Umesto klasičnog školskog hodnika – eko staza sa biljkama, klupama i porukama o zaštiti životne sredine. Umesto jednokratne akcije – četvorogodišnji plan. Umesto pasivnog slušanja na časovima – kvizovi, izložbe, pošumljavanje i ideje koje učenici sami osmišljavaju.
Tako danas izgleda deo svakodnevice u Užičkoj gimnaziji, jednoj od 16 srednjih škola u Srbiji uključenih u projekat „Korak za budućnost: Održiva nastava, osnaživanje i participacija“. Projekat, koji finansira Evropska unija, okupio je 480 učenika i 240 nastavnika sa ciljem da teme ekologije i održivog razvoja postanu deo nastave, ali i života škole i lokalne zajednice.
U Užičkoj gimnaziji to je dovelo do formiranja Eko tima koji čine profesorke i učenici drugog i trećeg razreda sa izbornog programa Obrazovanje za održivi razvoj.
„Dobro je biti jedan od 16“, kaže za Radio Lunu Dušica Ristović, profesorka biologije i članica Eko tima.
U školi je pre osam godina uveden izborni predmet Obrazovanje za održivi razvoj, koji je, kako kažu profesori, važan za ekološko osvešćivanje mladih.
Tokom jesenje škole na Tari, članovi Eko timova, učenici i nastavnici iz Užica, Bora, Paraćina i Lučana, zajedno su osmišljavali akcione planove za svoje škole. Upravo tu, kako kažu profesori, učenici su pokazali koliko daleko žele da idu sa svojim idejama.
„Ono što su smislili je bilo poprilično ambiciozno, ali smo to prihvatili. Slomili smo se da na sve naše obaveze omogućimo njihove ideje, jer ne možemo da ih razočaramo“, priča Ristović.
Upravo taj odnos učenika i profesora izdvojio je Užičku gimnaziju i tokom rada na Tari.
„Oni poštuju naše znanje, a mi poštujemo njihovu mladost, ideje i drugačiji pogled na teme. Pratimo ih i trudimo se da njihove ideje pretvorimo u nešto stvarno“, dodaje ona.
Jedna od prvih aktivnosti bilo je uvođenje „zelenih zadataka“ u različite predmete. Posle predavanja za kolektiv škole, profesori su počeli da osmišljavaju ekološke teme i na časovima fizike, matematike, programiranja i stranih jezika.
„Profesori su kroz obuku dobili načine da ekološke teme uključe i u fiziku, matematiku, programiranje i strane jezike. Deci je zanimljivo, a profesorima je to dobar način da ih zainteresuju za gradivo“, kaže Ristović.
Kako najavljuju iz Eko tima, plan je da sve aktivnosti dobiju trajni oblik.
„Sigurno ćemo napraviti jednu malu zbirkicu svih tih eko zadataka, radova i zanimljivih predloga, kako bi teme ekologije, održivog razvoja i podizanja svesti o očuvanju planete ostale zabeležene“, ističe za Radio Lunu Danka Kovačević, profesorka engleskog jezika i predmeta Građanskog vaspitanje i Jezik, mediji i kultura.
Učenici su u međuvremenu pokrenuli i Instagram stranicu eko.gimnazija, organizovali eko kvizove za osnovce i tokom Zelene nedelje okupili timove svih osnovnih škola u gradu na finalu takmičenja u Užičkoj gimnaziji.
„Učenici Užičke gimnazije su došli da podrže i učestvuju u glasanju za najbolju malu eko akciju“, navode iz Eko tima.
Organizovali su i eko kviz za učenike prvog razreda Užičke gimnazije, potom učestvovali i u pošumljavanju na Rajčevini u Šljivovici, u saradnji sa Šumskim gazdinstvom Užice.
„Osećaj da ostavljate nešto vredno budućim generacijama je prelep i motivišući“, poručili su nakon akcije.
Jedna od najvidljivijih promena u školi danas je Eko staza na prvom spratu. Odeljenja starijih razreda dobila su svoje „Zelene prijatelje“ – biljke o kojima učenici brinu tokom školske godine.
„Neobično je lepo proći kroz ekološku stazu. Za sada nijedna biljka nije stradala i svi vode računa, učenici i kolege“, kaže Ristović.
Ideja je da maturanti, po završetku srednjoškolskog obrazovanja, svoje biljke predaju mlađim generacijama i tako stvore novu školsku tradiciju.
Eko stazu dopunili su klupama i eko tablama, a u planu je i oslikavanje prozora u saradnji sa Umetničkom školom.
Poseban deo Zelene nedelje bila je izložba učeničkih radova koja je spojila ekologiju, medije, uličnu umetnost i engleski jezik.
„Imali smo aktivnost na času građanskog gde smo posmatrali posledice globalizacije na životnu sredinu i sve te ideje učenika nalaze se na panou na drugom spratu. Vrlo su motivisani i zainteresovani učenici i zaista sam ponosna što sarađujem sa tako kreativnom decom koja daju svoje ideje i učestvuju u programu“, kaže profesorka engleskog jezika Danka Kovačević, članica Eko tima.
Pošto škola nije imala uslove za pravi strit art, učenici su kroz izložbu osmišljavali predloge grafita i murala sa ekološkim porukama. Izložba je nazvana „The Earth is a Fine Place and Worth Fighting For“, po citatu Ernesta Hemingveja.
„Učenici su napravili predloge grafita i murala kojima podižu svest o važnosti očuvanja životne sredine i potrebi brige o planeti“, objašnjava Kovačević.
U izložbu je uključen i ekološki vokabular na engleskom jeziku, a radovi su nastali u saradnji više predmeta i nastavnika.
„Već tri ili četiri generacije učenika kroz različite projekte podižu svest o očuvanju životne sredine. Imamo i video-materijale na engleskom jeziku koji su postavljeni na školskom sajtu i Jutjub kanalu“, dodaje ona.
Da projekat nije ostao samo na školskim aktivnostima, pokazuju i sami učenici.
Đurđija Mandić i Dimitrije Stankić, učenici drugog razreda Užičke gimnazije i članovi Eko tima, kažu da im je ovaj projekat otvorio prostor za nova znanja i konkretne akcije.
„Gledam da spasim životnu sredinu najbolje što mogu“, kaže za Lunu Dimitrije Stankić.
Jesenja škola na Tari, dodaje Đurđija, donela im je i jedno važno saznanje.
„Ljudima su dostupne informacije o ekologiji, ali često nemaju želju ni potrebu da se time bave. Džabe podižemo informisanost, ako ne podižemo potrebu kod ljudi da nešto promene“, smatra ona.
Praktičan rad vide kao važan deo učenja, jer tek kroz konkretne aktivnosti, kažu, teorija dobija pravi smisao.
„Teorija je temelj, bitan osnov, ali bez praktičnog dela nešto fali. Tek kada nešto radimo u praksi, pravimo stvarnu razliku“, napominje Dimitrije Stankić.
Ekološke teme, kažu, vremenom postaju deo svakodnevnog razmišljanja i navika.
„Kad se aktivno bavite ekologijom, onda vam to i u slobodno vreme stalno prolazi kroz glavu — od toga da gasite svetlo kad niste u prostoriji, kako bacate smeće, do toga šta može da završi na reciklaži“, navodi Đurđija Mandić.
Učenici su kroz rad na projektu prvi put razmišljali i o uvođenju reciklomata i vraćanju razdvajanja otpada u školi.
„Nismo uspeli da realizujemo reciklomat ove godine, ali se nadamo da će naredne generacije nastaviti tu ideju. Za to nam je potrebna i finansijska pomoć zajednice“, kažu učenici.
Najveći utisak na njih ostavile su akcije pošumljavanja i rad sa biljkama u školi.
„Kada smo sadili drveće imala sam osećaj da direktno popravljam vazduh. Ceo taj proces je bio baš umirujući. Fizički rad leči dušu, posebno kad je za opšte dobro“, ističe Đurđija.
Svaka biljka na Eko stazi ima ime, oznaku i uputstvo za negu.
„Hteli smo da svako ima ličan odnos prema svojoj biljci i da se vidi da svako brine o njoj na svoj način“, dodaje Dimitrije.
Iako su tek srednjoškolci, veruju da mladi imaju pravo da budu saslušani kada govore o ekologiji.
„Nije važno koliko neko ima godina, već koliko je upućen u temu. Ako se neko više bavi ekologijom, onda treba da ga saslušamo“, poručuje Đurđija Mandić.
Malim koracima, kažu, moguće je postepeno menjati svest.
„Nadam se da ćemo ovim malim koracima uspeti da podignemo svest i odraslih o ekologiji u Užicu.“ ističe Đurđija Mandić.
Kao najveće ekološke probleme u Užicu izdvajaju zagađenje vazduha, otpad i stanje Đetinje.
„Užice je okruženo planinama i svi ti štetni gasovi ostaju kod nas. Otpad i zagađenje vazduha su sigurno među najvećim problemima“, kaže Dimitrije.
U Užičkoj gimnaziji već prave nove planove. Sledeći koraci su poseta školi u Zrenjaninu, akcija čišćenja jedne lokacije u gradu i nabavka prečišćivača vazduha za bar jednu učionicu.
„Mladost me diže i zahvalna sam što mi učenici pune ekološki prazne baterije“, komentariše nastavnica biologije.
Sudeći po energiji učenika i profesorki, Eko tim je tek počeo.
