20.05.2026
Mirisi poljskih piroga, francuskih sireva i domaćih proizvoda ispunili su danas Paviljon Delegacije Evropske unije na Novosadskom sajmu, gde je peti dan programa bio posvećen hrani i odgovornoj proizvodnji hrane. Ipak, iza gastronomskih susreta otvorena su mnogo ozbiljnija pitanja: kako proizvoditi dovoljno hrane u vremenu klimatskih promena, kako sačuvati kvalitet i bezbednost proizvoda i na koji način zaštititi prirodu i oprašivače bez kojih nema ni održive poljoprivrede.
Pčele u fokusu: mladi učili o održivoj zaštiti bilja
Povodom Svetskog dana pčela, u okviru projekta „EU za održivu zaštitu bilja u Srbiji“, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija – FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, organizovan je „Bee Smart Challenge“ posvećen održivoj zaštiti bilja i značaju oprašivača.
Reč je o interaktivom izazovu održan na Sajmu, u kojem je učestvovalo pet timova sastavljenih od učenika poljoprivrednih škola. Tema izazova bila je uticaj sredstava za zaštitu bilja na oprašivače, a timove su predvodili studenti Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predstavnici mladih pčelara.
Organizatori su istakli da je cilj aktivnosti da se mladi na neformalan i interaktivan način upoznaju sa principima održive poljoprivrede i značajem očuvanja pčela za proizvodnju hrane i ekosistem.
Od njive do trpeze: odgovornost počinje u voćnjaku
Centralni događaj dana bio je panel „Hrana, odgovorna proizvodnja hrane – od njive do trpeze“, na kojem su stručnjaci iz oblasti voćarstva, prehrambene industrije i poljoprivrede govorili o izazovima sa kojima se suočava domaća proizvodnja hrane.
Stručnjak za voćarstvo Zoran Keserović upozorio je da je voćarska proizvodnja danas među najzahtevnijim granama poljoprivrede i da je odgovornost proizvođača ključna za opstanak na tržištu. Kako je naveo, poslednjih godina klimatski ekstremi, posebno kasni prolećni mrazevi, ozbiljno su ugrozili proizvodnju, koja je sa prosečnih 1,46 miliona tona pala na oko 1,05 miliona tona.
„Dovoljna je samo jedna mala greška u tehnologiji proizvodnje da posledice budu veoma velike“, rekao je Keserović, ističući da proizvođači moraju pažljivo birati sorte, lokacije i metode zaštite biljaka. Posebno je naglasio da zaštita useva ne sme da se radi „napamet“, već na osnovu praćenja biologije patogena i stručnih analiza.
Govoreći o zdravoj hrani, Keserović je ocenio da Srbija još nije dovoljno razvila plantaže sa sortama koje zahtevaju minimalnu zaštitu pesticidima, što bi moglo biti značajno za proizvodnju hrane za decu i proizvoda sa višim zdravstvenim standardima.
Strogi standardi za hranu za najmlađe
Na značaj kontrole kvaliteta ukazala je i Olivera Verac iz kompanije Baby Food Factory, koja proizvodi hranu za odojčad i malu decu.
Ona je istakla da u proizvodnji hrane za bebe „kompromisa nema“ i da ceo proces, od sirovine do gotovog proizvoda, mora biti pod strogom kontrolom. Prema njenim rečima, proveravaju se pesticidi, teški metali, mikotoksini i brojni drugi parametri, dok se proizvodnja odvija u automatizovanim uslovima.
„Potrošači su danas veoma informisani i proveravaju sve“, rekla je Verac, dodajući da kompanija sarađuje sa pedijatrima, nutricionistima i naučnim institucijama kako bi obezbedila maksimalnu bezbednost proizvoda namenjenih najmlađima.
Tradicionalni proizvodi i problem regulative
O izazovima u mlekarstvu govorio je Aleksandar Mančić, koji je ukazao na razliku između malih proizvođača, tradicionalnih domaćinstava i velikih industrijskih sistema.
Kako je naveo, Srbija ima kvalitetne tradicionalne proizvode poput sira i kajmaka, ali je problem što deo proizvodnje i dalje funkcioniše bez dovoljno stručne kontrole.
„Bez ozbiljnije edukacije i stručnog rada ne možemo očekivati značajnije povećanje kvaliteta mleka i mlečnih proizvoda“, upozorio je Mančić, dodajući da su domaći mlečni proizvodi veliki potencijal za razvoj prehrambene industrije i zaštitu geografskog porekla.
Regenerativna poljoprivreda kao nova filozofija
Posebnu pažnju izazvalo je izlaganje Mateuš Ćasnoha, koji je govorio o regenerativnoj poljoprivredi i „carbon farming“ modelu.
On je istakao da regenerativna poljoprivreda nije samo tehnika proizvodnje, već način razmišljanja koji podrazumeva obnovu ekosistema uz istovremeno ostvarivanje profita.
„Cilj je da farma bude deo šireg ekosistema, kako bi se iz nje izvuklo najviše — i ekonomski i ekološki“, rekao je Ćasnoha. Dodao je da savremeni potrošači sve više traže održivo proizvedenu hranu, dok „carbon farming“ omogućava da se efekti takve proizvodnje mere kroz smanjenje emisije ugljenika i skladištenje ugljenika u zemljištu.
Klimatske promene već menjaju vinogradarstvo
U okviru programa „Stvarne priče“, stručnjaci projekta PLAC IV govorili su o klimatskim vinogradarskim zonama u Srbiji i posledicama klimatskih promena na proizvodnju vina.
Vođa projekta Matjaž Logar rekao je da harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim standardima omogućava bolje uslove za privredu i građane, ali i efikasnije odgovore na klimatske izazove.
Ekspertkinja Ana Vuković Vimić upozorila je da rast temperature postaje novi standard i da će toplotni talasi i rizik od grada sve više uticati na vinogradarstvo.
„Do sredine veka rizici će dodatno rasti, ali će struka znati kako da reaguje“, navela je ona.
Sa tim se složio i Dragoslav Ivanišević, koji je ocenio da Srbija ima vina visokog kvaliteta, ali da će prilagođavanje klimatskim promenama biti neophodno. Kako je rekao, pojedine sorte vinove loze već se sele ka severu, dok navodnjavanje i protivgradne mreže postaju standard u proizvodnji.
EU kuhinja kao prostor dijaloga
Pored stručnih panela, program je obeležila i „EU kuhinja“, u kojoj su posetioci kroz gastronomiju upoznavali različite evropske kulture. Dan je počeo poljskim doručkom uz tradicionalne piroge, dok je popodne bilo rezervisano za francuski „Tur de Frans“ sireva, hleba i vina.
Kroz kulinarske radionice i razgovore sa ambasadorima, kuvarima i proizvođačima, hrana je još jednom predstavljena ne samo kao deo tradicije, već i kao prostor dijaloga, razmene iskustava i povezivanja različitih kultura i pristupa održivoj proizvodnji.
