Evropska komisija je usvojila svoj godišnji Paket proširenja, u kom se sagledava napredak koji su partneri u procesu proširenja ostvarili tokom protekle godine i utvrđuju reformski prioriteti za naredni period.
Proširenje je jedna od najznačajnijih politika EU, koja učvršćuje mir, stabilnost i prosperitet širom kontinenta. Čvrsto zasnovana na principu zasluga, kredibilna politika proširenja sve više predstavlja ulaganje u kolektivnu bezbednost Evrope.
Ovogodišnji paket pokazuje da kontinuirani napori u reformama dovode do konkretnog napretka ka članstvu u EU, što potvrđuju Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Ove četiri zemlje su napredovale u pristupnim pregovorima, pri čemu su klasteri otvarani, a poglavlja privremeno zatvarana neviđenim tempom. Komisija je ove godine predstavila finansijski paket za pristupanje Crne Gore, a rad na ugovoru o pristupanju je uveliko u toku. Nastavljajući ovaj rad, i kao što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila u svom govoru o stanju Unije 2026.godine, Komisija danas predstavlja indikativne mape puta za ove četiri najnaprednije zemlje u procesu pregovora, u kojima se utvrđuju konkretne prekretnice za narednu godinu.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je: „Značajan napredak koji su pojedini kandidati ostvarili tokom protekle godine omogućava nam da obećanje o proširenju pretvorimo u stvarnost. Sada predlažemo skup indikativnih mapa puta za najnaprednije zemlje u procesu pregovora — Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju. Jasan put za narednu godinu i čvrsto uporište za predstojeće pregovore. Korak po korak, gradimo potpuniju i snažniju Uniju.”
Izveštaji pokazuju da tempo reformi, naročito u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava, zajedno sa političkim opredeljenjima u oblasti bezbednosti i odbrane, kao i napretkom ka ekonomskoj konvergenciji, direktno oblikuje brzinu procesa pristupanja za svakog partnera. Reforme, ulaganja i postepena integracija partnera u procesu proširenja već jačaju kapacitet Unije da štiti svoje interese, smanjuje ranjivosti i stvara nove prilike. Kako bi se ove koristi maksimalno uvećale uoči pristupanja, Komisija danas takođe predstavlja zajednički okvir za postepenu integraciju radi daljeg produbljivanja integracije u strateškim sektorima, kao što su energetika, saobraćaj, digitalni sektor i odbrana. Time će postepena integracija postati strukturisanija i usklađenija.
Kako partneri u procesu proširenja napreduju na svom reformskom putu, EU mora biti spremna da ih primi i da prati tempo njihovog napretka. Nedavnom Komunikacijom „Priprema za širu Uniju”, Komisija je postavila temelje koji će obezbediti da veća Unija bude i snažnija, otpornija i efikasnija.
Glavni zaključak za Srbiju
Srbija nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pristupnim pregovorima. Izveštajni period obeležila je sve veća društvena polarizacija, čak i u predizbornom kontekstu. Iako je Srbija napredovala u radu na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u vezi sa osnovama pristupnog procesa bili su u suprotnosti sa deklarisanim ciljem vlasti o pristupanju EU i vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije. Usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) ostala je na niskom nivou. Srbija takođe mora da sprovede sve obaveze koje proizlaze iz dijaloga posredstvom EU, koji i dalje predstavlja sastavni deo njene evropske perspektive. Nedavni parlamentarni izbori u Srbiji dali su novoizabranoj vladi snažan mandat za reforme. Napredak ka pristupanju EU zavisiće od napora buduće vlade da preokrene negativne trendove, i da osnovama procesa, uključujući demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava, da prioritet. Biće potrebno da obnovi demokratski dijalog zasnovan na poštovanju, pokaže jasno i nedvosmisleno opredeljenje za vrednosti EU, pa i kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i o naporima ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji odnosa.
Jasne mape puta ka pristupanju EU
U svetlu napretka koji su ostvarile Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina, Komisija je danas predstavila indikativne mape puta sa konkretnim prekretnicama i ciljevima za narednu godinu. Oslanjajući se na prethodna iskustva, naročito iz proširenja 2004. i 2013. godine, one će pomoći da se sledeće faze pripreme organizuju na strukturisaniji i transparentniji način, pružajući podršku radu i zemalja kandidata i institucija EU i država članica. Komisija može prilagođavati mape puta u zavisnosti od napretka ostvarenog u ispunjavanju potrebnih uslova i redovno će ih ažurirati na osnovu postignutog napretka. Komisija je spremna da predloži slične mape puta i za druge zemlje kandidate kada dostignu sličan nivo napretka, tempa i angažovanosti u pristupnim pregovorima.
Priprema za članstvo kroz postepenu integraciju
Nedavna Komunikacija Komisije „Priprema za širu Uniju” ističe potrebu da se ojača postepena integracija partnera u procesu pristupanja kako budu napredovali ka članstvu u EU. U tom cilju, Komisija je danas predstavila pregled postojećih instrumenata koji pružaju osnovu za prepoznavanje mogućnosti za produbljivanje integracije u strateškim sektorima, uključujući energetiku, saobraćaj, digitalni sektor i odbranu. Uz ispunjenje određenih uslova, pojačana postepena integracija dodatno će podstaći rast, konkurentnost i bezbednost, pri čemu će ostati sastavni deo pristupnog procesa. Cilj ovog pregleda je da obezbedi veću usklađenost, predvidivost i reverzibilnost, omogućavajući strukturisaniju integraciju koja donosi jasne koristi partnerima u procesu proširenja i samoj EU. U narednih šest meseci Komisija će pokrenuti dijaloge o postepenoj integraciji sa partnerima u procesu proširenja kako bi sagledala postojeće mere i njihovo finansiranje i utvrdila prilike prilagođene svakom partneru.
Sledeći koraci
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o narednim koracima u procesu proširenja.
Kontekst
Proširenje je proces zasnovan na zaslugama, koji počiva na objektivnom napretku svake zemlje u procesu proširenja. EU podržava jačanje institucija, demokratskog upravljanja i reforme javne uprave u ovim zemljama.
U nedavnoj Komunikaciji „Priprema za širu Uniju”, Komisija je predstavila preispitivanja politika pre proširenja, kao i političke smernice i mere potrebne da se Unija pripremi za buduća proširenja. Pokazano je da je potrebno pripremiti institucije EU, prilagoditi politike Unije novim okolnostima i obezbediti da budžet EU odražava naše zajedničke ambicije. U Komunikaciji se takođe navodi da bi budući ugovori o pristupanju trebalo da sadrže zaštitne mehanizme kako bi se obezbedilo da ključne obaveze preuzete tokom pregovora nastave da se poštuju i nakon članstva.
Postepena integracija omogućava zemljama u procesu proširenja da se pripremaju za članstvo kroz ranije učešće u politikama EU. Partneri mogu imati koristi od šireg pristupa programima i agencijama EU, povezivosti, kao i od učešća u ekspertskim grupama i odborima, čak i pre pristupanja. Pored toga, inicijative kao što su Plan rasta za Zapadni Balkan vredan 6 milijardi evra, Plan rasta za Moldaviju vredan 1,9 milijardi evra i Instrument za Ukrajinu vredan 50 milijardi evra omogućavaju širu integraciju u jedinstveno tržište i uspostavljaju čvršću povezanost sa EU, na primer kroz postepenu integraciju i učešće u jedinstvenom području za plaćanje u evrima (SEPA) i režimu „Roming kao kod kuće”.
Svako proširenje učinilo je našu Uniju snažnijom. Kada se deset zemalja pridružilo EU 2004. godine, to je predstavljalo najveće proširenje u istoriji Unije. Tokom dve decenije od tada, životni standard u novoprimljenim članicama se udvostručio, nezaposlenost je gotovo prepolovljena, očekivani životni vek porastao je sa 75 na 79 godina, siromaštvo i socijalna isključenost su naglo opali, a otvoreno je 6 miliona novih radnih mesta. Za dotadašnje članice, trgovina se od tada uvećala više od pet puta, dok je otvoreno i 20 miliona novih radnih mesta. Za EU u celini, jedinstveno tržište je tada dobilo 74 miliona novih potrošača, a privreda EU porasla je za 27% uprkos globalnim krizama.
