Na završnom danu programa posvećenog ženama u poljoprivredi, u Paviljonu Delegacije Evropske unije na Novosadskom sajmu govorilo se o mnogo više od proizvodnje hrane. Razgovori o položaju žena na selu, pametnoj poljoprivredi i novim tehnologijama otvorili su pitanje budućnosti domaće poljoprivrede – ko će ostati na selu, kako će proizvoditi i koliko će znanja i inovacija biti potrebno da bi agrar opstao u vremenu klimatskih promena i tržišnih izazova.
Žene kao oslonac sela i poljoprivrede
Centralni deo programa „Razgovori koji znače” bio je posvećen temi „Žene u poljoprivredi”, u okviru Međunarodne godine žena poljoprivrednica. Predstavnici međunarodnih organizacija, razvojnih programa i domaćih udruženja ukazali su na činjenicu da žene i dalje nose veliki deo tereta rada u ruralnim sredinama, ali da njihov doprinos često ostaje nedovoljno vidljiv i ekonomski vrednovan.
Dragana Tar iz FAO podsetila je da žene širom sveta i dalje zarađuju manje od muškaraca u poljoprivredi, navodeći podatak da na svaki dolar koji muškarac zaradi žena dobije svega 78 centi. Kako je istakla, cilj ovogodišnjeg fokusa Ujedinjenih nacija jeste da se pažnja usmeri na osnaživanje žena kroz obrazovanje, politike podrške i bolju povezanost ruralnih zajednica.
Sličnu poruku poslala je i Simona Đukić iz Asocijacije agropreduzetnica Srbije, naglašavajući da „bez žena nema srpskog sela”. Ona je govorila i iz ličnog iskustva, podsećajući da se nakon godina života u gradu vratila na selo kako bi sačuvala porodično gazdinstvo.
„Ako žena ostane na selu, ostaće i porodica. Žena je stub seoskog domaćinstva”, poručila je Đukić.
Zelena tranzicija otvara prostor za žene preduzetnice
O ulozi žena u zelenoj ekonomiji govorila je Ana Mitić Radulović iz UNDP-a, navodeći da su tokom prethodnih godina sprovedeni brojni programi podrške zelenoj tranziciji srpske privrede, uključujući i posebne konkurse namenjene ženama.
Kako je objasnila, kroz različite programe podrške dodeljeno je više od dva miliona dolara za inovacije i održive poslovne modele, a upravo žene često pokazuju najveći potencijal za razvoj cirkularnih proizvoda i usluga.
„Ideja je da kroz tehnološke inovacije pomognemo ženama da se vrate održivijem načinu proizvodnje, ali i da razvijaju nove biznise i izađu na tržište sa inovativnim proizvodima”, rekla je ona.
Jana Hudecova iz Akademije ženskog preduzetništva predstavila je mentorski program namenjen ženama u agrifud sektoru, koji finansira Evropski institut za inovacije i tehnologije. Program omogućava ženama sa poslovnim idejama ili postojećim startapima da kroz višemesečno mentorstvo razvijaju svoje projekte i konkurišu za bespovratna sredstva.
„Za startap preduzetnice i pet ili deset hiljada evra mogu biti ključni kapital za pokretanje posla”, istakla je Hudecova.
Pametna poljoprivreda nije samo tehnologija
U okviru programa „Stvarne priče”, Mišel van Erkel, ataše za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, govorio je o konceptu pametne poljoprivrede i promenama koje očekuju agrarni sektor.
Prema njegovim rečima, pametna poljoprivreda ne podrazumeva samo dronove i sofisticirane sisteme, već i drugačiji odnos prema zemljištu, vodi i biodiverzitetu.
„Inovacija ne mora nužno da bude visoka tehnologija, nekada je inovacija i vraćanje znanju starom sto godina”, rekao je van Erkel.
Posebno je ukazao na potrebu obnove zemljišta koje je decenijama intenzivno eksploatisano, kao i na važnost preciznog upravljanja resursima u uslovima klimatskih promena. Kao primer naveo je savremenu proizvodnju paradajza u Holandiji, gde se zahvaljujući recirkulaciji koristi i do 90 odsto manje vode.
Van Erkel je ocenio i da je neophodno promeniti način na koji društvo posmatra poljoprivredu.
„Ne poljoprivrednici, već agropreduzetnici. Danas farmer mora da razume biznis planove, finansije i tržište jednako kao i proizvodnju”, poručio je.
Dronovi postaju deo svakodnevnog rada na njivi
Koliko tehnologija brzo menja rad na terenu pokazao je i Ljubiša Stevanović, direktor kompanije Agro Drone iz Mladenovca. Govoreći o iskustvima sa poljoprivrednim dronovima, istakao je da su prvi ozbiljni modeli u Srbiji počeli da se koriste tek pre nekoliko godina, ali da interesovanje proizvođača ubrzano raste.
Prema njegovim rečima, dronovi omogućavaju preciznije tretiranje useva uz znatno manju potrošnju vode i hemijskih sredstava, a snimanjem parcela moguće je tačno utvrditi gde su đubrivo ili zaštita zaista potrebni.
„Pokazalo se da možemo da smanjimo upotrebu fungicida za oko 20 odsto, a pojedinih preparata i do 30 procenata”, rekao je Stevanović.
Ipak, naglasio je da upotreba dronova nije jednostavan posao i da zahteva ozbiljnu logistiku, obuke i poštovanje strogih bezbednosnih procedura.
„Mislili smo da je dovoljno kupiti dron i otići na njivu, ali iza toga stoji ozbiljan sistem rada”, objasnio je.
Program je zatvoren simbolično, razgovorima o zajednici, održivosti i znanju kao ključnim resursima budućeg razvoja sela.
Poruka završnog dana bila je jasna: budućnost poljoprivrede neće zavisiti samo od mehanizacije i tehnologije, već pre svega od ljudi koji su spremni da ostanu na selu, uče, povezuju se i prilagođavaju novim okolnostima.
