Važno je da se Srbija ozbiljno decentralizuje kako bi lokalni razvoj bio predmet odluka ljudi koji žive u tim sredinama, a ne da zavise od dobrog odnosa lokalne sa centralnom vlašću, od lojalnosti, poručio je Đorđe Pavićević, narodni poslanik Zeleno-levog kluba i profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, tokom tribine Čija je zapadna Srbija?, održanoj u Gradskoj kući u Užicu.
Tokom tribine, u organizaciji Zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd i lokalnih udruženja i aktivista iz Užica i Požege, Pavićević je istakao da odluke moraju biti prepuštene ili donete uz ozbiljno učešće građana na nivou države, opština i mesnih zajednica.
- Jedna od važnih stvari je kako će izgledati vaša okolina i hoćete li imati ono što vam je potrebno ili ono što neko drugi misli da vam je potrebno, kazao je Pavićević navodeći Kosjerić i Rekovac kao primere nesagledavanja potreba građana i nepostojanja saradnje sa opštinskom vlašću jer se uz protivljenje meštana, a zbog neizvesne dobiti, gradi kamenolom iznad kuća u Gradini i istražuje postojanje litijuma u blizini voćnjaka i reke u opštini u Šumadiji.
- Srbija je visoko centralizovana država. Ljudi u ovim krajevima moraju više da vode računa u kakvim su odnosima sa Vladom i centralama stranaka nego da vode računa o interesima grada i okoline. Ne bi smelo sve da se događa iz jednog štaba ili, u slučaju Srbije, iz jednog mozga. Onda morate da se probijate kroz stranačke hijerarhije, rekao je Pavićević pojasnivši da bi situacija bila drugačija kada bi predsednici stranaka zavisili od podrške na lokalu, a ne upravljali onim šta se dešava na lokalu.
- Zavisite od toga da li će vam predsednik države ili Vlade doneti investiciju u vaš grad kako bi ljudi radili, uglavnom, za male pare i bez prava, predočio je Pavićević poručivši da je neophodna borba za širenje javnih prostora, načina odlučivanja i mehanizama delovanja građana Srbije na lokalu.
Pavićević je napomenuo da je država delom odgovorna za odumiranje pojedinih sredina iz kojih se povlače institucije, poput tužilaštva i katastra, pojasnivši da to rezultira i manjkom radnih mesta i potrebe studenata da se vraćaju u svoj rodni grad po završetku školovanja.
Sinđić: Užice žrtva centralizacije
Užice je jedan od većih žrtava centralizacije Srbije, prema navodima Vladana Sinđića, aktiviste iz užičkog udruženja Građanska čitaonica Libergraf.
- U protekle dve decenije smo izgubili dosta radnih mesta zbog odlaska filijala javnih preduzeća koja su poslovala u gradu, poput centrale EPS-a, Telekoma, vojnog garnizona koji je zapošljavao veliki broj oficira i civila. Pored radnih mesta, centralizacija se oseća i na infrastrukturi. Železnička pruga Beograd- Bar još uvek nije rekonsturisana dalje od Valjeva, otežana je veza među gradovima koji su orijentisani na Užice, trasa auto-puta ka Crnoj Gori je otišla mimo Užica. U centralizaciji saobraćaja smo ostali bez aerodroma. Već dugo čekamo aerodrom Ponikve. Predsednik je obećao da će od 2016. godine biti u funkciji, još uvek ga nisu ogradom ogradili, a vlasništvo je preneto sa Grada Užica na državu, navodio je Sinđić podsetivši i da Užice ima samo jednog narodnog poslanika.
Aktivista udruženja Građanska čitaonica Libergraf je kazao da u Užicu uglavnom izbegavaju učešće kritičke javnosti u procesu donošenja odluka od značaja za lokalnu zajednicu.
- U većini situacija kada se donose strateški planovi i odluke imamo veoma mali broj građana koji su uključeni u javne rasprave, nekada se, čak, i izbegava prisustvo građana, posebno kada su u pitanju odluke škakljive prirode, rekao je Sinđić dodavši da lokalna samouprava ne pristupa na adekvatan način informisanju i edukovanju građana o njihovom uključivanju u proces donošenja odluka.
- Ispoštuje se zakonski minimum i tu se priča završava. Građani su nezainteresovani. Kada vide da svako njihovo učešće u zahtevima ne nailazi na prihvatanje i da se ne uvažava njihov stav, izgube želju da predlažu bilo kakve predloge i da pokušaju da učestvuju u javnim raspravama. Treba edukovati građane, informisati ih na različite načine, pozivati ih što više, poručio je Sinđić podsetivši da je mesna zajednica osnov učešća građanstva u tom procesu.
- Mesna zajednica je mesto u kojem svaki građanin može da iznese svoj problem, predloži rešenje koje će preko institucionalnog sistema doći do ljudi koji donose odluke. Mi nismo imali izbore za odbore mesnih zajednica od 2013. godine, istakao je Sinđić poručivši da bi učešće građana povećalo mogućnost da se novac iz budžeta preusmeri na rešavanje važnijih pitanja, komunalnih problema.
Prema navodima Bogdana Radovanovića iz Inicijative za Požegu, kontrola moći u Srbiji nije pod okriljem relevantnih institucija, koje su uglavnom u Beogradu, već jedne političke partije.
- Kada su u pitanju lokalne sredine, ne da građani zapadne Srbije ne odlučuju kako će da se živi u njihovoj lokalnoj sredini nego, čak, ne odlučuju ni nosioci lokalne vlasti već odluku o tome kakav će život biti u Požegi, Kosjeriću, Arilju, Užicu donose partijski postavljenici iz drugih mesta, konkretno u našem kraju su dva čuvana imena, jedan je Krsto, drugi se preziva Glišić, kazao je Radovanović.
Aktivistkinja iz Užica Jovanka Lučić je kazala da decentralizacija zahteva da lokalnu samoupravu vode ljudi koji vole svoj grad, ne partijski poslušnici.
- Javni diskurs je problematičan. Svesni smo društvene klime, neka pitanja se potežu, ali je odjeka malo. U sadašnjoj klimi je teško da normalan građanin, lepo vaspitan čovek, pomisli da može bilo šta da promeni i zato jesmo tu gde jesmo, navela je Lučić dodavši da je potrebno da građani zahtevaju od vlasti da bude njihov servis.
Bogdan Radovanović je izneo stav da je za promene stanja u društvu i decentralizaciju neophodno potpuno razvlašćivanje pater familijasa koji, prema njegovoj alegorijskoj priči, u svojim rukama drži sve dizgine tradicionalne porodične zadruge.
Jovanka Lučić je podsetila tokom tribine da su više mesta Srbije građani počeli spontano da se udružuju kako bi odbranili elementarne potrebe, zaštitili čovekovu okolinu.
- Kada nastupate kao organizovano udruženje ili partija, jedino što ostaje jeste da se ta početna iskra, rođena u narodu, ne izneveri i da se kroz permanentan proces izgradnje poverenja apsorbuje snaga koja ih je pokrenula na promene, poručila je Lučić.
Partija u osnivanju
Otpočeo je proces transformacije pokreta Ne davimo Beograd u zeleno-levu političku partiju. Prema navodima poslanika Pavićevića, partiju će praviti od lokala, okupljanjem lokalnih aktivista i organizacija, delovaće na republičkom nivou, prema najavama, sa promenjenim nazivom kako bi se približili građanima u unutrašnjosti.
- Ne davimo Beograd je nastao kao lokalna inicijativa. Želimo da iskustva koja imamo sa Ne davimo Beograd prenesemo dalje, ukazao je Pavićević dodavši da je na vrhu liste prioriteta borba protiv postojanja nejednakosti u društvu po kojima Srbija prednjači u Evropi. Istakao je da situacija u Srbiji nije beznadežna, a vlast svemoćna, ali da je protivnik jak i nimalo naivan u načinu borbe.
Ivana Parlić, poslanica Narodne stranke iz Užica, ukazala je tokom tribine da građani treba da poznaju politički sistem ukoliko žele da učestvuju u politici.
- Ako želimo da se decentralizujemo, moramo da budemo odgovorni i iskreni prema sebi, navela je Parlić uz napomenu da podržava političko organizovanje levog bloka kako bi građani imali priliku da glasaju u širokom spektru, od desnice do levice.
