Lim, žila kucavica Priboja, reka lepotica i ponos ne samo gradova i opština koji se kupaju na njegovim obalama, već i ovog dela Evrope, mogao bi da vrati staru čistotu i lepotu. Onu, koju danas nostalgično prizivamo fotografijama iz prošlog veka, dok još nismo počeli da silazimo do reke da bi u nju bacali otpatke i za drveće koje je krasi kačili plastične kese. Ozbiljan rad je usmeren na to ovih dana u mestima koje je Lim, iako su ih granice razdvojile, svojim tokom neraskidivo povezao. Rad koji je zajednički i timski, prepoznat od strane zvaničnika četiri opštine odnosno dve lokalne samouprave, koje odlučuju o sudbini reke. Rukovodstvo Priboja i Bijelog Polja odlučilo je da stane na put prljavom Limu i projektom, prepoznatim od strane Evropske unije, vrati reci stari sjaj. Na tome se radi punom parom.
Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj sa ponosom ističe značaj projekta, ne samo za Prbioj, već za sve druge opštine, koje se nalaze u slivu reke Drine i reke Lim. Rvović naglašava da projekat rehabilitacije Lima sam po sebi i nije toliko finansijski bitan, koliko ima za zadatak da pokrene sve druge aktere da se sačuva jedna od najlepših reka u ovom delu Evrope.
Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj
Pitanje čistog Lima nije pitanje jedne opštine, pa čak ni jedne zemlje. Čista reka ostavlja se generacijama iz čak tri različite države.
Lazar Rvović, predsednik opštine Priboj
Projekat rehabilitacija ilegalnog otpada na reci Lim, i pored kašnjenja nastalih letos, odvija se u predvidjenim vremenskim rokovima. Obala lima dobija novo odelo. Mobilni mobilijar, sa šest kompleta stolova sa dve klupe, ali i novo drveće. Oko 120 sadnica breze i borova, umesto dosadašnjih deponija, čuvaće obale jedne od najživopisnijih reka. Lim, kao i dolina Lima, trebalo bi da budu prirodna atrakcija i jedna od avanturistički najbogatijih reka. Nažalost, najčešće su oni koji bi trebalo to prvo da shvate i čuvaju-oni koji poslednji to i urade. Ružne i lose navike gradjana da otpad bacaju u reku nije lako ni jednostavno odmah iskoreniti. Projekat je zamišljen tako da, osim što će sa Lima da se čisti otpad, u Priboj stiže i oprema za merenje kvaliteta vode. S obzirom da je sa obe strane projekat najavljen kao početak saradnje i podizanja nivoa svesti, koji su ključni problemi, u projektu su mere koje će pokrenuti sve nadzorne organe i evolvirane u politiku da se otpočne briga za Lim i valorizaciju vrednosti reke, koje su nemreljive.
Željko Ječmenica direktor jkp Usluga Priboj
Čista Drina i čist Lim, njena glavna pritoka su zadatak sa kojim se rukovodstvo Priboja uhvatilo u koštac. Ali, to nije samo njihov posao. To je zadatak svih gradjana Priboja.Podrška za Pribojčane, zajednički rad, ideje i sugestije stižu iz Bijelog Polja. Očuvanje Lima je zajednički posao i obavezuje nas na zajedničku saradnju i delovanje, poručuje Jasmin Ćorović iz Sekretarijata za ruralni i održivi razvoj Bijelog Polja. On podseća da je realizacijom projekta uradjeno postavljanje klupa, sadnja zelenila, ali i video nadzor za praćenje stanja na obalama Lima kako bi se preventivno delovalo na ljude da ne bacaju otpad na lokalitetima koji su projektom do sada uredjeni.
Sekretar Sekretarijata za ruralni razvoj Jasmin Ćorović
U Bijelom Polju zadovoljni su dinamikom radova na projektu rehabilitacije reke Lim. Na sastancima je utvrdjeno da je većina predvidjenih zadataka iz projekta odradjena i da će ostatak posla biti uradjen u predvidjenom vremenskom okviru. Projekat koji traje godinu dana, u završnoj fazi ispred sebe ima, možda i najteži zadatak-podizanje svesti kod gradjana o tome koliko je važno da imaju znanje o bacanju smeća, da njihove plastične kese ne bi smelo da truju reke i da se motivišu da otpad odlažu pravilno.
Na toku dugom 220 kilometara, reka Lim protiče kroz tri države i 15 gradova. Na obali reke je locirano na stotine divljih i legalnih deponija, sa kojih su se, pri višem vodostaju pokretale velike količine smeća.
Almer Mekć, predsednik NVO Euro most Bijelo Polje
Krajnje je vreme da se reka zaštiti, poručuju svi učesnici projekta “Rehabilitacija ilegalnog otpada na reci Lim.” Podaci iz „Hidroelektrane na Drini“ Šest do sedam hiljada kubnih metara plutajućeg otpada se godišnje sakupi, a Lim donese oko 45 posto.
