Već duže vreme se osećate uznemireno, anksiozno, plašite se odredjenih ljudi, situacija, ne možete da kontrolišete panične napade? Da li vam se desilo da se preznojavate i osećate nelagodu u većoj grupi ljudi, ne želite da izadjete iz kuće, strahovi vas blokiraju na svim poljima? Niste ni svesni da gubite apetit i jedete samo da biste“stajali na nogama“. A možda ste počeli da se prejedate, nesvesni da probleme gurate „pod tepih“. Sve češće gubite kontrolu nad sopstvenim životom. Prestali ste da se javljate prijateljima, izbegavate konfliktne situacije ili možda ste baš ti koji ih izazivate! Partner se žali da ga zanemarujete a sa decom ste non stop u prepirkama. Niste ni svesni da imate problem. Da, kao i mnogi drugi ljudi oko vas.Vreme je da nešto preduzmete, promenite i učinite svoj život kvalitetnijim.
Na Zlatiboru od nedavno radi Marijana Đenić Assi, magistar kliničke psihologije i REBT psihoterapeut. Svoje dugogodišnje profesionalno iskustvo u REBT psihoterapiji podelila je sa nama.
„Racionalno-emotivna bihejvioralna terapija (REBT) je strukturisan terapijski pristup koji predstavlja izvornu formu kognitivno bihejvioralne terapije, a njen tvorac je Albert Ellis, američki klinički psiholog, koji je zasnovao svoju teoriju na principu da naše emocije i ponašanje u ogromnoj meri zavise od načina na koji razmišljamo.
Ovaj koncept je poznat još iz doba stoičke filozofije, a čuvena Epiktetova maksima „Ljude ne uznemiravaju događaji sami po sebi, već kako misle i procenjuju te događaje“ postala je neka vrsta slogana kognitivno- bihejvioralne terapije.
Većina ljudi ima čvrsto uverenje da su emocije prouzrokovane događajima ili ponašanjem drugih ljudi što je ukorenjeno i u svakodnevnom jeziku. Često čujemo rečenice tipa: „kako me je samo Marko iznervirao“ ili „ta stvar me je potpuno dotukla“. REBT nas uči da iako neke emocije mogu biti podstaknute spoljnim događajima a i fizičkim stanjem pojedinca, njihovo intenziviranje i održavanje u vremenu, u najvećoj većini slučajeva, zavisi od načina razmišljanja. One nam se ne nameću protiv naše volje niti se na volšeban način ubacuju u nas, već zavise od naših uverenja i unutrašnjeg monologa, bili mi svesni toga ili ne.
Ponašanje drugih ljudi ne određuje naša osećanja“-rekla je za Radio Lunu Marijana Đenić Assi, magistar kliničke psihologije i REBT psihoterapeut.
Naučno je dokazano da tri elementa stoje u stalnoj interakciji: mišljenje, emocije i ponašanje. Bilo kojoj emociji prethodi neka misao, neko uverenje.
„Kada sretnete, na primer, kolegu koji Vas ne otpozdravi na ulici, Vi možete da pomislite da je on ljut na Vas jer ste ga nečim povredili pa će ta misao proizvesti strah i anksioznost. Neko drugi može da pomisli da je kolega nevaspitan, da se pita kako sme da se prema njemu ophodi na taj način, a te misli će u njemu izazvati bes. Neko treći može da pomisli da se kolegi nešto neprijatno dogodilo pa je zbog toga zbunjen i da treba pomoć, te će osetiti samo zdravu zabrinutost. Kao što vidite u svakom od ovih scenarija emocije su se javile pošto smo nešto pomislili, što znači da smo ih mi proizveli svojim načinom razmišljanja, svojim unutrašnjim monologom.
Ponašanje drugih ljudi, u ovom slučaju to što nas kolega nije otpozdravio ne određuje naša osećanja, već mi sami sebe uznemiravamo svojim idejama, mislima, stavovima i uverenjima
Ponašanje drugih ljudi ne određuje naša osećanja. Mi sami sebe uznemiravamo svojim idejama, mislima, stavovima i uverenjima.
Događaji ne određuju naša osećanja već naša uverenje i stavovi o tim događajima.
U jednoj istoj situaciji svako od nas će različito odreagovati. Zašto je to tako? Možda su u pitanju različite ličnosti, različita iskustva, drugačije vaspitanje. Sve to ima smisla ali ključna stvar koja čini da u istoj situaciji ljudi reaguju različito je mišljenje, tj. procena date situacije.
Kada čekate u čekaonici kod zubara možda ćete osetiti bes kada razmišljate: “Užas, zar je sad morao da me zaboli, baš kad imam važan sastanak“. Međutim, druga osoba pored vas uvešće sebe u anksioznost razmišljajući:„ Strašno me boli a tek kad sednem na stolicu sigurno ću se onesvestiti“. Treća bi mogla da kaže:“
Nisam smeo da čekam mesecima, koji sam ja kreten, neka, i treba da ispaštam sad“ pa će ga preplaviti osećanje krivice.
Znači da veza između situacije i naših reakcija nije direktna, jer da jeste, u istoj situaciji svi ljudi bi se osećali i ponašali na isti način. A znamo da to nije tako.
Zašto razmišljamo na iracionalan način?
Svaki čovek živi u skladu sa svojim željama. Trudi se da dobije ono što želi i izbegne ono što ne želi.
Kod iracionalnog načina mišljenja problem nastaje kada želje pretvaramo u zahteve: ono što želimo apsolutno mora biti a ono što ne želimo ili nam se ne sviđa, apsolutno ne sme biti. Sa takvim razmišljanjem, kada nam se želja ne ispuni, postajemo anksiozni, besni, povređeni i reagujemo u skladu sa tim emocijama izbegavanjem, napadanjem, durenjem.
Sa druge strane, racionalno razmišljanje je fleksibilno i u skladu je sa realnošću. Kada nam se želja ne ostvari, obično osetimo neku vrstu negativne ali zdrave i prilagodljive emocije u vidu razočarenja, zabrinutosti, nezadovoljstva, koja nam pomogne da promenimo ono što možemo, a da prihvatimo ono što se ne da promeniti. Ako poželimo da svet u kom živimo bude pravedan, ostavljamo mogućnost da i ne mora biti, pošto često nije. Želja se inače ne bi ni zvala „želja“ da mora da se ispuni.“-istakla je za Radio Lunu Marijana Đenić Assi, magistar kliničke psihologije i REBT psihoterapeut.
Kako funkcioniše REBT?
Pošto već sami sebe uznemiravamo svojim iracionalnim uverenjima verovatno možemo i da odbijemo da se uznemiravamo ako promenimo ta uverenja.
Terapeutska praksa REBT-a je, dakle, u skladu sa načinom shvatanja psihoterapije: promena ponašanja kroz proces učenja. Kroz taj proces učenja osoba stiče sposobnost da prepoznaje i stiče uvid u svoje stavove, pretpostavke, uverenja koja su iracionalna, i da ih menja, kako bi mogla da kontroliše i promeni svoje ponašanje.
REBT je usmerena na rešavanje problema. Smatra se jednom od najefikasnijih i najbržih terapija koje postoji. Ona je edukativna u smislu da klijent, kroz proces terapije, uči određene tehnike koje će moći da primenjuje na nove situacije jednom kada formalna terapija bude završena.
Primena REBT-a
REBT ima širok spektar efikasne primene: sve vrste anksioznih poremećaja (panični napadi, socijalna anksioznost, generalizovani anksiozni poremećaj, fobije, posttraumatski stresni poremećaj), opsesivno-kompulsivni poremećaj, poremećaji ishrane, problemi u partnerskim i porodičnim odnosima, seksualne disfunkcije, problemi u komunikaciji.
REBT ima važnu primenu i u školama gde se putem preventivnih psiho-edukativnih programa deca podučavaju emocionalnom „pismenošću“ u najrazličitijim situacijama.
Kada je korisno započeti psihoterapiju?
Kada se, bez nekog posebnog razloga, duže vreme, osećate bespomoćno i tužno, kada svakodnevne obaveze postanu prenaporne i neizdržljive, kada neprestano brinete i očekujete da se dese katastrofalne stvari, kada osećate bezrazložni strah i kada boravak na određenim mestima izazva anksioznost koja nije i ne može biti opravdana. Isto tako, kada pokušaj da se koncentrišete, da radite, da spavate postanu nemoguć zadatak, kada odnosi sa drugima postanu napeti, kada žal ili rastanak izazivaju osećanja sa kojima ne možete da izađete na kraj. Korisno je započeti terapiju čak i onda kada ne znate tačno šta Vam se dešava ali samo znate da ste nezadovoljni i ne živite život kakav biste želeli.
