- REKLAMA -
3.5 C
Užice
Početna Srbija i region Od izvoza maline skoro 240 miliona evra za 10 meseci 2023. godine

Od izvoza maline skoro 240 miliona evra za 10 meseci 2023. godine

- REKLAMA -

U periodu od januara do kraja oktobra 2023. godine iz Srbije je izvezeno 845 tona sveže maline, u vrednosti skoro 1,7 miliona evra, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč o izvozu smrznute maline, do kraja oktobra izvezeno je 57.612 tona, u ukupnoj vrednosti nešto više od 237 miliona evra. Zemlje u koje najčešće izvozimo su Nemačka, Belgija, Holandija i SAD. Kada je reč o celom sektoru voćarstva, Srbija je u prvih deset meseci izvezla 316.790 tona voća, a uvezla 234.673 tone, pretežno južnog voća.

Ostvarena vrednost izvezenog voća bila je ukupno oko 622 miliona evra, a vrednost uvezenog voća blizu 245 miliona evra, objavio je portal Agrobiznis.

Srbija nije autsajder u proizvodnji maline ali ni jabuke, šljive i drugog voća. Međutim, primećuje se određena zamorenost sa izmenom sortimenta i tehnologije. Kvalitet je na našoj strani, a zamor dolazi od destimulišuće situcije na tržištu odnosno niskih otkupnih cena kaže za Agrobiznis magazin dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

„Kada je u pitanju voćarsto generalno, mi tu imamo dobru perspektivu, ali kada je reč o malini mi tu moramo značajno više da ulažemo u marketing. U svetu, ozbiljne države imaju određena tela u okviru države koja kreiraju politiku u nekoj oblasti poljoprivrede. To mora biti apolitično telo, stručno telo, savet kako god ga nazivali koje će raditi na kreiranju trendova. Nažalost, kada pričamo o malini, 2018. godine smo napravili jako loš odabir. Ne znam zbog čega je to urađeno, ali zbog nestručnosti nismo bolje sagledali šta će se desiti i zato danas ispaštamo. Mi treba da imamo nacionalni savet samo stručnjaka bez ikakvih upliva politike“.

dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo Čačak, foto: Agrobiznis

Kade je reč o ulaganjima u malinjake Leposavić kaže da u zavisnosti od regiona cene sadnog materijala i prateće opreme su značajno porasle.

„Recimo 2018. godine je trebalo oko 18000 do 19000 evra za ulaganje u malinjak na sopstvenom zemljištu. Danas treba 25000 do 30000 evra. Naše površine su sitnije, ali se na njima dobija daleko viši kvalitet i upošljava se porodica tako da nemate potrebe za dodatnom radnom snagom u značajnijem obimu. Danas veći broj prozvođača kuburi sa radnom snagom. Ako pričamo o prinosima, bez 10 do 12 tona po hektaru maline ne možemo pričati o rentabilnosti proizvodnje“ izričit je Leposavić. On smatra da nam zasadi ulaze u zimu u lošoj kondiciji i da će se to odraziti na proizvodnju kako ove godine tako i naredne jer je cena maline bila loša a sve ostalo što je trebalo ulagati je skupo. Takođe, visoke dnevnice su tome kumovale dosta.

Kada je reč o berbi Leposavić smatra da je mašinska berba maline diskutabilna tema.

„Da je dobro radili bi i svi drugi. Postoje zemlje u kojima se to radi ali su tamo maline nižeg kvaliteta. Mi smo upućeni na ručnu berbu i sama konfiguracija često nedozvoljava mašinsku berbu. Imali smo situaciju da su proizvođači maline u Mačvi nakon dve do tri godine berbe imali ogromne štete na zasadima tako da su ih praktično uništili“ objašnjava za Agrobiznis magazin Aleksandar Leposavić i dodaje: „Kada je u pitanju sadni materijal, Institut jedini ima sadni materijal koji je kontrolisanog kvaliteta, to je sadni materijal prve kategorije i mi imamo posebnu šemu kontrole kako bismo imali taj kvalitet koji nam je nepohodan. To ne govorim zato što ja radim u Institutu već zato što je to činjenica. Moj predlog kada se podižu novi zasadi su sorte vilamet i miker jer to tržište traži. Oni su prepoznati i naš su brend. Nema potrebe da dalje lutamo“.

 

- Advertisement -
- REKLAMA -
Užice
clear sky
3.5 ° C
3.5 °
3.5 °
80 %
1.3kmh
8 %
Sre
4 °
Čet
13 °
Pet
13 °
Sub
14 °
Ned
14 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime