U Srbiji je prošle godine bilo više od 9.000 nesolventnih preduzeća, 105,8 odsto više nego prethodne godine, po čemu je zemlja na prvom mestu u Evropi, ali to nije jedini “crni podatak” koji govori o stanju domaće privrede, piše mesečnik Biznis i finansije. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000.
Prema podacima Narodne banke Srbije, 2018. su 54.023 firme i preduzetnici imali blokirane račune za ukupan iznos od 294,25 milijardi dinara. Naredne godine se broj smanjio za oko 10.000, a utvrđena dugovanja bila su 233,35 milijardi.
Ali, to nije bio znak da se stanje na domaćem tržištu popravlja, već je rezultat brisanja neaktivnih preduzeća, jer je Agencija za privredne registre počela da primenjuje institut prinudne likvidacije. On je obuhvatio firme koje dve godine unazad nisu predale završne račune ili su ostale bez zastupnika.
Proces “čišćenja” evidencije od neaktivnih preduzeća je nastavljen, pa je tako prošle godine likvidacija pokrenuta prema 5.921 preduzeću, a iz registra je izbrisano 5.766 društava. U februaru 2023. likvidacija je pokrenuta nad 3.956 pravnih lica, a do kraja ove godine očekuje se da će spisak biti još duži.
Broj blokiranih računa nije bitno izmenjen, kreće se oko 40.000, što je 5,4 odsto ukupnog broja preduzeća i preduzetnika. Ujedno je porastao udeo preduzetnika ne samo na tom spisku, nego i u ukupnom iznosu blokiranih sredstava, koja su krajem prošlog meseca dostigla gotovo 200 milijardi.
Iako se ne mali broj preduzeća na spisku blokiranih nalazi duže od deset godina, ona na neki način nastavljaju da rade izbegavajući plaćanja. Tek oko 1,5 odsto završi u stečaju. U prošloj godini, prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) stečaj je otvoren nad 435 preduzeća, dok je ove godine, do kraja maja pokrenut u 162 firme.
Postupci pokrenuti po Zakonu o stečaju i dalje traju u proseku četiri godine i jedan mesec, dok je za vođene po Zakonu o stečajnom postupku prosek kraći, jedna godina i deset meseci. Pred privrednim sudovima aktivno se vodi 1.661 stečaj.
- “Rast broja nelikvidnih preduzeća pokazuje da je došlo do pogoršanja stanja u privredi. To se dogodilo prošle godine, verovatno jednim delom zbog nekih značajnih poskupljenja koja nisu mogle da prate sve firme, inputi su im skočili a one nisu mogle to da prevale preko svojih cena. Takođe, i rast kamatnih stopa verovatno je nepovoljno uticao na privredu“, rekao je za Biznis i finansije profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Opširnije na stranici agencije Beta.
