- REKLAMA -
2.5 C
Užice
Početna Iz prve ruke Bajina Bašta, Požega, Kosjerić, Arilje RAŠ Omorika: Učešće javnosti važno, ali nije deo prakse tokom izrade planova(VIDEO)

RAŠ Omorika: Učešće javnosti važno, ali nije deo prakse tokom izrade planova(VIDEO)

- Od izuzetne je važnosti učešće javnosti u procesima donošenja planskih dokumenata kojima se upravlja šumama u Srbiji, poručili su iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika ukazavši da uključivanje javnosti nije deo prakse u današnje vreme u Srbiji

- REKLAMA -

U najvećem okrugu u Srbiji, Zlatiborskom okrugu, sa jednim nacionalnim parkom, dva parka prirode i nizom zaštićenih prirodnih dobara, ne postoji praksa pozivanja javnosti na preliminarne rasprave prilikom izrade osnovnog planskog dokumenta za državne šume – Osnove gazdovanja šumama, ukazali su iz Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika.

Taj planski dokument, sa rokom važenja deset godina, donose korisnici šuma u državnom vlasništvu, pre svega, JP Srbijašume, JP Vojvodinašume, Nacionalni parkovi, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

  • Nadležni u Zlatiborskom okrugu u svom odgovoru nam napominju da konsultuju treće strane kada smatraju da je to potrebno. Njihovo je obrazloženje da postoji javni uvid na kraju procesa. Takođe su decidno odgovorili da građani, pojedinci, predstavnici grupa građana, organizacija civilnog društva ili mesnih zajednica do sada nikada nisu prisustvovali preliminarnim raspravama u postupku izrade Osnove gazdovanja šumama, predočio je Đorđe Marić, diplomirani inženjer šumarstva i konsultant RAŠ Omorike.

Podsetivši da su konflikti između donosioca planova i građana postojali na Košutnjaku u Beogradu, u Bagremari u Bačkoj Palanci, u Šodrošu u Novom Sadu, iz RAŠ Omorike su napomenuli da su višemesečni protesti mogli da budu predupređeni da se u toku preliminarne rasprave čuo glas građana i obrazloženje šta njima znače određeni lokaliteti.

  • U smislu zakona i podzakonskih akata, ne postoji obaveza onih koji izrađuju Osnove da pozivaju treće strane i javnost na preliminarnu raspravu. Znači, nigde eksplicitno ne piše da oni to treba da urade. Međutim, na više mesta u Zakonu o šumama piše da je čitav proces planiranja javan. Pod pretpostavkom da neko iskaže interesovanje i želju da se uključi u proces, ne bi smeo da bude iz procesa isključen, istakao je Marić.

Na preliminarnoj raspravi uglavnom prisustvuje uzak krug stručnih ljudi.

  • Preliminarnu raspravu zakazuju oni koji izrađuju osnove i koji gazduju šumom, a to su najčešće javna preduzeća. Preliminarnoj raspravi prisustvuju izrađivači Osnove, zaposleni na konkretnom terenu na koji se Osnova odnosi i analitičar iz Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Dakle, čitava ta preliminarna rasprava ostaje u jednom balonu uskog kruga ljudi koji se bave isključivo šumom kao šumom, pa nema nekog šireg konteksta. Aktivizmom ili zagovaranjem, mi, kao građani i organizacije, treba da se trudimo da razbijemo taj balon, da se što više raširi taj krug jer će se širenjem kruga sagledavati širi kontekst uređivanja šuma, poručio je Đorđe Marić.

Zašto su konflikti mogući? Prema pojašnjenju Marića, poslednjih decenija je uočljiva promena potreba za prioritetnim funkcijama šuma.

  • Potrebe za drvetom sve više zamenjuju socijalne funkcije šume, podsetio je Marić napominjući da sagledavanje ljudskih potreba zahteva multifunkcionalno planiranje i multifunkcionalno gazdovanje šumom.

U pripremnoj fazi izrade dokumenta, dobar planer mora da ima osećaj da sagleda širi konktekst i da na neki način predvidi da li nešto što bi on planirao može da izazove konlikt interesa i kako da se u startu prema tome odnosi. Logično bi bilo da pozove sve zainteresovane strane da razgovaraju na tu temu, ali, nažalost, nije uvek tako, rekao je Marić.

Kako su pojasnili iz RAŠ Omorike, na planini Tari je prioritet obezbeđivanje opštekorisne funkcije šuma korisnicima ili posetiocima, dok šume na Zlatiboru ili Mokroj Gori izjednačavaju proizvodne i opštekorisne funkcije šume.

  • Te prioritete treba imati u vidu tokom izrade planskih dokumenta koji takav stav treba da sprovedu praktično na terenu, napomenuo je Marić uputivši da je JP Nacionalni park Tara svetao primer u Srbiji.
  • Imaju formiran Savet korisnika koji okuplja različite aktere iz različitih sfera i sektora koji su u najširem smislu korisnici ekosistemskih usluga jednog nacionalnog parka. 

Preliminarna rasprava se zakazuje po završetku izrade nacrta dokumenta, obično šest meseci pre isteka prethodne Osnove gazdovanja šumama.

Prema podacima koje je RAŠ Omorika zvanično prikupila tokom projekta Zeleni glas – šume za sve nas, u Zlatiborskom okrugu je na snazi više od 50 Osnova gazdovanja šumama.

  • Ove godine ističu Osnove gazdovanja šumama za Mokru Goru. Ističe ih pet, šest u Zlatiborskom okrugu ove godine, kazao je Marić.

U Srbiji je trenutno na snazi oko 500 Osnova gazdovanja šumama, a godišnje bude izrađeno oko 50 novih dokumenata za sledećih deset godina upravljanja. Izrada novog dokumenta započinje obično u toku devete godine važenja Osnove gazdovanja šumama.

  • Pa, imate devetu i desetu godinu važenja da izradite novu i da ona bude usvojena i odobrena u ministarstvu, da biste prvog januara jedanaeste godine, odnosno prve godine sledećeg uređajnog razdoblja, imali gotov dokument na snazi. To je praksa u devedeset odsto slučajeva. Kod nekih Osnova gazdovanja šumama, pak, postoje određene dorade, vraćanja, primedbe, pa se dogodi da Osnove nema na snazi, obično pet, šest meseci, retko do godinu dana, ali u tom periodu su zabranjeni radovi na korišćenju šuma, predočio je Marić.

Javnost koja želi da učestvuje u procesu donošenja odluka u šumarstvu, kako je poručio Marić, treba da se fokusira na gazdinsku jedinicuosnovnu jedinicu planiranja u šumarstvu.

Praktično sve što se u šumarstvu radi, ukazao je Marić, sprovodi se na nivou gazdinske jedinice, teritorijalne celine šuma i šumskog zemljišta

  • Postoji više stotina gazdinskih jedinica u Srbiji i za svaku od njih postoji Osnova gazdovanja šumama, za površine do nekih dve, tri hiljade hektara. Ima i manjih, od sto, dvesta hektara. Recimo, ono što vidite u prolazu ili sa samog Zlatibora, što se zove Tornik, čitav taj kompleks je jedna gazdinska jedinica. Podeljena je na nekih 40 odeljenja, ta odeljenja su podeljena na odseke i tako se donose planovi za odseke i ukrupnjuju se u čitavu Osnovu, pojasnio je Marić.

Prema pojašnjenju Marića, postupak izrade Osnove gazdovanja šumama obuhvata pripremnu fazu, te fazu terenskih i kancelarijskih radova i završnu fazu.

  • Uključivanje javnosti je moguće u svim fazama, ali je najvažnije javnost uključiti u pripremnoj i u završnoj fazi postupka izrade Osnove gazdovanja šumama, napomenuo je.

Uključivanje javnosti u završnoj fazi procesa je zakonska obaveza. Nakon preliminarne rasprave, a pre administrativnog odobrenja dokumenta od strane nadležnog ministarstva, učešće javnosti je omogućeno na javnom uvidu i to je, kako je ukazao Marić, prilika da zainteresovani upute primedbe na predloženu Osnovu gazdovanja šumama.

Primedbe se na preliminarnoj raspravi upućuju izrađivačima osnove direktno, a tokom javnog uvida ministarstvu. Javni uvid na sajtu Uprave za šume traje 30 dana.

  • Mora da se prati sajt jer ne postoji jasna dinamika kada će nešto biti objavljeno na tom sajtu i po kom redosledu će se to dogoditi, upozorio je Marić.

RAŠ Omorika je 5. februara na onlajn obuci detalnije informisala blizu 20 predstavnika organizacija civilnog društva iz Srbije i pojedinaca o načinima učešća u procesu izrade planskih dokumenata u šumarstvu.

RAŠ Omorika: Malo donetih Programa gazdovanja privatnim šumama u Srbiji

Prema Zakonu o šumama, svim šumama u Srbiji, bez obzira na vlasništvo, upravlja se na osnovu desetogodišnjih planova gazdovanja.

  • Planovi su garant održivosti šumskih ekosistema u Srbiji čiju trećinu teritorije zauzimaju šume. Međutim, mnogi zakonom obavezni dokumenti se ne donose, ukazali su iz RAŠ Omorike podsetivši da bi za privatne šume na nivou lokalne samouprave trebalo izraditi planski dokumenti Program gazdovanja privatnim šumama sa rokom važenja od deset godina.

Međutim, kako su napomenuli iz RAŠ Omorike, manje od deset odsto lokalnih samouprava u Srbiji ima Programe gazdovanja privatnim šumama.

  • U poslednjih trideset, četrdeset godina je prisutno to zakonsko rešenje, ali postoji samo nekoliko donetih Programa gazdovanja privatnim šumama iz razloga što i dalje postoji nedefinisano pitanje ko će to, kako će rešiti, ko će finansirati, da li vlasnici privatnih šuma treba sami da finansiraju uređivanje sopstvenih šuma…, pojasnio je Marić podsetivši da RAŠ Omorika poslednjih godina zagovara tu temu na lokalnom nivou, ali i da je Državna revizorska institucija naložila u izveštaju da se zakonom obavezna dokumenta u šumarstvu donesu ili da se ukine to zakonsko rešenje za privatne šume i pronađe novo.

Privatnim šumama se malo ko bavi, istakla je Jasminka Dizdarević, predsednica Regionalne asocijacije vlasnika privatnih šuma Omorika, podsetivši da su privatne šume znatno lošijeg kvaliteta od državnih.

U Zlatiborskom okrugu deluje oko šest udruženja vlasnika privatnih šuma. RAŠ Omorika okuplja tri udruženja iz Zlatiborskog okruga sa oko hiljadu članova: Udruženje vlasnika privatnih šuma Bor iz Užica, Alba iz Priboja i Zaovine iz Bajine Bašte.

  • Svi koji smo osnivači ovih lokalnih udruženja smo šumarski inženjeri i nama je u interesu da se kroz našu struku popularizuje gazdovanje privatnim šumama. Želimo da pokrenemo priču da se nađu načini i sredstva da se to finansira i da bude uniformisano kao za državne šume. U Srbiji su većim delom privatne šume i naš je cilj da te šume unapredimo, da ljude osvestimo, kako bismo imali što veći broj hektara kvalitetnih šuma, istakla je.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz Nacionalne inventure šuma, Srbija ima ukupnu šumsku površinu od oko 2,85 miliona hektara. U privatnom vlasništvu je 2023. godine bilo oko 58 odsto ukupne površine pod šumama Srbije. Stanje na terenu je pokazalo da ukupna zapremina državnih šuma u Srbiji iznosi 234 kubnih metara po hektaru, a privatnih šuma 166 metara kubnih po hektaru u proseku.

Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma Omorika je izradila, i na sajtu privatnesume.rs, objavila pisani dokument Praktikum sa namerom da, kako su naveli, unaprede kapacitete i povećaju zainteresovanost organizacija civilnog društva i građana iz Zlatiborskog okruga i Srbije da se u što ranijim fazama procesa aktivnije uključe u izradu planskih dokumenata za upravljanje šumama i u suzbijanje kažnjivih dela u sektoru šumarstva.

Iz RAŠ Omorike su poručili da je potrebno unaprediti prakse održivog gazdovanja šumama, ojačati sistem kontrole, edukovati javnost i podići svest o značaju očuvanja šuma i aktivizma. Integracijom tih napora na svim nivoima, kako su naveli, moguće je obezbediti dugoročno očuvanje šuma u Srbiji, čime bio bio osiguran njihov značaj za buduće generacije.


Inicijativu „Zeleni glas – šume za sve nas“ podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu”, koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom ekološkom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham).


 

- Advertisement -
Jelena Penezić
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine. Poslednje obuke: * Trening Monitoring lokalnih javnih konkursa u organizaciji Balkanske istraživačke mreže Srbije BIRN, Građanske inicijative i FORCA Požega, septembar 2023. godine, Požega * Trening Menjaj na zeleno!; Beogradska otvorena škola, u saradnji sa USAID, Mladi istraživači Srbije, The Nature Conservancy, ENECA i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham); septembar 2023. godine, Šabac * Zapadni Balkan: Kako da novinari ostanu bezbedni prilikom praćenja protesta(online kurs: Journalism Now; BY THOMSON FOUNDATION), avgust 2023. godine * Obuka Istraživačko novinarstvo, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije NUNS i Ambasade SAD, maj 2023. godine, Beograd * Trening obuka iz oblasti analize dezinformacija Analiza (dez)informacija, mart 2023. godine u Novom Sadu u organizaciji Novosadske novinarske škole i FakeNews Tragača
- REKLAMA -
Užice
overcast clouds
2.5 ° C
2.5 °
2.5 °
98 %
1.5kmh
100 %
Sre
3 °
Čet
6 °
Pet
9 °
Sub
12 °
Ned
6 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime