Događaj će se održati u Evropskom parlamentu, a sa lica mesta izveštavaće reporteri EUpravo zato iz Brisela.
U izveštaju se, kako poručuju naši izvori iz diplomatskih krugova EU, očekuje da će Beogradu biti naglašeno da je sada vreme da donese jasan geostrateški izbor i odluči da li želi da ostane na putu ka članstvu ili ne.
Debata će se fokusirati na napredak koji su postigle zemlje kandidati i potencijalni kandidati na svojim putevima ka članstvu u EU. Nakon procene Komisije o sprovedenim reformama, izvestioci Odbora za spoljne poslove pripremiće rezolucije koje će oslikati stav Parlamenta o napretku svake zemlje.
Komesarka za proširenja Marta Kos će, kako je nedavno rekla novinarima u Briselu, predstaviti paket proširenja kao ključno geopolitičko oruđe kako bi Unija pokazala da zapravo odgovara na izazove širom Evrope. Prema njenim rečima, pomoć zemljama na putu ka članstvu u EU način je na koji Brisel može da se suprostavi snagama koje žele da destabilizuju Uniju.
Kako najavljuju izvori iz Brisela, spremne su pohvale za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o Bosni i Hercegovini (BiH) i Severnoj Makedoniji.
Do sada je devet zemalja dobilo status kandidata: Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina.
Pregovori sa Turskom su trenutno obustavljeni zbog zabrinutosti EU u vezi sa demokratijom, dok zemlje kandidati aktivno usklađuju svoje zakone sa pravilima, regulativama i standardima EU. Kosovo* je potencijalni kandidat, ali još uvek nije dobilo zvanični status.
Očekuje se da će debata pružiti uvid u ključne izazove i napredak zemalja koje teže članstvu u Evropskoj uniji, kao i u smernice Evropskog parlamenta za dalji proces proširenja.
U izveštaju Evropske komisije očekuju se pozitivne ocene za Crnu Goru i Albaniju, s tim što je Crna Gora trenutno najviše napredovala na evropskom putu i ambiciozno cilja na članstvo do 2027. godine.
Istovremeno, u diplomatskim krugovima kruže informacije da je u toku priprema nacrta ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. Taj proces mogao bi poslužiti Evropskoj komisiji da dodatno uveri države članice i javnost da proširenje ne predstavlja institucionalni rizik, već kontrolisan proces, na primer, tako što bi se određena prava novih članica, poput prava veta u spoljnoj politici, privremeno odložila tokom probnog perioda nakon pristupanja.
U utorak, 4. novembra, u 13 časova, komesarka Evropske komisije za proširenje Marta Kos predstaviće članovima Odbora za spoljne poslove paket proširenja EU za 2025. godinu.
Događaj će se održati u Evropskom parlamentu, a sa lica mesta izveštavaće reporteri EUpravo zato iz Brisela.
U izveštaju se, kako poručuju naši izvori iz diplomatskih krugova EU, očekuje da će Beogradu biti naglašeno da je sada vreme da donese jasan geostrateški izbor i odluči da li želi da ostane na putu ka članstvu ili ne.
Debata će se fokusirati na napredak koji su postigle zemlje kandidati i potencijalni kandidati na svojim putevima ka članstvu u EU. Nakon procene Komisije o sprovedenim reformama, izvestioci Odbora za spoljne poslove pripremiće rezolucije koje će oslikati stav Parlamenta o napretku svake zemlje.
Komesarka za proširenja Marta Kos će, kako je nedavno rekla novinarima u Briselu, predstaviti paket proširenja kao ključno geopolitičko oruđe kako bi Unija pokazala da zapravo odgovara na izazove širom Evrope. Prema njenim rečima, pomoć zemljama na putu ka članstvu u EU način je na koji Brisel može da se suprostavi snagama koje žele da destabilizuju Uniju.
Kako najavljuju izvori iz Brisela, spremne su pohvale za Crnu Goru i Albaniju, reči ohrabrenja za Ukrajinu i Moldaviju i mnogo manje entuzijazma kada je reč o Bosni i Hercegovini (BiH) i Severnoj Makedoniji.
Do sada je devet zemalja dobilo status kandidata: Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina.
Pregovori sa Turskom su trenutno obustavljeni zbog zabrinutosti EU u vezi sa demokratijom, dok zemlje kandidati aktivno usklađuju svoje zakone sa pravilima, regulativama i standardima EU. Kosovo* je potencijalni kandidat, ali još uvek nije dobilo zvanični status.
Očekuje se da će debata pružiti uvid u ključne izazove i napredak zemalja koje teže članstvu u Evropskoj uniji, kao i u smernice Evropskog parlamenta za dalji proces proširenja.
U izveštaju Evropske komisije očekuju se pozitivne ocene za Crnu Goru i Albaniju, s tim što je Crna Gora trenutno najviše napredovala na evropskom putu i ambiciozno cilja na članstvo do 2027. godine.
Istovremeno, u diplomatskim krugovima kruže informacije da je u toku priprema nacrta ugovora o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji. Taj proces mogao bi poslužiti Evropskoj komisiji da dodatno uveri države članice i javnost da proširenje ne predstavlja institucionalni rizik, već kontrolisan proces, na primer, tako što bi se određena prava novih članica, poput prava veta u spoljnoj politici, privremeno odložila tokom probnog perioda nakon pristupanja.