- REKLAMA -
8.7 C
Užice
Početna Slobodno vreme Kultura Neraskidiva veza Užica i Sarajeva

Neraskidiva veza Užica i Sarajeva

- REKLAMA -

Značaj izložbe Užice i Sarajevo – istorija neraskidivih veza se ogleda u kontekstu oživljavanja istorijskih sadržaja koji upućuju na duboke istorijske veze ova dva grada, ali i uspostavljanju novih veza našeg naroda sa obe strane reke Drine, poručeno je na otvaranju izložbe u Istorijskom arhivu Užice. Većina dokumenata je iz perioda Drinske banovine koji su po prvi put prikazani u Užicu u saradnji sa Istorijskim arhivom Bosne i Hercegovine, a užičkom Arhivu na poklon ostaje karta sa ucrtanim školama iz perioda ove Banovine. Izložba je otvorena tri nedelje i naći će se u okviru manifestacije Noć muzeja.

Foto: Radio Luna

Izložba obuhvata 26 panoa raspoređenih u tematske celine koje su usmerene na upoznavanje društvene istorije i svokdnevice dva grada. Među njima su privreda, prosveta, saobraćaj, zdravstvo, delatnosti raznih udruženja i migraciona kretanja.

Foto: Radio Luna

Posetioci se mogu podsetiti udruženja i njihovih aktivnosti poput užičkog Sportskog kluba Era, Sokolskog društva, Radničkog sportskog kluba Sloboda, Streljačke družine, Kola srpskih sestra i drugih koja su bila značajan činilac društvene svakodnevice.

Foto: Radio Luna

Ovde nalazimo priču o užičkoj fabrici oružja i municije, vodenici na reci Đetinji, suzbijanju štitaste vaši u voćnjacima, instalaciji električne rasvete u banovimskom rasadniku u Čajetini, izgradnji pravoslavne crkve u Jelen Dolu i Šljivovici, bioskopima, užičkom Domu narodnog zdravlja i Dispanzeru za tuberkolozu, građanskim srednjim stručnim školama i slično. Tu je i lična priča domaćina Milinka Simovića iz Užica kome su oduzeli 1000 litara rakije. Posebna vrednost izložbe je u tome što pokazuje običnog čoveka u istorijskom trajanju što je retka pojava u istoriografiji, naglasio je recezent izložbe i dekan Filozofskog fakulteta Draga Mastilović.

Foto: Radio Luna

Najveći deo izložbe zauzimaju dokumenta iz perioda prve zajedničke države Južnih Slovena kada su se Sarajevo i Užice našli u istoj državi čime su životi ova dva grada dobili novi intezitet i kvalitet.

DRaga Mastilović
Foto: Radio Luna

Po prvi put posle dugo vremena Drina je tada prestala da bude granica između dva dela jednog te istog naroda toliko povezanog bezrojnim nitima istorijskog trajanja, porodičnim, trgovačkim kulturnim i drugim vezama kojima su neprestana migraciona strujanja davala poseba pečat uzajamnosti. ta bliskost je posebno osnažena stvaranjem Drinske banovine 1929. godine kao nove administrativne granice u Kraljevini Jugoslaviji. Obuhvatala je delove zapadne Srbije, istočne Bosne i zauzimala centralni deo Kraljevine i sa tog sapekta imala izuzetan politički, saobraćajni i vojno-strateški značaj. Po verskoj strukturi ona je bila jedna od izrazito versko mešovitih banovina što je određivalo njen specifičan položaj. Čini se da je dublji smisao stvaranja Drinske banovine bio da konačno izbriše tu famoznu grnicu na Drini i da zajedničkoj državi da sasvim novi – integralno jugoslovenski smisao bez verskih i plemenskih granica koje su do tada samo razdvajale, a nikako spajale troimeni narod, rekao je Mastilović.

Foto: Radio Luna

Posebno je sprski narod zapadno od reke Drine, ističe Mastilović, mogao biti i više nego zadovoljan jer ne smao da ga Drina nije više odvajala od Srbije već se našao u okviru admnistrativne jeidnice koja je obuhvatala i delove Srbije predstavljajući jedinstven prostor.

Foto: Radio Luna

Žila kucavica tog prostora bila železnička pruga koja je povezivala Užice i Srajevo od 1925 do 1974. godine i činila  privredni i društveni krvotok Drinske banovine kojim su cirkulisali ljudi i roba. Ukidanje ove pruge značilo je odmuirnaje mnogih mesta koja su živela uz nju i od nje, a popularni Ćiro, Šarganska osmica, stanica Bistrik i bezbroj tunela postali su deo legende koje su o toj železnici stvarali oni koji su se nje sećali sa setom ali i sa neskrivenim žalom.

Foto: Radio Luna

Ukidanje pruge Užice-Sarajevo predstavljalo je praktičan i simboličan pokušaj prekidanja prisnih veza dva grada. na neki osoben način to je najavilo nova istorijska iskušenja i tegobno vreme koje je dolazilo, a čija je posledica bilo novo uspostavljanje granice na Drini 1990-ih godina 20. veka. Zbog toga ova izložba predstavlja, ne samo kulturni događaj, već i značajan segment u izgradnji naše kolektivne kulture pamćenja koja hronično pati od neznanja i međusobnog nepoznavanja. Zato se značaj izložbe ogleda u kontekstu oživljavanja istorijskih sadržaja koji upućuju na duboke istorijske veze Sarajeva i Užica, ali u kontekstu uspostavljanju novih veza našeg naroda sa obe strane reke Drine, poručio je Mastilović.

Foto: Radio Luna

Autorka izložbe i direktorka Istorijskog arhiva BiH, Danijela Mrda, naglašava da prostor nekadašnje Drinske banovine ima posebnu vrstu povezanosti o kojoj svedoče priče sa kakvim ushićenjem se čekao voz Ćira na Bistriku kada su stizali užički trgovci sa kajmakom i drugim tradicionalnim proizvodima.

Foto: Radio Luna

Mi smo kroz izložbu pokušali da na svetlost dana iznesemo najvažnije događaje BiH u periodu okupacije 1878, a tu je i događaj koji uzdrmao ceo svet – atentat u Sarajevu koji je bio povod za Prvi svetski rat, kao i dan nakon atentata kada je počela odmazda huligana po srpskim radnjama u centru grada. Ostali periodi su 1924. i 1941. sa posebnim akcentom na užički okrug. Kartu Drinske banovine sa ucrtanim školama ćemo ostaviti na poklon užičkom Arhivu. To je karta koja se može premijerno ovde videti jer iz našeg Arhiva njena kopija nije prikazvina i izlagana, rekla je Mrda dodajući da je zaštitini znak izložbe upravo drvo sa te karte koje simbolizuje život, snagu i duboko ukorenjene veze ova dva grada.

Foto: Radio Luna

Foto: Radio Luna

Ova izložba je dar Istorijskog arhiva BiH koji su je prilagodili gradu Užicu jer se 90 odsto dokumenata odnosi na vreme Drinske banovine kada je Užice za svoj upravni centar imalo Sarajevo. Jedno vreme je i Užice bilo centar Uprave Dinske banovine kada je stvorena Nezavisna država Hrvatska sve do stvaranja Nedićeve Uprave. Drinska banovina nas na poseban način veže, poručio je direktor Istorijskog arhiva Užice Željko Marković.

Foto: Radio Luna

Foto: Radio Luna

Zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović je podsetio da “Grad Užice sa šeher gradom vekovima plete neraskidive mreže bliskosti i saradnje” kao i da je Sarajevo po kilometraži od Užica na istoj udaljenosti kao i Beograd.

Foto: Radio Luna

Mnogi Užičani su se školovali u Sarajevu, drugi decenijama održavaju posleovne kontakte, a tu su i oni koji imaju rodbinu i prijatelje u gradu na Miljacki. Činjenice nepobitno pokazuju da nam je istorija u velikoj meri zajednička i da opstanak dugujemo, imeđu ostalog, uzajamnoj podršci i razumevanju naših naroda. Uveren sam da ćemo kroz ovu postavku, koja želi da nam ispriča istinsku priču o istoriji naših gradova, napraviti značajan korak u izgradnji novih mostova saradnje i da ćemo se ubuduće češće sretati naglašavajući sve ono pozitivno i dobro što nas je povezalo za sva ova vremena, rekao je Stojadinović.

Foto: Radio Luna

Foto: Radio Luna

Izložba će, posle Užica, biti postavljena u Bihaću na Međunarodnom savetovanju arhivskih radnika, potom u Bajinoj Bašti i u Čajetini.

- Advertisement -
- REKLAMA -
Užice
overcast clouds
8.7 ° C
8.7 °
8.7 °
67 %
1.2kmh
87 %
Pet
20 °
Sub
23 °
Ned
18 °
Pon
21 °
Uto
20 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime