U znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme, obeležava se Međunarodni praznik rada – Prvi maj. U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu, a sindikati organizuju proteste. Širom sveta organizuju se i parade. Međunarodni praznik rada je u Srbiji državni praznik, a neradni su 1. i 2. maj.
Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata sa štrajkbreherima. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata su ubijena.
Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. odlučeno je da se naredne godine održi velika manifestacija kojom će se proslaviti 1. maj, u znak sećanja na aferu “Hejmarket” u Čikagu, ali i kao vid borbe za radnička prava.
Drugi kongres Radničke internacionale je odlučio da se od 1890. godine, 1. maja širom sveta održavaju manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. i početkom 20. veka dobilo masovne razmere.
U mnogim evropskim zemljama i američkim gradovima 1890. godine radnici su izašli na ulice tražeći, kao i u Čikagu, osmočasovno radno vreme. U Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija, a u mnogim gradovima demonstracije su održane uprkos pretnjama vlasti da će policija rasterati učesnike.
Praznik rada u Srbiji – od zabrana do uranaka
Obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Srbiji prešlo je dug put – od zabrane održavanja kojoj su prkosili radnici protestnim šetnjama, bojkotom rada i zborovima, preko prvomajskih uranaka do obaveze koju je uveo Josip Broz Tito 1945. godine. Slavljenje tog praznika predstavljalo je borbu ne samo za radnička, već i za politička prava i slobode.
U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:
“Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene.”
Obeležavanje praznika u Srbiji je počelo ranije – 1893. godine. Tada su se u osam časova radnici okupili u “Radničkoj kasini” u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Iz godine u godinu pokret je rastao, na proslavama se pojavljivalo sve više ljudi, a među predstavnicima socijalističkog pokreta, između ostalih, bili su Vasa Pelagić i Dimitrije Tucović. Početak 20. veka je obeležila zabrana kretanja povorki u određenim delovima grada, dok je crvena boja postala simbol pokreta.
Do kraja tridesetih i četrdesetih godina organizuju se obustave rada, demonstracije i stalno se ističu zahtevi da se zemlja pripremi za otpor protiv fašističke agresije. I tokom okupacije 1941, na poziv Komunističke partije Jugoslavije održane su demonstracije.
Tek posle Drugog svetskog rata, Praznik rada je ozvaničen i prešao kompletan put od zabrane do obaveze.
U Srbiji i regionu vremenom je postao običaj da se tog dana u zoru izlazi na prvomajski uranak.
Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u području kod Mladenovca, 1895. godine.
Provamajski uranak i ove godine će se proslaviti u prirodi širom Srbije.
Protesti radnika širom sveta – zahtevaju bolje uslove i veće plate
Prošle godine, povodom Međunarodnog praznika rada, stotine hiljada ljudi protestovalo je u brojnim gradovima širom sveta. Od Pariza i Berlina do Buenos Ajresa i Seula, radnici su izlazili na ulice ukazujući na ekonomske nepravde, loše uslove rada i nedostatak zaštite radničkih i sindikalnih prava.
Zahtevi demonstranata bili su jasni – bolji uslovi rada, veće plate i socijalna pravda. Protesti su u mnogim zemljama bili izraz otpora merama štednje i rastućoj inflaciji, koja je dodatno otežala život radničke klase.
U Beču je organizovan veliki protest na kome je učestvovalo oko 120.000 ljudi. Okupljeni su se okupili kako bi izrazili svoje stavove i zahteve u vezi sa radničkim pravima i socijalnom pravdom.
U Francuskoj su demonstracije bile usmerene protiv reforme penzionog sistema, dok su u Španiji građani zahtevali povećanje plata usled inflacijskih pritisaka. U Latinskoj Americi, posebno u Meksiku i Argentini, protestni marševi su se fokusirali na radne uslove u javnom sektoru i očuvanje osnovnih radničkih prava.
Dok su u nekim gradovima protesti protekli mirno, u pojedinim zemljama došlo je do sukoba sa policijom. Ipak, poruka sa ulica ostaje ista – radnici širom sveta traže veće poštovanje, bezbedne poslove i konkretne mere koje će poboljšati njihov život.
Prvi maj širom sveta – ljubav, sreća, leto i tajna drveća
Dok se u mnogim zemljama Prvi maj obeležava kao Praznik rada, u drugim krajevima sveta ovaj datum prati bogata tradicija proslava proleća, ljubavi i nade u bolje vreme.
U Engleskoj, Prvi maj ima korene u paganskim običajima i vekovnoj proslavi dolaska leta. Još od srednjeg veka, meštani su u zoru izlazili u prirodu da skupljaju sveže cveće kojim su ukrašavali visoki drveni stub – tzv. majsko drvo.
Oko majskog stuba plesalo se i pevalo uz živu muziku, a muškarci su izvodili “morus ples” u kostimima ukrašenim zvončicima. Poseban trenutak bio je izbor najlepše devojke – “kraljice maja”.
Još jedna stara tradicija, koja se i dalje održava u pojedinim delovima Engleske, jeste da deca nose cveće od kuće do kuće u zamenu za novčiće. Sakupljeni peni se zatim bacaju u bunar želja.
U Nemačkoj, Češkoj i Slovačkoj, običaj je da mladići tajno postavljaju “majsko drveće” – najčešće glog – ispred prozora svojih simpatija. To simbolizuje ljubav i odanost.
U Švajcarskoj, ispod prozora devojaka postavljaju se mali borovi kako bi im doneli zdravlje, napredak i uspeh.
U Grčkoj, prvomajski festival datira sve do starih Grka. Poznata kao “Protomagija”, proslava je u znaku cveća, prirode i proleća. Cvetni venci okačeni su na vrata, obično napravljeni od poljskog cveća kao što su tratinčice i mak. Deca rano ustaju i kreću da vide prvu lastu. Kada ga pronađu, idu od vrata do vrata pevajući pesme da dočekaju proleće. Komšije će ih često nagraditi poslasticama kao što su voće, orasi i kolači.
Svake godine 1. maja, ljudi na Havajima slave “Lei Dai”, gde daju lei, tradicionalni cvetni venac. Davalac mora da ga stavi oko vrata primaoca i da ga proprati tradicionalnim poljupcem Lei Dai.
U Francuskoj i Italiji, Prvi maj ima više verski format, pri čemu su obe zemlje festival posvetile Devici Mariji. Ljudi stavljaju cveće na statue i paradiraju ulicama.
U Francuskoj takođe vezuju cveće za rep krave, kojom se potom prodefiluje gradom. Postoji verovanje da ako imate sreće da dodirnete jednu od krava, to će vam doneti sreću. Takođe muzu kravu rano ujutru i piju njeno sveže mleko, jer smatraju da će im to doneti sreću do kraja godine.
Izvor I Foto:RTS Reuters
