Formiranje nove Vlade Srbije i budući odnos prema Kosovu i Metohiji biće među ključnim izazovima novih institucija. Politikolog sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić očekuje formiranje Vlade do kraja godine ili početkom januara i rezultate već u prvih sto dana rada. Surlić kao prioritete izdvaja očuvanje obrazovanja i zdravstva na KiM, kontrolu budžetskih izdvajanja i nastavak dijaloga bez priznanja nezavisnosti.
Politikolog sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić očekuje da bi nova Vlada Srbije mogla da bude formirana do kraja godine ili početkom januara, ukoliko ne bude opstrukcija u konstituisanju Narodne skupštine. Konačni rokovi zavise od proglašenja izbornih rezultata, dodele mandata i konstituisanja parlamenta.
“Kada se konstituiše Skupština, imamo rok od 90 dana za formiranje Vlade. Ako sada, početkom novembra ili sredinom meseca, bude konstituisana Narodna skupština, krajnji rok za formiranje Vlade bio bi negde u martu, ali mislim da se neće čekati toliko dugo”, navodi Surlić.
Sagovornik smatra da bi već početkom naredne godine Srbija mogla da dobije kompletiran novi institucionalni sastav, uključujući Vladu i izabranog predsednika. Ističe da će nove institucije imati odgovornost da ispitaju postupke prethodne vlasti i veruje da će pokazati rezultate već u prvih sto dana rada.
“Važno je da se povrati poverenje u institucije, da se obračunaju sa kriminalom i korupcijom. Preuranjeno je sada zahtevati političku odgovornost od predstavnika Studentske liste, jer još uvek nemaju nikakvu formalnu funkciju”, ističe Surlić.
KiM: Bez priznanja nezavisnosti, uz nastavak dijaloga
Govoreći o Kosovu i Metohiji, Surlić ukazuje da međunarodni pritisci u vezi sa normalizacijom odnosa neće prestati, ali da predstavnici Studentske liste odbacuju mogućnost priznanja nezavisnosti. Kao jedan od prioriteta buduće vlade izdvaja brigu o srpskoj zajednici i preispitivanje načina na koji se troše budžetska sredstva namenjena Srbima na KiM.
“Nema govora ni o kakvom priznanju nezavisnosti Kosova i Metohije. Postoji opravdana sumnja da su od 2000. godine naovamo sve vlade zloupotrebljavale budžetska sredstva koja su išla prema Srbima na Kosovu, u odnosu na ono što su oni stvarno dobijali”, naglašava Surlić.
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine vidi kao moguć, ali ne po svaku cenu, posebno imajući u vidu postupke premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici. Smatra da trenutne okolnosti otežavaju političke razgovore i postizanje dogovora.
“Mislim da će dijalog biti nastavljen, ali ne po svaku cenu. Kurti nastavlja sa politikom konstantnog hapšenja Srba pod nekim volšebnim optužnicama, tako da će biti veoma teško politički ući u bilo kakav dijalog kada Beograd i nova vlada nemaju sagovornika u Prištini”, ocenjuje Surlić.
Obrazovanje i zdravstvo kao prioriteti za Srbe na KiM
Kao ključne oblasti zaštite prava srpske zajednice, Surlić izdvaja očuvanje obrazovanja i zdravstva, ali i obezbeđivanje ekonomske i političke sigurnosti. Tvrdi da nova vlada ima mogućnost da utiče na prilike na terenu i kroz institucije koje su ostale u sistemu Srbije.
“Mislim da je ključno da se sačuvaju obrazovanje i zdravstvo i da Srbi na KiM imaju osećaj sigurnosti u pogledu stvarnih primanja. Naravno, važno je i da imaju legitimne političke predstavnike”, poručuje Surlić.
Prema njegovoj oceni, nova vlast može da menja dosadašnju politiku i deluje preko drugih funkcija i institucija Srbije koje su prisutne na Kosovu i Metohiji.
“U ovom trenutku Studentska lista je rekla da ne želi nikakvu komunikaciju sa Srpskom listom, ali tu postoje mnoge druge funkcije i ostaci Republike Srbije gde nova vlada ima mogućnosti uticaja i promene politike na terenu”, zaključuje Surlić.
