Cilj zakona je da se najveći broj objekata upiše na faktičke vlasnike objekata, te da to pravo neće imati oni koji su gradili u zaštićenim zonama (priroda, kultura, vode, pružni pojas, pojas eksproprijacije autoputa i brzih saobraćajnica…) i na zemljištu koje je u privatnoj svojini drugog.
Saopšteno je i da objekti izgrađeni na javnim površinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim zonama, prelaze u svojinu Srbije “ex lege”.
Vlada je usvojila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se ova oblast usklađuje sa važećim propisima i otklanjaju tehničke i terminološke neusaglašenosti, navodi se.
Novim zakonskim rešenjima, kako je saopšteno, preciznije se uređuju uslovi za izradu studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara, postupci otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini i izdavanje upotrebnih dozvola.
Predloženim izmenama unapređuje se transparentnost postupaka, jača pravna sigurnost i pojednostavljuju procedure za investitore i građane, dodaje se.
Zakon predviđa i strože mere sa ciljem sprečavanja nelegalne gradnje i ujednačavanja prakse inspekcijskih organa.
“Usvajanjem ovih izmena Srbija nastavlja proces harmonizacije sa evropskim standardima u oblastima izgradnje i zaštite kulturnih dobara”, navodi se.
Na sednici je usvojen i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, kojim se, kako je saopšteno, unapređuju postupak upisa nepokretnosti i prava na njima.
Novim rešenjima procedure su pojednostavljene, uvodi se veća pravna sigurnost za građane i privredu i obezbeđuje efikasnije funkcionisanje katastarskog sistema.
Usvajanjem ovih izmena i dopuna jača se transparentnost, pravna izvesnost i harmonizacija sa evropskim standardima, piše u saopštenju.
