Medijsko sklonište Užice: Smanjeni prihodi u lokalnim budžetima

Efekti državnih ekonomskih mera, u vreme pandemije korona virusa, na budžete loklanih samouprava

Smanjeni prihodi u lokalnim budžetima  

Autor:  Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju i Medijsko sklonište Užice

Ekonomske mere, koje je Vlada Srbije sprovela, kako bi  pomogla privredi u vreme pandemije korona virusa, umanjile su prihode u  budžetima većine gradova i opština. Deo finanijskog tereta tih mera država je prebacila na lokalne samouprave, a dodatno opterećenje lokalnih budžeta su  bila izdvajanja za funkcionisanje zdravstvenih ustanova, osnivanje i opremanje kovid bolnica, čiji osnivač je država, kao i drugi rashodi za potrebe zaštite javnog zdravlja u vreme pandemije kovida 19.

Prema istraživanju Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju, Užice i Čačak su zabeležili manjak u gradskim kasama od nekoliko stotina miliona dinara, dok je Kraljevo, uprkos pandemiji, povećalo prihode.

Zbog smanjenih prihoda, prvenstveno od poreza na dohodak, lokalne samouprave su bile prinuđene da usvoje odluke o rebalansima budžeta, kojima su izmenile strukturu rashoda, a većina je smanjila planirana budžetska izdvajanja. Kako epidemija ne jenjava, a prihodi se smanjuju, lokalne samouprave bi mogle da se suoče sa još većim finansijskim problemima.

Početkom epidemije, u martu ove godine, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), nakon svog istraživanja, procenila je da će se prihodi u lokalnim budžetima, zbog epidemije, smanjiti za oko 30 odsto. Novi podaci, kako navode u toj organizaciji, ukazuju na to da je pad, posle primene državnih mera za pomoć privredi (https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/PROGRAM-01-WEB.pdf), manji od očekivanog, što je, kako ističu  „logično i ne znače rešenje problema“. Procena iz marta je, kako se ističe, prethodila objavljivanju prvog paketa mera Vlade Srbije i zasnovana je, pre svega, na očekivanjima samih lokalnih samouprava.

Najveće smanjenje od poreza na dohodak

Jelena Rančić, predstavnica NALED-a, navodi da podaci za period januar-septembar 2020. godine pokazuju da postoji pad u prihodima jedinica lokalne samouprave (JLS), ali je daleko manji od očekivanog na početku krize izazvane virusom korona.  Ukupni prihodi za prva tri kvartala, dodaje, niži su za oko 1,6 milijardi dinara (0,7 odsto), nego u istom periodu prethodne godine.

„Posmatratno po strukturi lokalnih prihoda, inicijalno najveći pad od oko 10 odsto je očekivan kod prihoda od poreza na dohodak građana, a sada vidimo da su ovi prihodi niži za 1,5 odsto.  Najveći pad je zabeležen u kategoriji drugih poreza, a koju najvećim delom čine “firmarina”, lokalna komunalna taksa koja se plaća prilikom registracije vozila, kao i boravišna taksa. Rast od 5,3 odsto je ostvaren u kategoriji ostalih prihoda, kojima pripada i doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta“, kaže Rančić.

Struktura prihoda JLS/Izvor: Ministarstvo finansija, Uprava za trezor

Ona dodaje da je mera Vlade, kojom je predviđeno odlaganje obaveze plaćanja poreza i doprinosa za zaposlene u privatnom sektoru, u najvećoj meri uticala na smanjenje prihoda jedinica lokalne samouprave (JLS), zbog toga što je plaćanje odloženo do januara naredne godine, i to prvi put za tri meseca – april, maj i jun, tokom vanrednog stanja, a zatim za još jedan mesec (što je realizovano u avgustu i septembru), kada je sproveden drugi paket podrške privredi.

Porez na dohodak građana, kako podseća naša sagovornica, predstavlja najveću stavku u prihodima lokalnih budžeta (više od 2/5, odnosno preko 40 odsto), dok se prihod od poreza na zarade raspodeljuje tako da bužeti lokalnih samouorava dobijaju 80, a državni budžet 20 odsto tih prihoda.

Prvi paket mera je, dodaje, predvideo odlaganje poreskih obaveza za oko milion zaposlenih u privatnom sektoru, za period od tri meseca. Stoga su inicijalne procene pokazale da bi maksimalni gubitak JLS, u slučaju da pomoć koriste svi privredni subjekti, iznosio oko 20 milijardi dinara, što čini oko 16 odsto prihoda od poreza na dohodak i devet odsto ukupnih prihoda JLS.

„Iz ove perspektive deluje da je na manji pad prihoda od očekivanog uticao i jedan od uslova za korišćenje ove mere, prema kome se broj zaposlenih nije mogao smanjiti za više od 10 odsto. Pored toga, najveći deo privrede je koristio ovu meru, broj zaposlenih u javnom sektoru nije se menjao, a povećane su plate zdravstvenih radnika. Rezultat navedenih faktora je manji pad prihoda od poreza na dohodak i, u okviru njega, poreza na zarade“, kaže Rančić.

„Do danas su gotovo sve JLS usvojile rebalanse budžeta za 2020. godinu, kojima se predviđaju niži prihodi, dok je na rashodnoj strani došlo do izmena u strukturi, odnosno povećanja tekućih rashoda (materijalni troškovi, socijalna davanja, subvencije) i smanjenja, odnosno, odlaganja kapitalnih projekata“, ukazuje Jelena Rančić.

Iznose prihoda od poreza na zarade je teško planirati u situaciji kada se ne zna koliko će ljudi, zbog epidemije, ostati bez posla. Iako je godina na izmaku, procenjuje naša sagovornica, sasvim je sigurno da će na nivou cele godine lokalni budžeti pretrpeti gubitke, koji mogu biti pokriveni njhovim dodatnim, raspoloživim sredstvima iz prethodnih godina, ako ih ima, ili smanjenjem, donosno  odustajanjem od određenih kategorija diskrecionih rashoda, poput kapitalnih investicija, što dodatno usporava unapređenje lokalne infrastrukture i predstavlja kočnicu daljem razvoju.

„Potpuni oporavak se ne može očekivati ni naredne godine. Obaveze po osnovu poreza, koje dospevaju za naplatu, mogu se platiti u 24 mesečne rate, tokom 2021. i 2022.godine, a očekuju se i pogoršanja na tržištu rada, poput rasta nezaposlenosti i prelaska jednog broja zaposlenih u sivu zonu“, upozorava  Rančić.

U užičkoj kasi manje 164 miliona dinara

Prihodi u užičkom bužetu su smanjeni za 164.285.465 dinara što je, za sada, oko deset odsto budžeta. Nakon rebalansa, koji je lokalna skupština usvojila u oktobru, užička kasa je projektovana na 3.113.277.707 dinara. Manjak novca je posledica smanjenja najznačajnijih prihoda lokalnih samouprava – prihoda od poreza na dohodak koji je, merama države, privremeno uskraćen, kao i od poreza na imovinu i prodaje dobara i usluga.

Užice/Foto:Užički centar za ljudska prava i demokratiju

Predstavnici gradske vlasti tvrde da su mere države dragocene za očuvanje privrednih aktivnosti i radnih mesta, da u užičkoj kasi, i pored smanjenih prihoda, ima dovoljno novca za funkcionisanje grada, završetak započetih projekta, da je budžet stabilan i da nije ugrožen nijedan njegov korisnik.

„Smanjenje prihoda je razumljivo u ovakvim okolnostima, u ovoj godini. Ali, imajući u vidu da je to deo kvalitetnog ekonomskog paketa mera Vlade za podsticaj privredi, preduzetništvu i za očuvanje radnih mesta, nedostajuće prihode ostvarićemo u 2021. i 2022. godini, kako je to planirano tim merama“,  ocenjuje Miodrag Petković, član Gradskog veća Užica koji je zadužen za budžet. On dodaje da se očekuje da će „do kraja ove godine prihodi biti veći i da će se ostvariti rebalansirani budžet“.

Prihod od poreza na imovinu je, takođe, smanjen jer građani nisu plaćali tu obavezu u vreme vanrednog stanja, što je razumljivo u uslovima krize, već su novac štedeli za druge potrebe. Rebalansom su smanjena davanja skoro svim korisnicima budžeta, među kojima su osnovne i srednje škole, ustanove kuluture i drugima, a manja su i socijalna davanja. Međutim, kako ističe Petković, nijednom budžetskom korisniku sredstva nisu ukinuta.

„Smanjeni su oni troškovi kojih nije bilo, jer se mnoge aktivnosti, zbog epidemije, nisu obavljale ili su bile u manjem obimu. Rebalansom nisu smanjena sredstva u meri da korisnici budžeta ne mogu da funkcionišu. Školama, koje izvesno vreme nisu radile i nisu imale redovne troškove, obezbedili smo sredstva za dezinfekciju i zaštitne maske za zaposlene. Za socijalna davanja su iznosi smanjeni za one mere i usluge za koje nije bilo potrebe u obimu u kome su bile planirane“, tvrdi Petković.

Da je centralna vlast deo svojih finansijskih obaveza prebacila na lokalne samouprave, potvrđuju iznosi koji su utrošeni iz užičkog budžeta za funkcionisanje zdravstvenih ustanova, čiji osnivač je država. Za sada, 30 miliona dinara je utrošeno za razne potrebe u oblasti zaštite javnog zdravlja, kao i za  nabavku opreme za užičku Opštu bolnicu, u kojoj se leče pacijenti iz celog Zlatiborskog okruga.  Od tog iznosa, 10 miliona dinara je plaćeno za osnivanje i opremanje privremene kovid bolnice u bivšoj užičkoj kasarni što je, takođe, u nadležnosti republičke vlasti.

Kovid bolnica u Užicu/ Foto:Užički centar za ljudska prava i demokratiju

Osim tog izdatka, za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju užičke bolnice i Zdravstvenog centra Užice, u gradskom budžetu je planirano 50 miliona dinara i taj iznos rebalansom nije promenjen. On će biti obezbeđen iz kredita od 109 miliona dinara, kojim se lokalna samouprava, u martu ove godine, zadužila na pet godina kod Banke Intesa i to za kapitalne projekte, izgradnju puteva i ulica.

Uz navode da je „grad, protekle dve godine, od države dobijao značajne iznose za razne projekte“, Petković kaže da se nada da će „utrošeni novac iz lokalnog budžeta za navedene namene, u vreme epidemije, država vratiti, kroz finansijsku podršku novim užičkim projektima“.

„Mi smo, kao i ostale lokalne samouprave, imali vanredne troškove zbog epidemije korona virusa, ali verujemo da će se ti troškovi nadoknaditi sa državnog nivoa“, kaže Petković.

Izvršenje užičkog budžeta po rešenjima januar-septembar 2020. (https://uzice.rs/wp-content/uploads/2020/11/SK5-3.pdf)

Za devet meseci ove godine, kako se navodi u zvaničnim dokumentima,  prihodi u užičkom budžetu su ostvareni sa 69, a rashodi sa 63 odsto. Da se u Užicu računa na dalje smanjenje prihoda, ilustruje nacrt budžeta za narednu godinu, koji je planiran u iznosu od 3.015.000.000 dinara, što je manje, nego ove godine.

Opšta bolnica u Užicu/ Foto:Užički centar za ljudska prava i demokratiju

U Čačku prihodi manji za 226 miliona dinara

Oktobarskim rebalansom, budžet Grada Čačka je projektovan na 4.496.000.000 dinara i, u odnosu na prvobitni plan prihoda i rashoda, smanjen je za 266 miliona dinara, uglavnom zbog odlaganja plaćanja doprinosa i poreza na zarade do 4.  januara 2021. godine i primene Vladinih  mera pomoći privredi u uslovima pandemije kovida 19.

Čačak/Foto: Grad Čačak

Načelnik Gradske uprave za finansije Zoran Todosijević je naveo na sednici lokalne skupštine da je čačanski budžet ostao likvidan i da su planirana sredstva za brojne aktivnosti i manifestacije, koje su bile predviđene, a nisu održane, preusmerena tamo gde su bila najpotrebnija, odnosno za suzbijanje epidemije korona virusa.

Čačak je jedan od prvih gradova u Srbiji koji je proglašen žarištem epidemije. Odeljenja Opšte bolnice, stari deo infektivnog, grudno odeljenje, čak i psihijatrija su, u jednom trenutku, bila proglašena za kovid odeljenja, a cela bolnica je, 10. jula, postala kovid bolnica. Pacijenti koji nisu oboleli od virusa korona, a kojima je potrebna medicinska pomoć, upućivani su na lečenje u druge zdravstvene ustanove.

Kako bi se takva situacija izbegla, 25. jula, u Sportsko-rekreativnom centru „Mladost“ u Atenici, otvorena je kovid bolnica sa 150 ležaja, trpezarijom, internetom i nabavljenih 60 komplet boca sa kiseonikom. Formirana je na osnovu odluke Vlade Srbije, na sednci 23. jula 2020. godine. U odluci je navedeno da „lekove, medicinska sredstva, sanitetski materijal i drugu neophodnu medicinsku opremu i zaštitna sredstva privremenoj bolnici obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje“. U odluci su navedene i finansijske obaveze te lokalne samouprave: „Ishranu pacijenata u privremenoj bolnici obezbeđuje Grad Čačak, kao i dezinfekciju privremene bolnice i redovno održavanje higijene objekta kao i odlaganje medicinskog otpada, odnošenje smeća i druge komunalne usluge“.

U borbu protiv kovida, prema podacima Gradske uprave za budžet, čačanska lokalna samouprava je, od marta do 2. novembra ove godine, izdvojila 8.518.553,74 dinara za nabavku materijala i usluga, koliko iznosi vrednost plaćenih faktura dobavljačima. S druge strane, primila je donacije za preduzimanje zaštitnih mera u vrednosti 7.694.589 dinara.

Kraljevo u povoljnijoj situaciji

U Kraljevu, za razliku od Užica i Čačka, prihodi u budžetu nisu smanjeni, već su povećani. Budžet Kraljeva iznosi 4,4 milijarde dinara, a mesečni transferi sa republičkog nivoa su 62 miliona dinara za projekte koje ovaj grad realizuje. Odlaganje plaćanja poreza na zarade i borba sa kovidom, kako navode u toj lokalnoj samoupravi, finansijski ne ugrožavaju budžet. Oktobarskim rebalansom nisu smanjeni prihodi od poreza, već su povećani.

„Gradski budžet dobro se puni i rebalasom nije smanjen, jer su prihodi veći od očekivanih. Prihodi od poreza na zarade i poreza na imovinu čine 65 odsto našeg budžeta. Samo prihodi od poreza na dohodak čine 49 odsto i za proteklih devet meseci su uvećani. Planirano je 1.558.000.000, a u budžetu je 1.680. 000.000 dinara. Zato je stavka porezi, prilikom rebalansa, ostala nepromenjena“, objašnjava Svetomir Moravčić, rukovodilac kraljevačkog Odeljenja za budžet i finansije.

Kraljevo/ Foto: Grad Kraljevo

Razloge za povoljnije stanje u budžetu Kraljeva u odnosu na druge gradove, kao i 119 miliona dinara više u kasi za prvih devet meseci ove godine, nego u istom  periodu lane, treba, između ostalog, tražiti u otvaranju dveju novih fabrika sa novim radnim mestima –  „Leoni“ i „Eurotay“, što se pozitivno odrazilo i na sektor gradskog prevoza.

Od  januara do septembra 2020. godine, kraljevački budžet je ostvaren sa 65 odsto od planiranog iznosa. Prihodi su bili 2.592.000, rashodi 2.055.000.000 dinara, a suficit je bio 537 miliona dinara i ne može se koristiti za potrošnju, već za investicije.

Predviđeno je povećanje prihoda od donacija i tranfera za 10,02 odsto, odnosno za 83.036.420 dinara. Reč je o namenskim transferima, odnsono o novcu iz republičke kase koji će, na osnovu projekata sa kojima su konkurisali kod pojedinih ministarstva, korisnicima lokalnog budžeta biti isplaćen.  Po tom osnovu su im i odobrena sredstva za projekte „Botanička bašta II, „Drvoredi kao vetrozaštitni pojasevi u gradu Kraljevu“, „Mere populacione politike“, „Unapređenje energetske 2 efikasnosti zgrade Doma učenika srednjih škola Kraljevo“, sanacija Gradske deponije i drugi.

Planirano je smanjenje prihoda od imovine, prodaje dobara i usluga, novčanih kazni i mešovitih i neodređenih prihoda (zakup javnih površina, prihodi od boravka dece u predškolskim ustanovama, takse i naknade…)

Prema podacima iz ove lokalne samouprave, za borbu protiv pandemije iz  kraljevačkog budžeta je, proteklih meseci, utrošeno manje od dva miliona dinara. To je značajno manji iznos od troškova koje su, za iste namene, imali Užice i Čačak.

Tabela trošokova/ Odeljenje za budžet i finansije Grada Kraljeva

S druge strane, kao i u drugim gradovima, zabeležen je niz humanitarnih akcija i pomoći privrednika medicinskim ustanovama u tom gradu.

Kako dalje ?

Tri pomenute lokalne samouprave već su pripremile nacrte budžeta za narednu godinu. U toku su javne rasprave, tokom kojih gradjani, uglavnom, elektronskim putem, zbog epidemije, mogu da iznesu svoje predloge i sugestije o prioritetima u rešavanju lokalnih problema.

Na pitanje koje mere i ko bi trebalo da ih preduzme i sprovede, kako bi se pomoglo lokalnim samoupravama da izbegnu još veće finansijske probleme, a s obzirom na nepoznanice o tome koliko dugo će trajati epidemija i oporavak privrede, predstavnica NALED-a kaže da u ovom trenutku, o tome, nema konkretnih preloga.

„Godina nije završena i potrebno je da se sagleda realizaciju budžeta za celu 2020.godinu“, kaže Jelena Rančić, predstavnica NALED-a. Ta asocijacija, dodaje, planira da, u saradnji sa međunarodnom revizorskom kompanijom KPMG, u prvoj polovini naredne godine, pripremi detaljnu i sveobuhvatnu analizu uticaja kovida 19 na budžete JLS, sa ciljem izrade predloga rešenja za stabilizaciju lokalnih finansija.

„Primarni fokus analize biće na prihodnoj strani – unapređenju sistema obračuna i naplate, kako poreskih tako i neporeskih dažbina i njihovom transparentnijem prikazu, kako bi se obezbedilo održivo finansiranje na nivou svih JLS, a time i redovno izmirenje dospelih obaveza“, zaključila je Jelena Rančić, predstavnica NALED-a.

#medijskoskloništeuzice