Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatoj kao Sveta Petka. Svetiteljka uživa veliko poštovanje ne samo u srpskom narodu već i među drugim pravoslavnim narodima, kao i pripadnicima drugih vera. Njoj su posvećeni brojni hramovi, a dan se obeležava i kao krsna slava.
Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Epivatu, gradu u Vizantiji, u imućnoj i pobožnoj porodici. Imala je brata Jevtimija, koji se veoma mlad zamonašio, a kasnije postao episkop maditski.
Posle smrti roditelja, podelila je svoje bogatstvo siromašnima i zamonašila se u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva.
Prema predanju, mnogo godina provela je u pustinji, posvećena postu, molitvi i usamljeničkom životu. Predanje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio je da se vrati u otadžbinu i širi Hristovu veru, pa se zato na ikonama prikazuje u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu.
Kult Svete Petke u Srbiji
U srpskom narodu poštovanje Svete Petke naročito je ojačalo krajem 14. veka, posle Kosovske bitke.
O prenosu moštiju Svete Petke iz Vidina u Srbiju pisao je Grigorije Camblak, srednjovekovni pisac i crkveni poglavar, koji je kasnije postao kijevski mitropolit. Njegova dela ostavila su značajan trag u staroj srpskoj, bugarskoj i ruskoj književnosti.
Mošti Svete Petke tokom vekova više puta su prenošene iz jednog grada u drugi.
Prema predanju, na njenom grobu događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen Drugi je 1238. godine preneo mošti Svete Petke u Trnovo, tadašnju bugarsku prestonicu.
Nakon osmanskog osvajanja Bugarske, mošti su, po naredbi sultana Bajazita, prenete u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. godine da izmoli mošti svetiteljke i položi ih u crkvu Ružicu na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Veličanstveni preneo je mošti Svete Petke 1521. godine u Carigrad.
Konačno, carigradski patrijarh Partenije poklonio je 1641. godine mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupuluu, koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze.
Zaštitnica žena
Sveta Petka se u narodnom verovanju smatra zaštitnicom žena, majki i porodilja. Njoj se mole žene različitih vera i nacionalnosti, tražeći pomoć, utehu i zaštitu. Mnogi vernici slave je i kao krsnu slavu.
I danas se veliki broj ljudi obraća Svetoj Petki molitvom, tražeći pomoć u bolesti, nevoljama i životnim iskušenjima. U narodu su rasprostranjena svedočanstva o snovima u kojima im se svetiteljka navodno javila i uputila ih šta da čine.
U blizini pojedinih hramova posvećenih Svetoj Petki nalaze se izvori i česme za koje narod veruje da imaju lekovita svojstva.
Narodna verovanja i običaji
Prema narodnim verovanjima, na dan Svete Petke ne bi trebalo prati veš, šiti niti obavljati teške fizičke poslove. Posebno se veruje da tog dana žene treba da se uzdrže od rada.
Prema običaju, osobe koje imaju zdravstvene tegobe odlaze u crkvu i umivaju se vodom sa izvora ili česme u blizini hrama posvećenog Svetoj Petki.
U nekim krajevima veruje se da mlade devojke na Svetu Petku treba da beru cveće i njime ukrase dom kako bi u njemu tokom godine vladali sloga i mir. Devojčicama se, prema običaju, oblače nove haljine, uz verovanje da će ih pratiti sreća.
Postoji i verovanje da devojke treba da pojedu parče slavskog kolača i sačuvaju mrvice, jer će te noći, navodno, u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Prema jednom od narodnih običaja, slavska trpeza na dan Svete Petke ne sklanja se do sutradan. Kada gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta, kako bi svetiteljka posetila i blagoslovila dom.
