Komisija je danas donela Komunikaciju „Nema mjesta za mržnju: Ujedinjena Evropa u borbi protiv mržnje”. U njoj se svi Evropljani pozivaju da se suprotstave mržnji i zalažu za toleranciju i poštovanje.
Posljednjih smo nedelja u Evropi svedočili prizorima za koje smo se nadali da ih nikada više nećemo videti. Došlo je do zabrinjavajućeg porasta govora mržnje i zločina iz mržnje, pri čemu su posebno pogođene jevrejske i muslimanske zajednice.
Današnjim obraćanjem, Komisija i Visoki predstavnik dodatno se angažuju u borbi protiv mržnje u svim njenim oblicima jačanjem aktivnosti u raznim politikama, između ostalog u području sigurnosti, digitalizacije, obrazovanja, kulture i sporta. To uključuje dodatna sredstva za zaštitu verskih objekata, a podupreće se i imenovanjem izaslanika koji će nastojati maksimalno iskoristiti potencijal politike EU-a za borbu protiv mržnje.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen izjavila je: Evropa je mesto na kojem se poštuju raznoliki kulturni i verski identiteti. Poštovanje i tolerancija temeljne su vrednosti našeg društva. Stoga se moramo uvek i svugde boriti protiv antisemitizma i mržnje prema muslimanima. Dostojanstvo i sigurnost svakog pojedinca u našoj Uniji od irzičite su važnosti.
Visoki predstavnik / potpredsednik Josep Borrell izjavio je: Nažalost, istorija se ponavlja. Sukobi i dezinformacije širom sveta potstiču mržnju. Svim osobama moramo garantovati zaštitu i poštovanje, bez obzira na njihovu veru ili uverenje, nacionalnost, pol, rasu ili bilo koju drugu karakteristiku koja se zloupotrebljava za potsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja. Dok se bliži 75. godišnjica Opšte deklaracije o ljudskim pravima, ne smemo ponoviti greške iz prošlosti. Pozivam međunarodnu zajednicu da nam se pridruži u poštovanju ljudskih prava svih osoba, svugde, i da se bori protiv netolerancije i predrasuda.
Zaštita ljudi i mesta
Prioritet je zaštititi ljude i javne prostore. Komisija će još 2023. objaviti poziv na podnošenje predloga u okviru Fonda za unutrašnju sigurnost, koji je prvobitno bio predviđen za 2024., s posebnim naglaskom na jevrejskim verskim objektima i s povećanim proračunom. Programu PROTECT 2024. će se dodeliti dodatna sredstva za zaštitu javnih prostora i mesta bogosluženja svih verskih zajednica, uključujući povećanje od 5 miliona evra za suočavanje s pretnjama koje predstavljaju rastući antisemitizam.
Radi bolje zaštite od pretnji na internetu, Komisija će nastojati da do februara 2024. ažurira Kodeks postupanja za borbu protiv nezakonitog govora mržnje na internetu kako bi se uključile nove horizontalne obaveze digitalnih platformi iz Akta o digitalnim uslugama. Pojačaće i saradnju s organizacijama civilnog društva, stručnjacima, pouzdanim podnosiocima prijava nezakonitog i lažnog sadržaja i javnim telima u otkrivanju govora mržnje na internetu.
Uključivanje društva u celini
Komisijini koordinatori za antirasizam, borbu protiv antisemitizma i negovanje jevrejskog načina života, te za borbu protiv mržnje prema muslimanima, u prošlosti su imali važnu ulogu u uključivanju zajednica i građana. Taj će se rad sada pojačati, a koordinatori će postati izaslanici s konkretnim mandatom za poboljšanje koordinacije, između ostalog, posebnih projekata koje finansira EU, te za maksimalno iskorištavanje potencijala politike EU-a za borbu protiv mržnje na internetu i van njega.
Znanje i svest ključni su za uzajamno poštovanje i toleranciju. Te vrednosti se mogu najbolje usaditi u svakodnevnom životu – putem medija, obrazovanja, kulture i sporta. U tu će svrhu Komisija inicirati edukaciju novinara o poštovanju medijskih standarda i prepoznavanju govora mržnje te će nastaviti da provodi projekte za promicanje uključenosti i raznolikosti u obrazovanju, kulturi i sportu.
Evropska Unija će takođe pojačati potporu kontrolerima činjenica u EU-u i na arapskom govornom području.
Borba protiv mržnje globalni je problem za čije je rešavanje potrebna međunarodna saradnja. Bliskom saradnjom s onima koji su odgovorni za promovisanje prava na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, jača se verodostojnost i efikasnost delovanja EU-a u Uniji i izvan nje; Komisija i Visoki predstavnik dodatno će se angažovali da prošire mreže na svim nivoima, potsticanjem diplomatskog rada EU-a, konkretnih aktivnosti i spoljašnjih partnerstava.
Sledeći koraci
Komisija će početkom 2024. organizovati konferenciju na visokom nivou za borbu protiv mržnje na kojoj će učestvovati istaknuti pojedinci koji se bore protiv mržnje i diskriminacije. Nakon toga će slediti evropski dijalozi za pomirenje u kojima će se građani iz celog EU-a, posebno mladi, povezati s donosiocima odluka, stručnjacima i članovima najpogođenijih zajednica. Rezultat tog procesa biće preporuke o tome kako izgraditi mostove među podeljenim zajednicama i provesti u delo moto EU-a „Ujedinjeni u raznolikosti”.
Kontekst
Zločini iz mržnje i govor mržnje protive se temeljima evropskih vrijednosti, poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, kako je utvrđeno u članku 2. Ugovora.
Komisija je poslednjih godina radila na nizu propisa i inicijativa za promovisanje i zaštitu naših zajedničkih vrednosti i temeljnih prava. Ključni zakonodavni akt je Okvirna odluka o suzbijanju određenih oblika i načina izražavanja rasizma i ksenofobije kazneno-pravnim sredstvima iz 2008., koja govori da se ozbiljni oblici rasizma i ksenofobije kažnjavaju delotvornim, razmernim i odvraćajućim kaznenim sankcijama.
Zaštita evropske demokratije od pretnji i štetnih delovanja dezinformacija, kao i manipulacije informacijama i uplitanja, uključujući one koje provode strani akteri, postala je strateški prioritet EU-a. U okviru akcijskog plana za evropsku demokratiju Komisija i Visoki predstavnik uveli su niz mera za borbu protiv dezinformacija.
Sprovođenjem Akta o digitalnim uslugama i ažuriranog Kodeksa ponašanja za borbu protiv nezakonitog govora mržnje preduzeće se dalji koraci kako bi se osiguralo da se ono što je nezakonito izvan interneta, smatra takvim i na internetu. Akt o digitalnim uslugama sadrži stroge obveze za internet platforme da suzbijaju nezakonit sadržaj. Primenjivaće se na sve platforme od 17. februara 2024., a već se primjenjuje na 19 vrlo velikih internet platformi i prevodilaca. U skladu s Aktom o digitalnim uslugama, Komisija je sredinom oktobra poslala službeni zahtev platformama X, META i TikTok za informacije o navodnom širenju nezakonitog sadržaja i dezinformacija, a posebno o širenju terorističkog i nasilnog sadržaja i govora mržnje.
Kako bi se taj okvir pojačao, Komisija je u decembru 2021. predložila proširenje postojećeg popisa kaznenih dela u EU-u iz Ugovora na govor mržnje i zločine iz mržnje. Nedavni porast mržnje naglašava nužnost brzog donošenja jednoglasne odluke Veća kako bi se zaštitile zajedničke vrednosti EU-a.
Komisija je već sprovela većinu mera u okviru svoje prve strategije EU-a za prava žrtava (2020. – 2025.) kako bi osigurala da sve žrtve u EU-u mogu u potpunosti iskoristiti svoja prava na temelju prava EU-a. Komisija je 12. jula 2023. donela Prijedlog direktive o izmeni Direktive o pravima žrtava iz 2012., glavnog horizontalnog instrumenta za prava žrtava. Cilj tog predloga je dodatno ojačati prava svih žrtava kaznenih dela u EU-u, uključujući prava najranjivijih žrtava. Veće je u oktobru 2023. dovršilo prvo čitanje Predloga.
Komunikacija o Evropi ujedinjenoj protiv mržnje nadovezuje se i na Akcijski plan EU-a za antirasizam za razdoblje 2020. – 2025., Strategiju EU-a za suzbijanje antisemitizma i negovanje jevrejskog načina života kao i na Strategiju za rodnu ravnopravnost 2020. – 2025., Strategiju o ravnopravnosti LGBTIQ osoba 2020. – 2025., Strategiju o pravima osoba s invaliditetom za razdoblje 2021. – 2030. i Strateški okvir EU-a za jednakost, uključivanje i učestvovanje Roma 2020. – 2030.
Više informacija
Komunikacija „Nema mjesta za mržnju: Evropa ujedinjena u borbi protiv mržnje”
