Ekološko-speleološko udruženje „Veles“ već nekoliko godina sistematski istražuje pećine i jame na području Zlatibora, otkrivajući nove podzemne objekte i prikupljajući podatke o prirodnom bogatstvu ovog kraja. Tokom 2023. godine istraživanja su obuhvatila sela Ljubiš, Dobroselicu i Stublo, dok su naredne godine, uz podršku Opštine Čajetina, proširena na područje od Tornika do kanjona Uvca, uključujući i Jablanicu. U okviru osam terenskih akcija realizovanih 2024. godine, speleolozi su prvi put organizovali i čišćenje Jame ispod Tornika. Tokom 2025. godine završena su istraživanja jame Bezdan na Cerovcu, kao i okolnih jama na području Mušveta i Mačkata.
Ove godine u fokusu udruženja bilo je selo Rakovica, gde su u okviru projekta „Rakovica – selo pećina“, koji sufinansira Opština Čajetina, realizovane četiri terenske istraživačke akcije. Poslednja, sprovedena početkom oktobra, donela je nova saznanja o jamama Cura i Curica, ponovna merenja Jamine, nastavak čišćenja jame Golubinjak, ali i otkriće do sada neevidentirane Pećine Zaoglina, na području između Čigote i Rakovice.
O rezultatima istraživanja, izazovima rada u podzemlju, mogućnostima turističkog uređenja pojedinih objekata i planovima za naredni period razgovarali smo sa Goranom Dujkovićem iz Ekološko-speleološkog udruženja „Veles“, koji se istraživanjem podzemlja Zlatibora bavi još od 2015. godine.
Šta je bio osnovni cilj poslednjeg speleološkog istraživanja na području Čigote i Rakovice i zbog čega ste se opredelili upravo za ovaj teren?
Cilj ovog istraživanja, kao i prethodnih akcija tokom godine, bio je da ponovo obiđemo speleološke objekte u selu Rakovica, poznate iz ranijih istraživanja – Rakovičku pećinu, Jaminu, Golubinjak i objekte evidentirane pod brojevima 123, 124, 125 i 126.
Želeli smo da ih ponovo istražimo i izmerimo savremenim mernim instrumentima, ali i da pregledamo teško prohodan šumski teren od uzvišenja Čigota, Glavica i Čepovo prema selu Rakovica, u potrazi za novim speleološkim objektima.
Tokom istraživanja posebnu pažnju privukle su jame Cura i Curica. Šta ste do sada utvrdili o ovim objektima i zbog čega su značajni za dalja istraživanja?
Nazive Cura i Curica ovim objektima dali su članovi našeg udruženja tokom istraživanja.
Prvi objekat, ranije evidentiran pod brojem 125, dobio je naziv Cura jer ga je tokom druge terenske akcije locirao i prvi u njega zavirio isključivo ženski deo naše ekipe. Drugi objekat, Curicu, ista ekipa pronašla je na svega dvadesetak metara udaljenosti. Njegov ulaz je veoma mali i uzak, a do tada ovaj objekat nije bio poznat niti bilo gde evidentiran.
U početku smo pretpostavljali da su ove dve jame povezane i da čine jedinstven jamski sistem. Međutim, tokom treće terenske akcije utvrdili smo da je Cura znatno dublja od ranije zabeleženih 35 metara, dok Curica nije povezana sa njom, već predstavlja zaseban speleološki objekat.
Tokom poslednje akcije Curu smo istražili i izmerili do dubine od 46 metara, gde njeni kanali počinju da se sužavaju, ali se nastavljaju dalje. Reč je o vertikalnim jamama čiju unutrašnjost čine čisti krečnjački zidovi, bez pećinskog nakita.
Posebno je zanimljivo to što se u Curi, na dubini od oko 35 metara, nalazi polica koja zaklanja pogled i stvara utisak da se jama tu završava, iako se ona zapravo nastavlja.
Oba objekta imaju potencijal da postanu najdublje jame na Zlatiboru, a možda i u zapadnoj Srbiji. Nešto veći potencijal u tom smislu ima Curica. Ipak, neophodna su dodatna istraživanja i precizna merenja kako bismo utvrdili njihovu konačnu dubinu. Ovoga puta nismo imali dovoljno vremena da započnemo merenje Curice, tako da nam taj posao predstoji tokom neke od narednih akcija.
Koliko su ove jame zahtevne i opasne za istraživanje i sa kakvim ste se izazovima suočili tokom poslednje akcije?
Oba objekta su izuzetno tehnički i fizički zahtevna i dostupna isključivo obučenim speleolozima koji znaju da koriste užad i odgovarajuću opremu.
Curica je posebno opasna. Osoba koja bi slučajno upala u njen otvor mogla bi da pada oko 50 metara, bez mogućnosti da se zaustavi.
Tokom istraživanja Curice dogodila se i jedna nezgoda. Manji kamen, koji je padao sa vrha jame i odbijao se o njene zidove, pogodio je jednog od trojice članova ekipe u predelu obrve, izazvavši posekotinu i podliv oko oka. Srećom, povreda je bila lakše prirode.
Ukoliko se ispostavi da se obe jame nastavljaju na znatno veće dubine, biće nam potrebna dodatna tehnička oprema, poput užadi, karabinera, gurti, pločica i boltova, ali i dalje usavršavanje članova u savladavanju vertikalnih prepreka.
Dogovorili smo se da u narednom periodu više pažnje posvetimo vežbama pružanja prve pomoći u speleološkim objektima, kao i fizičkoj pripremljenosti članova, koja je u ovakvim uslovima izuzetno značajna.
Jamina je jedan od najpoznatijih speleoloških objekata u Rakovici. Šta su pokazala nova merenja i kakav potencijal ovaj objekat ima?
Jamina je najveći speleološki objekat u selu Rakovica. Ima ulaznu vertikalu visine 49 metara i pećinske kanale duže od 600 metara.
Ovaj objekat je u više navrata istraživan od različitih speleoloških grupa. Koliko nam je poznato, tokom osamdesetih godina istraživali su ga članovi Speleološkog odseka Beograd, a devedesetih godina ekipa Geografskog fakulteta, u okviru istraživanja profesora dr Radenka Lazarevića. On je ovaj objekat predstavio u radu „Pećine i jame Zlatibora“, objavljenom 1996. godine.
Početkom dvehiljaditih Jaminu su istraživali speleolozi Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ iz Valjeva i Akademskog speleološko-alpinističkog kluba iz Beograda, koji su izradili njen najkompletniji i najprecizniji nacrt i opis.
Naša poslednja merenja potvrdila su da su prethodna istraživanja i merenja bila veoma kvalitetno i precizno urađena.
Posebno je zanimljiv turistički potencijal ovog objekta. Naš predlog Opštini Čajetina biće da se oko impresivne ulazne vertikale, koja je po svojim karakteristikama jedinstvena u Srbiji, urede vidikovci i bezbedna staza za posetioce.
Ukoliko tehničke mogućnosti dozvole, zanimljivo rešenje bio bi i most sa staklenim podom preko čitave vertikale. Smatramo da bi takav sadržaj predstavljao jedinstvenu turističku atrakciju, ne samo na Balkanu već i u Evropi.
Jedan od važnih segmenata istraživanja bilo je i čišćenje jame Golubinjak. U kakvom ste je stanju zatekli i koliko ste uspeli da uradite?
Golubinjak je izuzetno lep i zanimljiv speleološki objekat, ali je, nažalost, godinama služio kao mesto za odlaganje otpada.
Jama se nalazi u samom selu Rakovica, između dva puta. U jednom delu spušta se do dubine od 16, a u drugom do 25 metara. Zanimljivo je da su u njoj golubovi pronašli bezbedno mesto za gnežđenje, pa gotovo svaki put kada joj se približite iz nje izlete najmanje dva goluba. Otuda potiče i njen naziv.
Tokom ove akcije u potpunosti smo očistili prostor oko jame i njene zidove, koji su takođe bili kontaminirani otpadom. Međutim, spuštanjem na dno utvrdili smo da se tamo nalazi više od 30 kubnih metara smeća različitog porekla i sastava – od građevinskog šuta i akumulatora do organskog otpada.
Ovoga puta usmerili smo se na izvlačenje plastičnih flaša, jer su relativno lagane za iznošenje. Plašim se da potpuno čišćenje dna neće biti moguće bez upotrebe teške mehanizacije, odnosno krana ili ozbiljnije dizalice.
Dublji delovi Golubinjaka tehnički su dostupni speleolozima, a pojedini delovi osvetljeni su i dnevnom svetlošću. Postoje i pretpostavke profesora dr Radenka Lazarevića da je ovaj objekat povezan sa Jaminom, što bi moglo da se pokaže kao tačno.
Ipak, velika količina otpada koji klizi prema dubljim delovima jame predstavlja ozbiljnu opasnost. Neprijatni mirisi, raspadanje otpada i mogućnost propadanja kroz naslage smeća čine boravak u jami veoma nebezbednim.
Ono što nas raduje jeste činjenica da od 2018. godine, kada smo prvi put obišli ovaj objekat, primećujemo određeni napredak. Naime, otkako je Opština Čajetina postavila kontejner za smeće u selu, nismo uočili novo odlaganje otpada u jamu.
Pored istraživanja poznatih objekata, pretraživali ste i teren od Čigote prema Rakovici. Da li ste pronašli nove pećine ili jame?
U speleološkim krugovima u Srbiji postoji mišljenje da su pećine i jame na Zlatiboru, koje se istražuju još od vremena Jovana Cvijića, uglavnom već pronađene i istražene. Međutim, naša iskustva pokazuju da to nije tačno.
Gotovo svake godine pronalazimo nove speleološke objekte. Tako smo 2022. godine, na području sela Stublo, otkrili Jankovića pećinu, dok smo 2024. godine na području Jablanice pronašli Nadinu bezdan i Jamu bez imena.
Ove godine odlučili smo da istražimo strm i šumovit teren koji se sa vrha Čigote spušta prema selu Rakovica. Na tom području postoje planinarske staze i šumski putevi, ali je veliki deo terena zbog svoje konfiguracije teško dostupan čak i lokalnom stanovništvu. Među meštanima postoji i verovanje da u tim šumama boravi više medveda.
Tokom poslednje akcije uspeli smo da pregledamo tek četvrtinu planiranog terena, ali smo pronašli jedan lep pećinski objekat na stenskom odseku iznad korita potoka Zaoglina. Nazvali smo ga Pećina Zaoglina.
S obzirom na krečnjački sastav ovog područja, smatramo da ono ima veliki speleološki potencijal i svakako ćemo nastaviti istraživanja.
Da li ste tokom ovogodišnjih istraživanja uočili neke neobične pojave u podzemlju koje su vas posebno iznenadile?
Ova godina bila je veoma zanimljiva sa hidrogeološkog aspekta. Zbog velikih količina snega i kasnijih padavina, tokom prve dve akcije, realizovane u februaru i aprilu, susretali smo se sa velikim količinama vode u podzemnim objektima. To predstavlja jednu od najvećih opasnosti prilikom istraživanja pećina i jama.
Međutim, nakon letnjih suša, tokom poslednje dve akcije zatekli smo potpuno drugačiju situaciju – gotovo potpuno odsustvo vode u pećinama i jamama.
Na primer, Jamina ima stalni vodeni tok za koji, koliko nam je poznato, nikada nije zabeleženo da je potpuno presušio. Ipak, tokom poslednja dva meseca ovaj objekat je potpuno suv. Nismo zabeležili nikakav protok vode, osim manjih količina vode zadržanih na nekoliko mesta.
Kada je reč o pećinskom nakitu, najlepši i najpristupačniji nalazi se u Rakovičkoj pećini, za koju se već duže vreme govori da bi trebalo da bude uređena za posetioce.
I Jamina, pored impresivnog ulaza, obiluje lepim pećinskim nakitom, ali se on nalazi duboko u njenim kanalima i dostupan je isključivo obučenim speleolozima.
Koliko su ovakva istraživanja značajna za bolje poznavanje podzemlja Zlatibora, ali i za podizanje svesti o očuvanju prirode?
Svako istraživanje je značajno, čak i ono tokom kojeg se ne pronađe ništa novo. Kroz naš rad lokalno stanovništvo bolje upoznaje pećine i jame u svom neposrednom okruženju i njihov značaj.
Na taj način razbijaju se i brojni mitovi, poput priča da se u pojedinim jamama i pećinama nalazi skriveno zlato. Takve tvrdnje nemaju realno uporište, jer su mnogi speleološki objekti i danas, uz svu savremenu opremu, teško dostupni, a kamoli što su bili u prošlosti.
Posebno je važno podizanje svesti o ekološkom značaju ovih objekata. Zamislite da u domaćinstvu koristite vodu iz bunara dubokog dvadesetak metara, a da se u neposrednoj blizini nalazi jama duboka trideset metara, ispunjena smećem. Ja takvu vodu ne bih pio.
Zato smatramo da je očuvanje pećina i jama izuzetno važno, ne samo zbog njihove prirodne vrednosti već i zbog zaštite životne sredine i podzemnih voda.
Šta su naredni planovi udruženja „Veles“? Postoje li, osim Cure i Curice, drugi lokaliteti koji vas posebno zanimaju?
Na teritoriji opštine Čajetina postoji još mnogo objekata čije smo istraživanje započeli ili smo tek dobili informacije o njihovom postojanju.
Jedan od posebno zanimljivih objekata jeste Uvor na Očkoj gori, čije istraživanje već duže vreme planiramo da nastavimo.
U ovom objektu uspeli smo da prođemo kroz uzak i nezgodan deo sa jezerom, zatim kroz dvoranu sa blokovima i da istražimo nekoliko stotina metara više u odnosu na ranija merenja.
Sada smo sigurni da Uvor i objekat Zvekara, koji se nalazi na putu od Očke gore prema Čajetini, čine jedinstven pećinski sistem. Posebno je zanimljivo što smo u samoj Čajetini pronašli jedan prilično blatnjav izlaz, za koji pretpostavljamo da bi takođe mogao biti deo tog sistema.
Preostaje nam da to detaljno istražimo i dokažemo. Bilo bi zaista zanimljivo ući u jamu na Očkoj gori i nakon nekoliko sati izaći gotovo u samom centru Čajetine.
Ova terenska akcija bila je poslednja planirana u okviru ovogodišnjeg projekta. Postoji li mogućnost da do kraja godine organizujete još jedno istraživanje?
Razmišljamo o organizovanju još jedne akcije kako bismo dovršili istraživanja jama Cura i Curica. To će u velikoj meri zavisiti od mogućnosti naših članova, jer je speleologija timska aktivnost koja zahteva okupljanje odgovarajuće ekipe, ali i od vremenskih uslova.
Obe jame nalaze se na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara, gde tokom jeseni i zime sneg može da iznenadi. Takvi uslovi dodatno otežavaju istraživanja i povećavaju rizik od povreda. Osim odrona kamenja, opasnost predstavljaju i ledenice koje mogu pasti sa zidova jama i ozbiljno povrediti istraživače.
Bezbednost članova nam je uvek na prvom mestu, pa ćemo odluku o eventualnoj novoj akciji doneti u skladu sa vremenskim uslovima i mogućnostima ekipe.
Kada možemo očekivati kompletne rezultate ovogodišnjih istraživanja i šta će sadržati završni izveštaj?
Budući da je poslednja akcija realizovana u okviru projekta koji sufinansira Opština Čajetina, izveštaj je već dostavljen, u formi koja je korišćena i ranijih godina. On sadrži opis sprovedenih aktivnosti, fotografije i pojedina merenja.
Detaljan izveštaj, sa svim merenjima istraženih objekata, fotografskom dokumentacijom i drugim relevantnim informacijama, kao i predlozima za eventualno formiranje novih turističkih znamenitosti Zlatibora, biće objedinjen u završnom elaboratu.
Planirano je da taj dokument bude dostavljen Opštini Čajetina po završetku celog projekta, najverovatnije do kraja kalendarske godine.
