Turistička organizacija Srbije i Turistička organizacija Zlatibora su ranije organizovale izlet za predstavnike medija, među kojima je bila i ekipa kako bi predstavili najbolje od ovog dela Zapadne Srbije u okviru jubilarnog 15. Turističkog foruma Srbije. Uključeno je bilo sve – od srdačnih ljudi, veličanstvene prirode i domaće hrane – sve ono što turistima treba. Uverili smo se (još jednom) da ovaj kraj nudi za svakoga po nešto.
Ko voli urbanizovani momenat, može da pije kafu sa pogledom na Kraljev trg uz neku dobru knjigu ili da prošeta pored jezera. Za zaljubljenike u poglede na zelene vrhove tu je vožnja Gold Gondolom do Tornika. Vožnja ostavlja bez daha one koji se prvi put voze, a oni koji su već bili uvek mogu da dožive neku novu igru oblaka i senki na zlatiborskim brdima. Pauza na prvoj stanici kod Ribničkog jezera uz sladoled od borovnice garantuje opuštanje svih čula.
Pečat autentičnosti za turiste
Ali, pre tih najpoznatijih atrakcija, valjalo bi obići i neke druge, manje poznate turistima, a koje nose pečat zlatiborske autentičnosti. Na primer, selo Ljubiš. Ovde se nalazi etno-selo Boškova voda, u kojem se može provesti cela porodica. Veliko dvorište, bazen, igralište za decu, kućice za odmor i kvalitetna hrana garantuju dobar izlet i beg od svakodnevice u pravo prirodno okruženje.
Može se uključiti i obilazak sela Dobroselice, koje je udaljeno 15 kilometara od centra Zlatibora. Obližnji vidikovac pruža mogućnost da se vidi planina kao na dlanu, ali iz jedne nove perspektive. Zbog nadmorske visine i geografskog položaja, vetar je tu stalni saputnik. Turisti tu mogu osetiti svežinu i čist vazduh. Takođe, nezaobilazno je i fotografisanje na romantičnoj klupi od kovanog gvožđa za uspomenu na ovaj planinski kutak.
Dalje se tragom prirode dolazi do Prerasti ili Kamenog mosta koji je oblikovala priroda. Smešten je u podnožju Ravnog Tornika na lokalitetu Točkovica i idealna je za ljubitelje avanture i pešačenja jer je moguće prepešačiti preko nje. Kako nam je rečeno, uređeno je oko 300 kilometara staza u okolini.
U Dobroselici se nalazi i crkva brvnara iz 19. veka posvećena Svetom proroku Iliji čija se unutrašnjosti mora doživeti – jer reči ne mogu preneti osećaj mira koji isijava iz živopisnih fresaka. Priču o njenoj istoriji, knjizi Miloša Obrenovića i legendi o tri bora poslušajte od sveštenika Bojana Mijailovića.
Trojac bez kojih poseta neće biti potpuna
Stopića pećina, muzej „Staro selo“ u Sirogojnu i vodopadi u Gostolju su trojac bez kojih poseta neće biti potpuna. Ove lokacije su sinonim za turizam Zlatibora.
Pećina je najposećeniji spaleološki objekat u Srbiji i godišnje je poseti oko 120.000 turista iz celog sveta, a ljubazni vodiči se posvete svakom sa podjednakom pažnjom bilo je da je ekskurzija ili dvoje posetilaca. Stopića pećina je stara 4 miliona godina i posle sveg tog vremena nije izgubila na lepoti, naprotiv kade u kojima svetluca voda pokazuju moć i suptilnost prirode.
Ručak u krčmi i noćenje oko 3.600 dinara
Kada smo došli u muzej „Staro selo“ u Sirogojnu, zatekli smo ekipu koja je snimala film. Da, brvnare iz 19. i sa početka 20. veka verno prikazuju nekadašnji život u zlatiborskom selu i zbog toga su popularne lokacije za snimanje brojnih ostvarenja. kako je nekad bilo – ispričaće domaćica u glavnoj kući i vodič i uputiti na brojne druge sadržaje za sve uzraste. Recimo, ručak u krčmi i noćenje su u trenutku naše posete bili oko 3.600 dinara, moguće su manje korekcije cena, ali se preporučuje provera cenovnika pre dolaska. Služe isključivo domaće – nema espresa i gaziranih pića, samo sokovi i hrana iz domaće radinosti.
Priča o čuvenim džemperima „Sirogojno stajl“ izaziva divljenje i poštovanje prema sposobnosti i veštini srpskih žena, te tako upotpunjuje sliku o jedinstvenosti Zapadne Srbije.
Nakon otkrivanja ovog dela zemlje, turisti se dalje mogu uputiti kuda im je volja – na istok, jug ili sever – i svuda će naći neki turistički biser vredan obilaska.
Podsetimo, Zlatibor je, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zadržao drugo mesto u Srbiji po ukupnom turističkom prometu, odmah iza Beograda, dok je prema broju dolazaka i noćenja domaćih turista i dalje vodeća turistička destinacija u zemlji. Tokom maja 2026. godine, ovu planinu je posetilo 41.549 turista, dok je u periodu od januara do maja registrovano ukupno 193.319 dolazaka, što predstavlja rast od osam odsto u odnosu na isti period prošle godine.
