Do kraja jula ostalo je još svega nekoliko dana, a mesec koji nam je doneo prijatnu letnje vreme ispraćamo samo toplotnim talasom. Od danas temperatura će se biti u porastu, a već za dane vikenda prognostički modeli najavljuju i do 38 stepeni. Polje visokog vazdušnog pritiska koje se nalazi iznad centralne Evrope i našoj zemlji donosi stabilno, mirno i sunčano vreme. Položaj ovog anticiklona je takav da u svoju cirkulaciju uvlači topao vazduh sa Mediterana zbog čega ćemo već danas imati temperaturu do 35 stepeni.
Osim potpuno vedrog i sunčanog vremena vetra narednih dana skoro i da neće biti što će uzrokovati dodatni osećaj toplote, pogotovo u gradskim sredinama. Dugotrajni period stabilnosti omogućava i zagrevanje tla i prizemnog sloja atmosfere što znači da nam uskoro stižu i tropske noći, navodi meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković.
Ovako mirno i sunčano vreme nastavlja se u narednih 10 dana pa će vreme biti sve toplije. Maksimalna temperatura će se sutra kretati oko 35 stepeni, a u petak i za dane vikenda prognostički modeli najavljuju ekstremno toplo vreme, lokalno sa temperaturom do 38 stepeni. Vreme ostaje vedro, suvo i sunčano sa slabim vetrom, a toplotni talas koji je pred nama biće najduži toplotni talas od početka leta.
Iako temperatura neće prelaziti 40 stepeni, dugotrajni period sa temperaturom do 38 stepeni može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje zbog čega se narednih dana preporučuje dodatni oprez, pogotovo u najtoplijem delu dana, dodaje Gojković.
I prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u Srbiji će narednih dana biti pretežno sunčano i sve toplije. Maksimalne temperature od četvrtka će se kretati od 34 do 38 stepeni, dok se početkom avgusta lokalno očekuje oko 40 stepeni Celzijusa.
Kako se zaštititi tokom velikih vrućina?
Iz Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” apeluju na građane da tokom toplotnih talasa prilagode ponašanje – od načina rashlađivanja prostora, preko unosa tečnosti, do izbegavanja boravka na suncu u najtoplijem delu dana.
Rashladite prostor i telo
Tokom dana preporučuje se zatvaranje prozora i spuštanje roletni na sunčanoj strani, dok bi noću, kada je temperatura niža, trebalo provetravati prostorije. Ako se koristi klima-uređaj, Batut savetuje da temperatura bude podešena oko 27 stepeni, uz zatvorene prozore i vrata.
Važno je rashladiti i telo – tuširanje mlakom vodom, hladne obloge i lagana odeća od prirodnih materijala mogu pomoći u borbi protiv vrućine.
Pijte dovoljno vode
Tokom visokih temperatura najvažnija je pravilna hidratacija. Batut preporučuje da zdrave odrasle osobe unose oko osam do deset čaša vode dnevno, a više ukoliko se bave fizičkom aktivnošću.
Treba izbegavati alkohol, kao i preteranu konzumaciju kafe i energetskih napitaka, jer mogu doprineti gubitku tečnosti.
Poseban oprez savetuje se starijim osobama, kod kojih je osećaj žeđi često slabiji, pa vodu treba uzimati redovno čak i kada žeđ nije izražena.
Izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana
Građanima se savetuje da od 10 do 17 časova, kada je zračenje najjače, izbegavaju duži boravak na otvorenom.
Ukoliko je izlazak neophodan, preporučuje se lagana odeća svetlih boja, šešir ili kačket, naočare za sunce i krema sa zaštitnim faktorom.
Fizičke aktivnosti i teži poslovi trebalo bi da se obavljaju u ranijim jutarnjim satima ili kasnije uveče.
Poseban oprez za rizične grupe
Visoke temperature najviše ugrožavaju starije osobe, hronične bolesnike, malu decu i trudnice.
Batut posebno upozorava srčane bolesnike, dijabetičare i osobe koje koriste više lekova da se tokom toplotnih talasa konsultuju sa lekarom, jer određene terapije mogu uticati na sposobnost organizma da reguliše temperaturu.
Takođe se savetuje da se nikada ne ostavljaju deca, starije osobe ili kućni ljubimci u parkiranom automobilu, čak ni na kratko.
Vrućine povećavaju rizik od kvarenja hrane
Visoke temperature tokom leta ne utiču samo na organizam, već i na bezbednost hrane. Zbog toplote, namirnice se brže kvare, posebno meso, riba, jaja i mlečni proizvodi, pa je važno obratiti pažnju na način čuvanja i pripreme hrane.
Iz “Batuta” preporučuju da se tokom toplih dana unosi dovoljno tečnosti – najmanje 1,5 do 2 litra vode dnevno, dok potrebe mogu biti veće kod osoba koje borave na visokim temperaturama ili se fizički naprežu. Ishrana tokom leta trebalo bi da bude laganija, sa više svežeg voća i povrća, a prednost treba dati kuvanim, grilovanim ili namirnicama pripremljenim na pari. Preporučuju se češći i manji obroci, dok bi trebalo ograničiti masnu, prženu i teško svarljivu hranu.
Poseban oprez potreban je kod čuvanja lako kvarljivih namirnica. Meso, riba, jaja i mlečni proizvodi moraju se držati u frižideru i koristiti u skladu sa rokovima. Kuvana jela ne bi trebalo ostavljati na sobnoj temperaturi duže vreme, jer se bakterije na visokim temperaturama brzo razmnožavaju.
Tokom leta treba izbegavati proizvode sa sirovim jajima, poput domaćih kremova i majoneza, kao i kupovinu sladoleda iz objekata koji ne obezbeđuju odgovarajuće uslove čuvanja. Stručnjaci podsećaju da je dobra higijena ključna zaštita – ruke treba prati pre pripreme hrane i jela, radne površine održavati čistim, a sirovo meso odvojiti od ostalih namirnica.
Pravilna hidratacija, lagana ishrana i bezbedno čuvanje hrane mogu značajno smanjiti rizik od crevnih infekcija i trovanja hranom tokom letnjih meseci.
Kako prepoznati opasne simptome?
Tokom velikih vrućina mogu se javiti blaži i ozbiljniji poremećaji izazvani toplotom.
Znaci upozorenja mogu biti:
- jaka slabost i malaksalost,
- vrtoglavica,
- mučnina,
- grčevi u mišićima,
- hladna i vlažna koža.
Najopasniji je toplotni udar, kada telesna temperatura prelazi 40 stepeni, javlja se konfuzija, a koža postaje vrela i suva. U tom slučaju potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć, osobu skloniti u hlad, rashladiti je i omogućiti strujanje vazduha.
Stručnjaci podsećaju da visoke temperature nisu samo neprijatnost, već ozbiljan zdravstveni rizik, zbog čega je najvažnije prilagoditi dnevne aktivnosti vremenskim uslovima i reagovati na prve simptome pregrevanja organizma.
