- REKLAMA -
-4.7 C
Užice
Početna Slobodno vreme Kultura Mali, veliki ljudi

Mali, veliki ljudi

- REKLAMA -

Poslednje večeri 26. Jugoslovenskog pozorišnog festivala odigrana je predstava Zelena čoja Montenegra, Beogradskog dramskog pozorišta u koprodukciji sa Gradskim pozorištem iz Podgorice i Grad teatrom iz Budve. Predstava je rađena po romanu Mome Kapora i Zuka Džumhura. Reditelj i scenograf predstave je Nikita Milivojević.

U predstavi igraju: Miloš Pejović, Dejan Ðonović, Emir Ćatović/Božidar Zuber, Simo Trebješanin, Jelena Simić, Maja Stojanović, Andrija Kuzmanović, Branimir Brstina, Ivan Tomić, Milorad Damjanović, Ivan Zablaćanski i Stefan Radonjić.

„Ovaj roman je posveta drugovanju pisca, karikaturiste i boema Zuka Džumhura i Mome Kapora, a glavna tema je istorijska, pomalo bizarna storija o prijateljstvu ratnih neprijatelja, crnogorskog kralja, tada knjaza, Nikole Petrovića i turskog visokog oficira, Osman-paše zvanog Sarhoš (pijani). Pozorišno viđenje Zelene čoje Montenegra pripada istorijskoj melodrami, u kojoj je ono što se moglo dogoditi važnije od onoga što se zaista dogodilo, u kojoj su emocije važnije od faktografije, čovek od politike i rata. Ovo je priča, deficitarna u našim vremenima, o pomirenjima i kako bi to Džumhur rekao, ljudovanjima.“

Stevan Koprivica

Zelena čoja Montenegra je knjiga o prijateljstvu crnogorskog vladara knjaza Nikole I Petrovića i Osman-paše Sarhoša, zarobljenog u bici na Vučjem dolu u julu 1876. gde je komandovao turskom artiljerijom.  Da život nije rat, politika, intrige, sukobi, prevare, igra interesa već da može da bude i uzajamno poštovanje, uvažavanje, negovanje dobrih odnosa sa čak i zavadjenom stranom, predočio nam je reditelj Nikita Milivojević u ličnom vidjenju Zelene čoje Montenegra.

I dok nam većina religija poručuje da ljubimo bližnjeg svog, ovaj tekst nas opominje da je blagoslov kada uvažavate svog protivnika, rivala, suseda, nadredjenog, gospodara. Prijateljski odnos crnogorskog vladara i turskog paše zasniva se na poštovanju različitosti, od karaktera do verske, nacionalne i političke pripadnosti. Dva čoveka sa različitih geografskih i kulturoloških područja, snagom volje, želje da sačuvaju prijateljstvo i sećanje na parisko momkovanje iz studentskih dana, dokaz su da se može biti veći od većeg, jači od jačeg, bolji od boljeg.

Ova izmaštana priča je motivacija i inspiracija da budemo bolji prema drugima a samim tim i prema sebi. Da naučimo da se izvinimo ali i da primimo izvinjenje, da kažemo „izvolite” ali  i da se zahvalimo, da se divimo veštinama i umećima svojih ne(prijatelja). I volimo ljude. Časno, iskreno, pošteno. Po cenu trona i palanačkih ogovaranja. Jer “riječ je riječ”, obraz je obraz a prijatelj blagoslov.

 

 

 

- Advertisement -
- REKLAMA -
Užice
overcast clouds
-4.7 ° C
-4.7 °
-4.7 °
88 %
2kmh
98 %
Čet
5 °
Pet
2 °
Sub
1 °
Ned
-0 °
Pon
0 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime