Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je sinoć u Njujorku u govoru na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) o Kosovu da su neke istaknute političke ličnosti u Prištini i Tirani reagovale napadima na presudu nekadašnjim liderima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Na sednici na kojoj se razmatra redovan šestomesečni izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o radu UNMIK-a, Đurić je ukazao da je u Hagu presudama Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju utvrđuje individualna odgovornost.
Ali, naveo je on, premijer Kosova “Aljbin Kurti nazvao je presude neprihvatljivom nepravdom”, a predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da “ništa ne može ukaljati OVK i ponovio je slogan – Sloboda ima ime”.
Međutim, nastavio je Đurić, “žrtve su imale imena. One nisu bile fusnota u tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile neprijatnost čiju odgovornost treba izbeći. Bila su to ljudska bića, Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni”, rekao je ministar.
U prvostepenom postupku Specijalnog suda, sva četvorica vođa OVK proglašena su krivima za ratne zločine. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veseli na 18, a Selimi na 13 godina.
“Njome (presudom) se albanski narod ne proglašava kolektivno krivim. I albanske porodice su stradale od zločina koje su počinili različiti akteri, uključujući OVK. Ali postoji ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i reći čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim”, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Đurić je oštro osudio izmene zakona kojima Priština nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova u Hagu.
“Stav Srbije ostaje jasan: Pravda za žrtve nikada ne sme da bude žrtvovana političkim interesima. Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve”, rekao je Đurić.
Đurić je naveo da izveštaj koji je predstavio šefa UNMIK-a Peter Due beleži rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju.
“Za te srpske porodice poruka je poražavajuća – njihovi domovi, njihova imovina i njihova budućnost im mogu biti oduzeti u svakom trenutku… Posle obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uhapšeno je 37 ljudi, među kojima i jedno maloletno lice”, rekao je Đurić.
“Za Srbe je sever Kosova postao policijski protektorat, u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima postali deo svakodnevnog života”, rekao je Đurić i dodao da je tokom perioda koji obuhvata izveštaj, 47 pripadnika nevećinskih zajednica se dobrovoljno vratilo, a nijedan od njih nije bio Srbin.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje. U 2019. su bile tri sednice SB UN o Kosovu, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje, u aprilu i oktobru.
