Cena zlata porasla je za 4% u roku od svega nekoliko sati nakon što je američki Trezor značajno povećao obim svojih intervencija na tržištu dugoročnih državnih obveznica. Plemeniti metal je poskupeo za 185 dolara, dostigavši cenu od 4.524 dolara po unci, pre nego što je usledila blaga korekcija naniže. Ovaj skok predstavlja nastavak pozitivnog trenda zabeleženog od početka avgusta, tokom kojeg je cena zlata porasla za oko 12%, pod uticajem kombinacije ekonomskih i geopolitičkih kretanja.
Postalo jasno da će Sjedinjene Američke Države 19. avgusta udvostručiti, ili čak više nego udvostručiti, svoje kupovine dugoročnih državnih hartija od vrednosti sa rokovima dospeća između 10 i 30 godina. To znači najmanje 4 milijarde dolara dodatne likvidnosti po svakoj pojedinačnoj operaciji. Ova mera uvedena je nakon što su prinosi na 30-godišnje američke državne obveznice dostigli najviši nivo u poslednjih 19 godina, od 5,34%. Intervencija je odmah spustila prinos koji je tržište zahtevalo na 5,18%, a istovremeno je doprinela i značajnom rastu cene zlata.
Povećanje obima ubrizgavanja likvidnosti samo po sebi ne predstavlja novu politiku, ali ukazuje na eskalaciju problema povezanih sa javnim dugom sa kojima se suočava najveća svetska ekonomija.
