U Srbiji bi do 2030. godine, prema Integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu (INEКP), koji je Vlada usvojila prošle godine, trebalo da bude izgrađeno 3,5 gigavata (GW) novih vetroelektrana i solarnih parkova, objavio je danas Biznis.rs.
U dokumentu piše da će se obnovljivi izvori energije (OIE) smatrati glavnim domaćim izvorom električne energije sa udelom koji prelazi 45 odsto bruto finalne potrošnje.
“Trenutno imamo oko 800 megavata (MW) vetroelektrana i solara na mreži sa izgledima da do kraja godine imamo jedan GW i to je rezultat napornog rada poslednjih 15 godina investitora i države da imamo pozitivan regulatorni okvir i investitore voljne da ulažu”, rekla je menadžerka Udruženja OIE Srbija Danijela Isailović.
To znači da bi po planu trebalo da se izgradi još 2,5 GW u narednih četiri do pet godina.
“Projekata ima, ozbiljnih investitora ima, ali čini se da realizacija ide dosta sporo. I dalje nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije. Prema rezultatima aukcija iz 2023. godine, samo jedan vetropark je u potpunosti izgrađen i proizvodi električnu energiju, ostali su u izgradnji ili nisu ni počeli da se grade”, rekla je Isailović.
Dodala je da pobednici drugih aukcija još ne otvaraju gradilišta, kao i da nije poznato kada će biti raspisan treći krug aukcija u skladu sa trogodišnjim planom, koji je deo regulatornog okvira kreiranog uz podršku EBRD.
“Izgradnja velikih OIE projekata je kompleksan proces koji zahteva puno dozvola i naporan rad da se do njih dođe, zatim značajna finansijska ulaganja i izgradnju koja je uslovljena dostupnošću izvođača radova i komponenata (vetrogeneratora, solarnih panela, kranova, transformatora i druge opreme) koju želi i naručuje čitav svet u energetskoj tranziciji”, navela je ona.
Kada je reč o dostizanju cilja, Isailović je kazala da je optimista, ali “umereniji nego pre godinu dana”.
“Realizacija velikog broja projekata doživela je zastoj usled novonastalih okolnosti tokom razvoja projekta koje nisu postojale tokom prvih godina razvoja i investiranja. Promena pravila igre značajno usporava ili zaustavlja izgradnju. Takođe, imamo i okolnost da su nedavno usvojene izmene uredbe koje kažu da novih studija priključenja neće biti godinu dana, što praktično stavlja nove velike projekte na čekanje”, rekla je Isailović.
Na pitanje šta bi trebalo da bude cilj Srbije nakon 2030. godine, Isailović je ocenila da, pre svega, treba podvući crtu da se vidi šta je urađeno i držati se pravila i planova koje “kao država donosimo”.
“Cilj bi trebalo da bude dekarbonizacija i energetska tranzicija, novi targeti, u skladu sa nacionalnom strategijom. Što se tiče megavata i procenata, ne bih se sada usudila da dajem prognoze dok ne vidimo šta će se od postojećih projekata realizovati, a šta će biti eliminisano”, navela je Isailović.
Kako je istaknuto, glavni stubovi INEКP-a obuhvataju povećan udeo OIE u energetskom miksu Srbije zajedno sa ciljanim merama energetske efikasnosti usmerenim na smanjenje finalne potrošnje energije povećanjem energetskog učinka.
“Ova putanja tranzicije ka čistoj energiji usmerena je na unapređenje energetske sigurnosti zemlje, smanjenje njene energetske zavisnosti, istovremeno osiguravajući realistično smanjenje upotrebe lignita, doprinoseći značajnom smanjenju emisija GHG do 2030. godine”, navedeno je u dokumentu.
Povećani udeo OIE će, kako se navodi, predstavljati jedan od najvažnijih ciljeva INEКP-a za Srbiju, dostizanjem udela od 33,6 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije.
“Povećano interesovanje investitora za instalacije na bazi solarne energije i energije vetra, što je evidentno na osnovu velikog broja podnetih zahteva, osiguraće instalisanje potrebnih novih kapaciteta do 2030. godine i ostvarivanje povećanja udela sa 30 odsto u 2021. godini na 45 odsto u 2030. godini”, piše u planu, objavio Biznis.rs.
