- REKLAMA -
17.1 C
Užice
Početna Iz prve ruke Bajina Bašta, Požega, Kosjerić, Arilje I pravne posledice zbog odricanja od nasledstva(AUDIO)

I pravne posledice zbog odricanja od nasledstva(AUDIO)

Ostavinski postupak i položaj žena u nasleđivanju u fokusu Tematskih otvorenih vrata, održanih 7. septembra u Osnovnom sudu u Užicu u okviru projekta Otvorena vrata pravosuđa

- REKLAMA -

Odricanje od nasledstva može da prouzrokuje emotivni i materijalni problem primarnoj porodici i može da utiče na gubitak drugih prava, istaknuto je na 125. Otvorenim vratima pravosuđa u Osnovnom sudu u Užicu, održanih sa ciljem informisanja javnosti o ostavinskom postupku i mogućim pravnim posledicama ustupanja i odricanja od nasledstva.

  • Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa da onaj ko se odrekne nasledstva ili ga ustupi nema pravo na novčanu socijalnu pomoć u vrednosti imovine koje se odrekao. To nekada bude i deset, dvadeset godina. Neprimanje novčane socijalne pomoći dovodi do toga da je teži pristup besplatne pravne pomoći, što kada imamo problem nasilja u porodici, žene stavlja u višestruko nepovoljan položaj u odnosu na muškarce, istakao je Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom.

On je pojasnio da su patrijarhalni obrasci nasleđivanja, običajno pravo i tradicija i dalje veoma izraženi u društvu.

  • Veliki broj žena se pod pritiskom okoline odriče nasledstva u korist svojih sunaslednika, uglavnom u korist braće, iako je zakonski, po svim propisima, ravnopravan položaj muškaraca i žena prilikom nasleđivanja. Istraživanja pokazuju da se oko 44 odsto žena i 0,5 odsto muškaraca odreklo nasledstva, znači 80 puta više žena u odnosu na muškarce. Nema velike razlike između ruralnih i gradskih sredina, napomenuo je Ćalić.

Iz brošure Nasleđivanje- patrijarhalni obrasci i prava, Forum žena Prijepolja

Na internet platformi Otvorena vrata pravosuđa su dostupni tekstovi, vodiči, infografici sa informacijama o pravosuđu i procesu donošenja sudskih odluka, načinima ostvarivanja ljudskih prava. Na tom sajtu i na portirnici Osnovnog suda u Užicu je dostupna i publikacija Vodič kroz ostavinski postupak sa osnovnim informacijama o ostavini i primerima najčešćih situacija u praksi.

  • Široj populaciji smo predstavili ceo postupak kako bi im bio razumljiv, lišeći ga pravne i komplikovane terminologije, istakao je Momčilo Živadinović iz Komiteta pravnika za ljudska prava dodavši da se građani uglavnom informišu i traže rešenja tek po nailasku na problem oko nasledstva.

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj USAID, od 2019. godine sprovodi projekat Otvorena vrata pravosuđa, sarađujući sa Vrhovnim sudom i sudovima na teritoriji Srbije. U početku su sarađivali sa 15 osnovnih sudova koje je tadašnji Vrhovni kasacioni sud nagradio za efikasnost u radu, dok su danas proširili program na oko 70 sudova i tužilaštva iz svih nadležnosti. Povezujući predstavnike pravosuđa, građane i organizacije civilnog društva na tematski otvorenim vratima, teže da otvore i razviju dijalog o problemima prisutnim u lokalnim sredinama, ojačaju poverenje građana u rad pravosudnih institucija, pomognu da rad suda bude vidljiviji, njihova odgovornost veća i da građani budu bolje upoznati Ustavom zagarantovanim pravima.

Tok ostavinskog postupka na 125. Otvorenim vratima pravosuđa su pojasnille Slovenka Popović, sudija Osnovnog suda u Užicu, predsednica izvršnog i vanparničnog odeljenja, te Violeta Aleksandrić, javni beležnik za područje Osnovnog suda u Užicu, i Sanja Malešić, projektna menadžerka Foruma žena Prijepolje.

Ostavinski postupak je bio isključivo u nadležnosti osnovnih sudova do 2018. godine, potom je zbog zakonskih promena prenet u nadležnost javnih beležnika u pretežnom delu.

Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti nakon prijavljivanja smrti lica nadležnoj matičnoj službi i upisivanja smrti u matične knjige prema poslednjem prebivalištu, boravištu umrlog. Matičar je dužan da u roku od 30 dana od dana prijave smrti dostavi izvod iz matične knjige umrlih nadležnom sudu za pokretanje postupka.

  • To ne sprečava zainteresovane da podnesu sudu predlog za raspravljanje zaostavštine sa izvodom iz matične knjige umrlih, napomenula je na skupu Slovenka Popović, sudija Osnovnog suda u Užicu.

Po formiranju predmeta i utvrđivanju nadležnosti, sud donosi odluku, rešenje kojim se sačinjava smrtovnica i ostavinski postupak ustupa nadležnom javnom beležniku sa područja nadležnog suda. Javni beležnik pribavlja podatke o naslednicima, imovini koja je predmet zaostavštine i ima rok u kom mora okončati postupak. Za produženje roka traže procenu suda.

Na području Onsovnog suda u Užicu su imenovana četiri javna beležnika, dva sa sedištem u Užicu, jedan u Bajinoj Bašti i jedan u opštini Čajetina.

Predmet se u retkim slučajevima zadržava u sudu. Osnovni sud je isključivo nadležan u slučaju stranog elementa, kada je ostavilac strani državljanin, a nepokretna imovina na području Republike Srbije.


Insajder je u serijalu Male velike priče emitovao i priču (Ne)ravnopravno nasleđivanje.


- Advertisement -
J.P.
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine.
- REKLAMA -
Užice
clear sky
17.1 ° C
17.1 °
17.1 °
93 %
1.4kmh
0 %
Pon
30 °
Uto
30 °
Sre
22 °
Čet
26 °
Pet
27 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime