Kada nekom kažete jestiva elektronika, pitaće vas odmah – Zar elektronika može da se jede? Može ako se pravi od proizvoda koje inače jedemo. A zašto bismo jeli elektroniku? Pa zamislite da umesto kolonoskopije pojedete jedan mali senzor koji je napravljen od graška i jabuke, i da on bežično beleži sve biomarkere od usta do želuca. Ovakav jedan jestivi senzor razvio je tim sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, zajedno sa partnerima na projektu GREENELIT – zelena elektronika.
Ovo je jedan od 5 velikih projekata kojim koordinira Goran Stojanović, redovni profesor FTN-a i lider Grupe za nano i fleksibilnu elektroniku. Kako kaže, njegov život su projekti na kojima radi, a broj uspešnih evropskih projekata koje ima iz sebe je impresivan. Do sada ih je napisao preko 50.
„Prethodnih 15 godina svog života posvetio sam tome da ukažem na značaj pisanja kompetitivnih naučnih projekata. Svim tim projektima smo trajno promenili sliku o nama na bolje u Evropi i u očima studenata. Naše laboratorije, znanje, oprema, idu rame uz rame sa vodećim evropskim centrima u oblasti zelene, savitljive, tekstilne elektronike. Mi smo njima poželjan partner za buduće projekte. I to je strateški put našeg razvoja. Zato se treba izboriti za postojeće fondove“, objašnjava Stojanović.
I izborio se za njih 20, preko kojih je zajedno sa svojim timom na FTN i u Novi Sad doneo preko 7.4 miliona evra bespovratnih sredstava. Spajanjem elektronike i drugih naučnih oblasti kao što su medicina ili poljoprivreda, olakšavamo svakodnevni život ljudi. Jedan takav projekat je i SALSET, posvećen mikrofluidnim uređajima koji se ugrađuju u proteze, u koje su opet ugrađeni kanali, rezervoari za ispiranje i lečenje zuba.
„Autistična deca nemaju svest o oralnoj higijeni i često se to odrazi na zdravlje njihovih zuba. Pomoću ovih naših mikrofluidnih čipova, bežično možete da ispirate zube, preko telefona, na primer na svakih 6 sati ili da ispuštate eterična ulja. Tako spajanjem elektronike i samih tehnika u dentalnoj medicini možemo da pomognemo mnogo poboljšnju oralnog zdravlja, a samim tim i sistemskom zdravlju“, objašnjava Stojanović i dodaje da je to i svrha nauke, da poboljša kvalitet života.
Uz pomoć STRENTEX projekta, na primer, za pet godina moći ćemo da kupimo majicu u kojoj su izvezene elektrode za merenje EKG-a, bez potrebe da se povezuju spoljne elektrode za EKG uređaj. Takođe, svoje bebe nosićemo u nosiljkama u čiji tekstil su ugrađeni senzori za merenja vlage, temperature i broja otkucaja srca bebe. Zvuči neverovatno, ali to nije sve. Kroz projekat AQUASENSE na kom je FTN partner, razvijaju se senzori za detekciju kvaliteta vode. Na tom projektu zajedno sa kompanijom iz Nemačke projektni tim pravi robota koji pliva pod vodom i nosi senzore koji detektuju zagađivače u vodi. Ovaj mali ronilac tebalo bi da propliva već za godinu i po dana.
Ipak ne treba zaboraviti metodologiju rada. Zato je Stojanović napisao i dobio sredstva za projekat posvećen odgovornom istraživanju u zemljama Zapadnog Balkana. Podsticanje primene odgovornog istraživanja i inovacija je projekat kojim koordiniše FTN, u konzorcijumu sa 13 partnera iz Francuske, Austrije, Grčke, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Albanije. Okrenut društvenim pitanjima unutar naučne zajednice, projekat nastoji da razvije metodologiju za merenje, odnosno poboljšanje npr. rodnih pitanja, etike, otvorene nauke. To je jedini projekat u kom se ne razvijaju konkretni proizvodi, ali je baza za rad na svim drugim.
Goran Stojanović kao koordinator i autor ovih značajnih projekata se zalaže za to da se naučna zajednica konstantno obučava da piše i predlaže konkurentne projekte, jer na taj način institucije u Srbiji stavlja u položaj poželjnih partnera za saradnju.
„U praktičnim oblastima kojima se mi bavimo, mi ne možemo zasnivati naš rad na laptopu i glavi i mozgu, nego i na moćnoj opremi koja je skupa, zbog čega su nam EU programi preko potrebni. Ide se po vodu tamo gde je izvor. Ako postoji program EU Komisije koji vredi skoro 80 milijardi evra, kao što je npr. HORIZON, mi naučnici iz Srbije treba da budemo obučeni da deo tog novca donesemo u našu zemlju i razvijamo nauku ovde. Ako ih mi ne uzmemo, neko drugi će da uzme taj slatki kolač. Tako se ulaganje u naše insitucije dovlači dodatni novac koji će razvijati nauku kod nas“, poručuje Stojanović.
Horizont 2020 (Horizon 2020) je Okvirni program Evropske unije za istraživanje i inovacije kojem se Republika Srbija priključila 1. jula 2014. godine. Nakon isteka sedmogodišnjeg budžetskog perioda, pokrenut je novi program – Horizont Evropa (Horizon Europe) koji će biti aktuelan od 2021. do 2027. godine. Cilj ovog programa je podrška pionirskim istraživačkim projektima, podrška istraživanjima u oblasti globalnih izazova i tehnoloških inovacija, te osiguranja liderske pozicije Evrope u polju istraživanja i stvaranja novih tržišta. Budžet novog Horizont Evropa programa iznost 95.5 milijardi EUR.
