- REKLAMA -
17.9 C
Užice
Početna Srbija i region Upitnost nabavki lokalnih samouprava za zdravstvene ustanove u vreme epidemije

Upitnost nabavki lokalnih samouprava za zdravstvene ustanove u vreme epidemije

- REKLAMA -

#užičkomedijskosklonište

Iako su Republika Srbija i AP Vojvodina osnivači javnih zdravstvenih ustanova u zemlji, čime su u obavezi da ih finansiraju, gotovo da nema lokalne samouprave u Srbiji koja nije izdvojila novac za te ustanove koje funkcionišu na njihovim područjima. Posebno je to uočljivo od marta prošle godine, kada je proglašena epidemija korona virusa, koja je uslovila i ekonomsku krizu, zbog koje su smanjeni prihodi u budžetima opština i gradova.  

Lokalne samouprave su nabavljale i plaćale zaštitnu opremu za medicinsko osoblje, aparate, sisteme za razvod kiseonika i drugu medicinsku opremu, krevete, dušeke, posteljne, a odvajale su i planiraju da odvoje značajne iznose za rekonstrukciju zdravstvenih ustanova. Time se deo manjka novca u republičkoj kasi pokriva novcem iz budžeta opština i gradova, koji smanjuju davanja za one potrebe koje su u njihovoj nadležnosti.

Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti, u članu 144., kaže da zdravstvena ustanova u javnoj svojini…ostvaruje sredstva za rad iz javnih prihoda, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaključivanjem ugovora sa organizacijom obaveznog zdravstvenog osiguranja i iz budžeta Republike Srbije, odnosno osnivača“. (http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2019/25/2)

Budžeti lokalnih samouprava nisu navedeni kao izvor finansiranja tih ustanova. Po ovom zakonu, država je od lokalnih samouprava preuzela osnivačka prava i nad domovima zdravlja (sektor primarne zdravstvene zaštite), a time i obavezu da ih finansira, ali ta činjenica se često ignoriše. Na taj način, finansiranje tih ustanova prenosi se na lokalni nivo koji, po Zakonu o zdravstenoj zaštiti, za to nije nadležan. Time se dovodi u pitanje zakonitost javnih nabavki koje sprovode lokalne samouprave za te namene.

Ne spori se potreba lokalnih samouprava da omoguće dodatnu zdravstvenu pomoć gradjanima u vanrednoj situaciji. Međutim, nabavke medicinskih sredstava i opreme zbog urgentnosti, koju pretpostavlja takva situacija, ne znači stavljanje van snage Zakona o javnim nabavkama i uskraćivanje informacija građanima o tome šta je nabavljeno i od kojih dobavljača.

Uvidom u utrošak novca za domove zdravlja, kovid i opšte bolnice, lokalne samouprave su trošile sredstva iz tekuće i stalne budžetske rezerve. Novac sa tih pozicija može se koristiti za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda i vanrednih događaja.

Nabavke medicinske opreme u Užicu, Čačku i Valjevu su se, uglavnom, sprovodile po zaključcima gradskih štabova za vanredne situacije i odlukama gradskh veća. Realizovale su se kao nabavke male vrednosti, zbog čega nije bilo potrebno oglašavanje na portalu javnih nabavki ili su se odvijale po skraćenom postupku.

Rešiti odnose države i grada

U trećem rebalansu užičkog budžeta, koji je usvojen u oktobru prošle godine, u kome se konstatuje manjak prihoda od 164 miliona dinara, prikazani su    troškovi za kupovinu medicinskih sredstava i opreme za kovid bolnicu, Dom zdravlja, Opštu bolnicu i regionalni Zavod za javno zdravlje.

 

Opšta bolnca Užice/ Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju

Oko 10 miliona dinara je izdvojeno za opremanje nove kovid bolnice u Krčagovu. Značajna sredstva se izdvajaju za dezinfekciju grada i ustanova. U ovim uslovima uspeli smo da budžetom obezbedimo 50 miliona dinara za projekat rekonstrukcije Zdravstvenog centra i Opšte bolnice, što je jedan od projekata i prioriteta Vlade Srbije i Grada za naredne godine. Očekivanja su da će vrednost tog projekta biti veća od 20 miliona evra“, naveo je Miodrag Petković, član Gradskog veća Užica zadužen za budžet i finansije. (http://uzice.rs/pandemija-korona-virusa-smanjila-gradski-budzet/?script=lat)

Vanredna situacija u Užicu je, zbog epidemje, uvedena u dva navrata – 6. jula, i trajala je do 31.avgusta, i 23. novembra prošle godine i još je na snazi.  Privremena kovid bolnica u krugu bivše kasarne, u naselju Krčagovo, prve pacijente je primila u julu. Za razliku odluka Vlade Srbije o osnivanju kovid bolnica u Čačku, Novom Pazaru i Nišu, na sajtu Vlade Srbije nismo uočili i odluku o osnivanju kovid bolnice u Užicu.

 

Kovid bolnica u Krčagovu/Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju

Na zahtev Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju da dostave informacije o  javnim nabavkama, koje se odnose na borbu protiv kovida 19, užičko Odeljenje za javne nabavke je uzvratilo odgovorima u kojima je navelo nekoliko nabavki koje se na to ne odnose. Među njima su nabavke ultrazvuka za kukove, vozila za patronažnu službu, čiju nabavku je delimično finansiralo Ministarstvo za populacionu politiku, i druge. Jedini odgovor koji se odnosio tražene informacije bila je instalacija sitema za kiseonik (medicnske gasove) u kovid bolnici. Vrednost te nabavke je, kako je navedeno, oko 6,3 miliona dinara, a radovi su povereni firmi Medika-Projekt iz Beograda. Na Portalu javnih nabavki je ubeleženo da je pregovarački postupak o tome sproveden u maju prošle godine, bez objavljivanja javnog poziva.

„Naručilac se odlučio za sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva, zbog situacije u zemlji nastale usled pojave covid-19, pa je zbog velikog broja obolelih neophodno opremiti kovid bolnicu u Užicu. Kao pravni osnov naveden je član 61. Zakona o javnim nabavkama stav 1. tač. 2, odnosno izuzetna hitnost, koja je prouzrokovana događajima koje javni naručilac nije mogao da predvidi i u skladu sa strogim uslovima navedenim u Zakonu“, kaže se u obrazloženju. (https://jnportal.ujn.gov.rs/tender-eo/159).

U trećem rebalansu budžeta je prikazan utrošak nabavke opreme za kovid bolnicu u Krčagovu i Zdravstveni centar Užice, do oktobra prošle godine. Iz tekuće budžetske rezerve za borbu protiv kovida je utrošeno više od 9,9 miliona, a iz stalne budžetske rezerve više od 13 miliona dinara.

U nedostatku preciznog odgovora na pitanje koji je pravni osnov za trošenje novca za navedene nabavke, nezvanično saznajemo da su one sprovedene na osnovu zaključaka Gradskog štaba za vanredne situacije i Gradskog veća, u zavisnosti od toga šta je nabavljano – voda za piće i dezinfekciona sredstva ili medicinska oprema i sredstva za kovid bolnicu i Opštu bolnicu. Za nabavku dobara i usluga su korišćeni limiti, koje predviđa novi Zakon o javnim nabavkama, odnosno pragovi do milion dinara za dobra i tri miliona dinara za radove na koje se taj zakon ne primenjuje.

Pored tih troškova, iz budžeta, biće utrošeno skoro 50,8 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju Zdravstvenog centra Užice, a prema ugovoru sa ponuđačem i nosiocem posla SET Šabac.

Dr Radmila Smiljanić, nekadašnja načelnica Službe za trasfuziju u Opštoj bolnici Užice, a sada odbornica i članica gradske Komisije za budžet i finansije, smatra da bi trebalo urediti odnose između Grada i zdravstvenih ustanova. Ona se pita na koji način se obezbeđuje novac iz gradskog budžeta za troškove koje bi trebalo da finansira Republika.

Zdravstveni centar i Opšta bolnica se finansiraju iz republičkog budžeta. Tako kaže zakon. Grad Užice je uložio novac u kovid bolnicu u Krčagovu za opremu i drugo, više od 30 miliona dinara. Mnogo nam para odlazi iz budžeta u ovom teškom vremenu, zato što u Zdravstvenom centru Užice nešto nije u redu. Zdravstveni centar pokriva deset gradova i opština (u Zlatiborskom okrugu), a samo iz užičkog budžeta se izdvaja 50 miliona za dokumentaciju za rekonstrukciju Zdravstvenog centra i bolnice u Užicu, što nije u redu“, rekla je dr Smiljanić, tokom sednice užičke skupštine u decembru prošle godine, prilikom usvajanja budžeta za 2021. godinu. (https://www.facebook.com/uzice/videos/753156565286294/)

Istom prilikom, gradski većnik za budžet i finansije Miodrag Petković je izrazio „ponos što je Grad u situaciji da, i ove godine, ulaže u javno zdravstvo i u značajan projekat rekonstrukcije Opšte bolnice“.

Ako neko misli da je ulaganje koje će, u dogledno vreme biti 100 miliona dinara, veliko – ja se slažem, ali je značaj projekta višestruk. Lokalna samouprava, u datom momentu, mora da reaguje. Ulaganja u Zdravstveni centar su definisana preko Kancelarije za javna ulaganja i naše je da (uložimo) u projektnu dokumentaciju, a gradjevinske radove i opremu finansiraće država Srbija“, naveo je Petković. (https://www.facebook.com/uzice/videos/753156565286294)

Inače, obaveze Zdravstvenog centra Užice, krajem prošle godine, bile su veće od 1,1 milijarde dinara (https://www.mfin.gov.rs/tip-dokumenta/pregled-iz-rino/). Obaveze tog centra, jednog od najzaduženijih u Srbiji, smanjene su u odnosu na oktobar 2019. godine, kada su iznosile 1,3 milijarde dinara.

Nabavke po zaključcima štaba za vanredne situacije

Budžet Valjeva je drugim rebalansom, u septembru prošle godine, umanjen za oko 385 miliona dinara, odnosno za oko 10 odsto. (https://valjevo.rs/Dokumenta/GradValjevo/Budzet/2020/drugi%20rebalans.pdf)

Kako u tom gradu nije formirana kovid bolnica, pojedina odeljenja Opšte bolnice su bila u kovid režimu, a teži slučajevi su upućivani na klinike u Beograd. Od 7. jula 2020. godine, u tom gradu je na snazi vanredna situacija.

 

Bolnica u Valjevu/Foto: valjevo.rs

Prema podacima Odeljenja za finansije Gradske uprave Valjevo, za borbu protiv epidemije virusa korona je utrošeno skoro 12 miliona dinara iz lokalnog budžeta. Novac potiče iz stalne budžetske rezerve i njime je plaćena nabavka opreme, zaštitnih i sredstava za dezinfekciju za Dom zdravlja i Opštu bolnicu, deo za Zavod za javno zdravlje, a deo za druge namene i ustanove. Zanimljivo je da je od tog iznosa, za „mеdijske usluge izveštavanja tokom vanrednog stanja“ isplaćeno više od 4,1 miliona dinara. Na početku epidemije, Grad Valjevo je otvorio i „namenski podračun za prikupljanje sredstava na koji je izvršena uplata u iznosu od oko 11,1 miliona dinara“. Novac je utrošen „na osnovu zaključaka Štaba za vanredne situacije, odnosno rešenjima o korišćenju stalne budžetske rezerve“.Osim toga, ove godine, biće utrošen dodatni iznos za tamošnje zdravstvene ustanove. Poput Užica, iz čije kase će se potrošiti više od 50 miliona dinara za projektnu dokumentaciju za rekonstrukciju užičkog Zdravstvenog centra, tako će i Valjevo izdvojiti više od 33 miliona dinara za rekonstrukciju Opšte bolnice.

 

Država osniva kovid bolnicu, grad plaća troškove 

Privremena kovid bolnica u Čačaku, u „Plavoj hali“ u Atenici, osnovana je odlukom Vlade Srbije, na sednici održanoj od 23. jula 2020. godine, a prestala je da radi u januaru ove godine. U odluci o njenom osnivanju se navodi da „lekove, medicinska sredstva, sanitetski materijal i drugu neophodnu medicinsku opremu i zaštitna sredstva privremenoj bolnici obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje“ . S druge strane, Grad Čačak je, tom odlukom u obavezi da „finansira ishranu pacijenata, dezinfekciju privremene bolnice i redovno održavanje higijene objekta, kao i odlaganje medicinskog otpada, odnošenje smeća i druge komunalne usluge“. (http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/odluka/2020/102/1/reg)

Plava hala u Čačku/Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju

U borbu protiv kovida 19, ta lokalna samouprava je, prema zvaničnim podacima, od marta do novembra prošle godine, izdvojila više od 8,5 miliona dinara. To je informacija koju nam je dostavila gradska Služba za javne nabavke. Najveće stavke u tim troškovma su iznosi za funkcionisanje kovid bolnice i Opšte bolnice. U toj Službi navode da su se „pojedinačne nabavke male vrednosti realizovale po  starom Zakonu o javnim nabavkama, koji je važio do 1. jula ove godine“. Posle tog datuma, dodaje se, te vrste nabavki su realizovane u skladu sa izmenjenim zakonom, kojim su povećani limiti za koje nije obavezno raspivanje javnog tendera.

Deficit u državnoj kasi, pokriva se iz lokalnih budžeta

Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju u Nišu ocenjuje da „na žalost, partokratija u Srbiji nastavlja sa tendencijom nezasite centralizacije i da, partijske centrale “naređuju” da se iz budžeta lokalnih samouprava finansiraju zdravstvene ustanove, iako je njihov osnivač država“.

„Činjenica da je uzimanje para sa lokala, radi finansiranja zdravstvenih ustanova čiji osnivač je Republika, vrlo problematična, to ne sprečava vlast na lokalu da, bez pogovora, sprovodi partijske direktive“, kaže Dašić. Kao primer za to navodi Grad Niš koji je, „odlukom Gradskog veća, odvojio više od 70 miliona iz budžeta za 2021. godinu za tri zdravstvene ustanove u tom gradu“.

„Vlada Srbije“, dodaje, „trebalo bi da odgovori građanima i građankama zašto Republika Srbija nema novca da stvara uslove za “bolju dostupnost i pristupačnost u korišćenju zdravstvene zaštite na njenoj teritoriji u zdravstvenim ustanovama u republičkoj svojini”, kako je to navedeno u zakonu?“

„To je važno, pogotovo zbog toga ako znamo da je vlast, od 2012. do danas, konstantno smanjivala budžete na lokalu, tako da je udeo budžeta jedinica lokalne samouprave i pokrajine Vojvodina smanjen sa 17,7 odsto na manje od 12 odsto republičkog budžeta“, kaže Dašić.

On ističe da se „skriva problem deficita na centralnom nivou i da se prebacuje na lokalni nivo“.

„Takve političke odluke, bez adekvatnih strategija i analiza, dovešće veliki broj lokalnih samouprava u situaciju u kojoj neće biti mogućnosti za finansiranje osnovih elemenata za funkcionisanje, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi“, ukazuje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Državna tajna

„Odluka Vlade Srbije o stavljanju oznake “državna tajna” na nabavku medicinskih sredstava i opreme, tokom vanrednog stanja, predstavlja presedan na svetskom nivou. To je, uz stavljanje van snage Zakona o javnim nabavkama, grubo kršenje mnogih preporuka EU u procesu pristupanja, kao i sprečavanje javnosti da ima uvid i da učestvuje u nadzoru nad odlukama koje se odnose na raspodelu resursa i fondova, uključujući hitne reakcije i nabavke medicinskih sredstava i opreme za odgovor na pandemiju“, kaže Dašić.

 

 Danijel Dašic/Foto: Jutjub/Medijski istraživački centar

Da bi paradoks bio veći, dodaje, Srbija je od 2014. godine deo Partnerstva za otvorenu upravu koja, u svojim najnovijim preporukama, ima ključnu preporuku o tome da su države obavezne da objavljuju kompletnu i detaljnu informaciju o budžetskim troškovima koje se odnose na reagovanje u vanrednim situacijama i fiskalnim merama u mašinski čitljivom fomatu“. „Odlukom o stavljanju oznake “državna tajna” i suspenzijom Zakona o javnim nabavkama, Srbija je jedina od 98 članica Partnerstva za otvorenu upravu koja je postupila suprotno ključnim preporukama“, ocenio je  Dašić.

Autor: Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju

https://uecentar.com/index.php/aktuelno/upitnost-nabavki-lokalnih-samouprava-u-vreme-epidemije

Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ) niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Projekat podržava #užičkomedijskosklonište

 

- Advertisement -
- REKLAMA -

Užice
clear sky
17.9 ° C
19.4 °
17.9 °
41 %
4.1kmh
0 %
Ned
15 °
Pon
17 °
Uto
20 °
Sre
23 °
Čet
26 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime