Gojaznost kod dece i adolescenata od 12 do 18 godina može izazvati zdravstvene komplikacije. Na tu temu za Čigota Flash govori Primarijus dr Snežana Lešović – pedijatar-endokrinolog, načelnik Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata.
Šta je gojaznost?
Gojaznost je najčešća hronična bolest kod dece i adolescenata. Nastaje usled viška masnog tkiva koje negativno utiče na fizičko i psihosocijalno zdravlje i blagostanje. Povezano je sa brojnim i značajnim zdravstvenim problemima već u detinjstvu. Poznato je da je gojaznost jedan od ključnih faktora rizika za razvoj nekih kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih bolesti, tipa dva dijabetesa i metaboličkog sindroma.
Kod gojazne dece najčešći metabolički poremećaji su visoki nivoi i triglicerida niski nivoi HDL holesterola i snižena insulinska osetljivost u poređenju sa decom normalne težine. Osnovne endokrinološke komplikacije gojaznosti su hiperinsulinemija insulinska rezistencija poremećaj tolerancije na glukozu i hiperandrogenizam.
Porast učestalosti gojaznosti tokom detinjstva pogoduje mehanizmima koji mogu dovesti do pojave ranog puberteta sindroma policističnih jajnika i ginekomastije kod dečaka. I do 20 odsto gojazne dece ima povišen nivo transaminaze sa porastom učestalosti gojaznosti u dečijoj dobi nealkoholni steatohepatitis ili masna jetra postaju jedne od najčešćih hroničnih bolesti jetre u tom uzrastu.
Česte komplikacije gojaznosti su i slipapneja problemi sa koštano-zglobnim sistemom i poremećaje u seriji psihosocijalnog funkcionisanja od gubitka samopouzdanja do depresije.
Komplikacije u gojaznosti napreduju progresivno i klinički postaju manifestne tokom kasne adolescencije i ranog odraslog doba, osim što utiče na zdravlje, gojaznost pokazuje i negativan uticaj na očekivanu dužinu života zato je važno da ne odlažemo lečenje gojaznosti kod dece.
