Rat na Bliskom istoku praktično je s tržišta zbrisao skoro 20 miliona barela nafte. Energetska kriza i poremećaji na tržištu goriva u Evropi za sada se ne prelivaju na Srbiju u vidu nestašica, rekao je za RTS Veljko Mijušković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Međunarodna agencija za energetiku zvanično je saopštila da je kriza u snabdevanju naftom postala najgora te vrste koja je ikada pogodila svet. Izraelska vojska napala je najveće gasno polje na svetu, Južni Pars, u Iranu. Teheran je uzvratio raketiranjem pogona za preradu u ključnom gasnom čvorištu u Kataru.
Rat na Bliskom istoku praktično je s tržišta zbrisao skoro 20 miliona barela nafte.
Širom Evrope gorivo je sve skuplje, a već se javljaju i prve nestašice – posebno dizela.
Energetska kriza i poremećaji na tržištu goriva u Evropi za sada se ne prelivaju na Srbiju u vidu nestašica, ali opasnost od panike i dalje postoji, rekao je za RTS Veljko Mijušković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Komentarišući situaciju u regionu i Evropi, Mijušković je ocenio da pojedine mere, poput onih u Slovenija, imaju smisla, ali da ima i onih koje su teško sprovodive.
“Neke mere imaju smisla, ali zabrana da stranci toče gorivo je nešto što je teško primeniti u praksi i pitanje je koliko je opravdana”, naveo je Mijušković.
Prema njegovim rečima, nestašice se često dodatno podstiču ponašanjem potrošača.
“Kada ljudi, iz straha od poskupljenja, kupuju više goriva nego što im je potrebno, oni na taj način veštački stvaraju nestašicu”, istakao je on.
Dodaje da je pozitivno to što u Srbiji za sada nema takvih pojava i da su nadležni preduzeli mere kako bi se tržište stabilizovalo.
“Sada je najvažnije da nemamo tih paničnih momenata, da nema situacije gde vi na bazi prosto subjektivnog osećaja kupujete više nego što vam je to potrebno i na taj način veštački stvarate krizu, odnosno nestašicu”, rekao je Mijušković.
Kako je objasnio, država je obezbedila dovoljne rezerve, ograničila izvoz i delimično se odrekla akciza kako bi ublažila udar na građane i privredu.
“Mislim da je država preuzela sve moguće mere i da smiri građane, da pokaže da će s jedne strane i taj finansijski trošak u ovom momentu indirektno pasti na građane, direktno na akcize, odnosno na javne finansije zemlje, kad kažem indirektno ako se nastavi duže ova situacija vi ćete normalno imati iz budžeta manje sredstava za investicije”, rekao je Mijušković.
Naveo je da su u pojedinim zemljama zabeležene i iracionalne reakcije, poput odlaska građana u susedne države po jeftinije gorivo, što je dovodilo do gužvi, pa čak i incidenata.
“Jedna karika napravi problem za sve”
Mijušković je ocenio da se svet već nalazi u dužem periodu nestabilnosti koji je počeo još tokom pandemije.
Prema njegovim rečima, države će biti primorane na veći stepen intervencionizma, kao i na preorijentaciju ka pouzdanijim i bližim izvorima snabdevanja.
“Kao što sad imamo mi na delu, znači prepuštajući slobodnom tržištu da ovo rešava to je nemoguće. S druge strane, znači moraće da se redefinišu i lanci snabdevanja, ići će se na snabdevanje bliže kući. Neću reći zatvaranje nacionalnih ekonomija, ali veću samoodrživost, jer u ovom globalnom svetu neizvesnosti, gde ste vi svi uvezani, jedna karika napravi problem za sve nas”, kaže profesor Mijušković.
Iako je neizvesnost velika, Mijušković ističe da, prema trenutnim informacijama, ne bi trebalo da dođe do problema u snabdevanju gorivom u Srbiji u kratkom roku.
