- REKLAMA -
11 C
Užice
Početna Srbija i region PRaćka: Promene su moguće uz umrežavanje ljudi, ideja i znanja

PRaćka: Promene su moguće uz umrežavanje ljudi, ideja i znanja

Saopštenje prenosimo u celosti

- REKLAMA -

Uprkos represivnom okruženju, društvene promene jesu moguće – zaključak je učesnika konferencije PRaćka, jedinstvene konferencije u regionu posvećene trendovima u komunikacijama za aktivne građane, koju su organizovale Građanske inicijative u saradnji sa EU TACSO 3.

Peta po redu PRaćka ove godine je okupila i aktiviste iz regiona, a tokom jučerašnjeg, završnog dana organizovane su dve panel diskusije.

Na panelu “Transparentnost i kredibilnost civilnog sektora”, govorili su Jovana Đurbabić iz CRTA, Iva Marković iz udruženja Pravo na vodu, Milica Antić iz Catalyst Balkans, Dren Puka iz udruženja Kosovo Civil Society Foundation, a razgovor je moderirala Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa. Govoreći o transparentnosti civilnog sektora, učesnici su se usaglasili da je finansijska transparentnost važna, ali pre svega u smislu kako se novac koristi, na šta se troši i koji su rezultati potrošenog novca – konkretno – “koju dobrobit od toga imaju građani”.

“Neprofitne.rs omogućava organizacijama da pokažu svoje rezultate, da objave podatke o tome šta su uradile, na šta su potrošile pare. Rezultati, pre svega. Tako se gradi krug poverenja, gde građani imaju poverenja u nas i žele da nas podrže jer znaju da ih redovno izveštavamo o onome što smo ostvarili”, navela je Milica Antić.

“Imamo odgovornost pre svega prema građanima”, rekla je Jovana Đurbabić i dodala da je CRTA često bila meta napada, pa čak i od strane narodnih poslanika. “Namera tih napada je da vas skrenu sa putanje, da počnete da se branite i bavite samim sobom – mi se time nismo bavili, već smo održali fokus na izborima i na podršci građanima”, navela je ona.

Iva Marković je istakla da “zbog raspalog sistema imamo toliko problema da su ljudi počeli sami da ‘krpe’ stvari, da prelaze u aktivistički milje sasvim spontano”.

“Odgovornost je uvek tamo gde je veća moć, i zato je na velikim NVO organizacijama da pomognu malim inicijativama, ali i male ne smeju da budu ‘gadljive’ na ove velike”, navela je ona.

Dodala je i da je u Srbiji došlo do “redefinisanja pojma civilnog društva i toga ko je aktivista”.

“Uspeli smo da nekako organski preokrenemo narativ – od onog ‘elitističkog imidža’ da je to ekskluzivna ‘grupa visokoobrazovanih’ do toga da svako danas može da bude aktivista”, rekla je ona i dodala da su važne mikro pobede, jer ljude motiviše i najmanja naznaka da mogu da iznude neku odluku – “to stvara ogroman spektar mogućnosti”.

“Uprkos tome što se čini da represija države nikada nije bila veća, i kada vidimo šta se sve dešavalo posebno u vezi sa ekološkim protestima, ovo jeste godina u kojoj je civilni sektor demonstrirao svoju snagu. I te kako će imati važnu ulogu u narednom periodu – toga su svesni i ovi koji vode državu i građani”, poručila je Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa.

“Storytelling”

“Svaka promena počinje pričom”, složili su se učesnici panela “Storytelling” – Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo – CINS, Goran Igić, osnivač studija Vidi Vaka iz Makedonije, i Dragan Kremer, novinar i medijski stručnjak.

Govoreći o pripovedanju kao moćnom alatu za motivisanje ljudi na aktivizam, Dragan Kremer je kazao da je priča ta koja daje smisao informacijama i podacima, te da je potrebna pogotovu danas – “nikad pre u istoriji nismo imali toliko podataka, procenata, infografika, možeš sam da ih kombinuješ, ali ti fali priča koja će tome da da smisao.”

On je ocenio i da je deo civilnog društva u prethodnim decenijama bio neefikasan – “bavio se sobom, i to vidite u saopštenjima i javnim nastupima predstavnika građanskog društva, i onda građanin pita ‘a gde sam tu ja, šta ja imam od toga’”. Takođe, naveo je, “deo organizacija građanskog društva mahom se obraćaju tzv. NVO rečnikom i podacima koji su ispravni za izveštaje donatorima, a ljude ne zanima koliko je tribina održano, već šta ste time postigli”.

Ljudi moraju da osete da su deo zajednice – tako izlaze iz mraka i mobilišu se za promenu, složili su se učesnici panela i ocenili da primer dobrog komuniciranja sa publikom, metodom pripovedanja priča iz stvarnog života, jeste upravo studio Vidi Vaka.

Suosnivač Vidi Vaka, Goran Igić, kazao je da se kroz “storytelling” daje vidljivost svemu onome što je dobro u jednom društvu. “Pripovedamo o lokalnim herojima”, rekao je on, “ali tako da osvetle probleme – kao kada smo imali priču o šampionu u triatlonu u gradu koji nema sportsku infrastrukturu. Imate priču o ocu koji ustaje u 4 sata ujutru da bi sina vodio u drugi grad da bi se bavio sportom koji mu verovatno nikada neće doneti pare.”

Branko Čečen je kazao da se “ljudska bića identifikuju samo sa drugim ljudskim bićima”, i zato je pripovedanje važan alat u motivisanju ljudi.

“Civilni sektor jeste veliki rezervoar za pripovedanje – imate priče o grupama ljudi koji su rešili da žrtvuju svoje karijere, komfor, odrekli se nekih benefita, da bi radili na tome da društvo naprave boljim za sve”, kazao je on i dodao da civilni sektor to ne koristi jer u većini slučajeva organizacije nemaju resurse. Zato je važno da se aktivisti međusobno povezuju i umrežavaju svoja znanja – složili su se učesnici panela.

- Advertisement -
- REKLAMA -
Užice
clear sky
11 ° C
11 °
11 °
63 %
1.7kmh
1 %
Pet
25 °
Sub
26 °
Ned
24 °
Pon
22 °
Uto
29 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime