Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu bi trebalo da bude pravedna i inkluzivna i u tom cilju je potrebno da države i Evropska unija obezbede sredstva za oporavak regiona zavisnih od uglja i energetski siromašne građane, izjavio je Mirko Popović, programski direktor nevladine organizacije “Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu” (RERI).
Popović je za portal Zelena Srbija agencije Beta rekao da energetska tranzicija treba da uzme u obzir problem ekstremnog energetskog siromaštva i rešavanje problema najugroženijih grupa i regiona koji su ekonomski zavisni od eksploatacije uglja.
– “Energetsko siromaštvo je problem koji usporava i onemogućava dekarbonizaciju regiona Zapadnog Balkana, zbog čega je neophodno da proces dekarbonizacije sadrži tri ključne karakteristike – demokratizaciju, demonopolizaciju i decentralizaciju, pre svega u proizvodnji električne energije i aktivnu ulogu domaćinstava i privrede kao proizvođača i potrošača električne energije”, rekao je Popović.
On je kazao da je na Forumu civilnog društva u okviru Berlinskog procesa u Tirani zaključeno da je potrebno obezbediti adekvatan finansijski okvir za oporavak regiona zavisnih od uglja i energetski siromašne građane, iz sredstava EU i budžeta država Zapadnog Balkana.
Takođe je neophodan odgovarajući monitoring da bi se osiguralo da se sredstva koriste na delotvoran način i tamo gde su najpotrebnija, a monitoring bi trebalo da obezbedi parlamentarni nadzor i učešće civilnog društva.
Popović je rekao da je potrebno i da države Zapadnog Balkana na odgovarajući način izračunaju broj domaćinstava ugroženih energetskim siromaštvom te da usvoje nacionalne programe za efikasno suzbijanje energetskog siromaštva.
– “To uključuje, ali se ne ograničava na, unapređenje efikasnosti uređaja za grejanje u domaćinstvima, uz promociju obnovljivih izvora energije i programa podrške koji su dostupni i namenjeni onima koji su najugroženiji. Dostupnost programa podrške podrazumeva da administrativne procedure nisu zahtevne i da je podrška dostupna građanima sa nižim primanjima. Države bi trebalo da izbegavaju ‘Superhik’ pristup”, rekao je Popović.
Ove i druge preporuke za donosioce odluka u regionu i EU u oblasti pravedne i inkluzivne energetske tranzicije i vladavine prava predstavila je na Forumu civilnog društva radna grupa za energetiku.
Na skupu je takođe ocenjeno da uključivanje država Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama ugljen dioksida može doprineti stvaranju povoljne klime za investicije u elektro-energetskom sektoru i sistemima daljinskog grejanja.
Operateri sa Zapadnog Balkana trebalo bi da dobiju pristup besplatnim alokacijama emisionih jedinica, kako bi mogle da investiraju u dekarbonizaciju i prestanak upotrebe uglja. Prethodno je neophodno uspostaviti sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte kroz odgovarajući regulatorni okvir.
– “Uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama pokazalo bi da EU ove države zaista vidi u Uniji. Sa druge strane usporavanje ovog procesa može imati ekonomske i geopolitičke posledice”, rekao je Popović.
