Gost biblioteke Ljubiša R. Đenić u Čajetini bila je sinoć Mirjana Bobić Mojsilović. Pored promocije romana Sazvežđe svitaca, posetioci su uživali i u poeziji ove svestrane spisateljice, kao i u muzičkom kolažu odabranih pesama koje je izveo na gitari Željko Dimitrijević Banat.
Promovišući svoj najnoviji roman Sazvežđe svitaca, ona je otkrila čitaocima zašto je to roman koji je pisan mnogo duže nego prethodni, da je nastao iz potrebe da se pobede trenuci u kojima se čovek oseća sam na svetu, i da se, dok ceo svet srlja ka bezumlju i ludilu, mora naći svetlost u sebi i drugima, što donekle objašnjava i naslov knjige.
–Nismo mi te zvezde koje sijaju na nebu nego su naši životi kao životi svitaca, da, eto, zablistamo u nekom kratkom periodu i da možemo da vidimo i druge svice samo ako su nam otvirena srca i oči za tako nešto. Roman ima i hepienda i tužnih delova, naprosto – liči na život, samo je malo bolji, rekla je autorka.
U svom romanu ispreplitala je sudbine nekolicine naizgled nespojivih ljudi, pokušavajući – i uspevajući – u nameri da pobedi univerzalni strah od usamljenosti kako kod čitalaca tako i kod sebe same, tražeći i nalazeći za svoje junake ljubav i oproštaj, nebeski i ovozemaljski. Na pitanje kako podstaći nadu u ljudima, odgovorila je:
–Ka odbijemo da učestvujemo u ovoj besmislenoj satanskoj utakmici koja nam je nametnuta, mi smo jednom nogom već izašli iz “Matriksa”. I kada pokažemo da to možemo da uradimo, to znači da možemo da se ne oblačimo kako su nam rekli, da ne govorimo ono što su nam rekli, da ne izgledamo kako su nam rekli, i da se pri tom osećamo ekskluzivno zato što smo izašli iz stada, tada će naša energija privući druge ljude. Tako se menja svet, naglasila je.
Opraštajući se od čajetinske publike, zahvaljujući se na pažnji i divnoj pozitivnoj energiji koju su joj pružili, Mirjana Bobić Mojsilović je dodala da su biblioteke ključna energetska mesta koja će nas spasiti od ludila sveta.
