Opština Čajetina se u regionu izdvaja kao lider u oblasti upravljanja otpadom, a kao jedan od izazova u narednom periodu biće pitanje upotrebe viškova hrane, zaključak je današnje radionice o pripremi Mape puta za razvoj cirkularne ekonomije.
Učesnici su saznali kako unaprediti razumevanja cirkularne ekonomije, koje su najbolje prakse i njihove mogućnosti za lokalnu zajednicu, a poseban segment posvećen je zajedničkom razvoju Mape. Ovaj dokument priprema se u okviru projekta „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, a glavni korisnik je Ministarstvo životne sredine.
Do sada je u dokumentu za Opštinu Čajetina urađen pregled trenutnog stanja, a u narednom periodu će se se raditi na unapređenju sistema u oblasti enrgetike, upravljanju vodom i otpadom. Kao najposećenija planina u Srbiji, Zlatibor je karakterističan po brojnim hotelima, ugostiteljskim objektima, kao i velikim marketima, pa se u toj oblasti očekuje najviše izazova tokom kreiranja Mape puta za razvoj cirkularne ekonomije.
„Postoje viškovi hrane koja nije upotrebljena, ali i one hrane koja dolazi sa stola. Praksa u Srbiji pokazuje da većina te hrane odlazi u pomije, a to je Zakonom o veterinarstvu zabranjeno. Mi, kao lokalna samouprava zajedno sa ugostitiljeskim objektima, moramo iznaći pravilna rešenja šta sa tom hranom dalje. Tu su razne opcije: upotreba viškova hrane u biogasnim postrojenjima kompostiranje za svako pravno lice pojedinačno ili centralna kompostano. Mi smo 2022. godine, za našu opštinu, uradili studiju o mogućnosti tretiranja hrane u biogasnim postrojenjima i došli smo do zaključka da mi nema isplativosti cene jednog biogasnog postrojenja i količine hrane koja se može tretirati.“, rekla je Blagojević.
Ona ističe da je najbolje rešenje kompostiranje na dva načina: električni komposteri koji za 24 sata iskompostiraju ostatke hrane i tradicionalno kompostiranje.
„Naša lokalna samouprava je, po projektu „Odvajamo“, u obavezi da opredeli lokaciju i da izgradi centralnu kompostanu gde ćemo mi kao KJP „Zlatibor“ i lokalna zajednica pružiti grašanima i privredi mogućnost sakupljanja biotpada koji će se kasnije kompostirati. Građanima će se najverovatnije besplatno deliti taj kompost. Podsetila bih da smo mi prošle godine počeli sa projektom kompostiranja u domaćinstvima i od ove godine oni imaju umanjenje računa za 10 odsto. Resorno ministarstvo će nam od ovog proleća isporučiti dodatnih 500 kompostera.“, dodaje Blagojević.
Reciklažno dvorište na Zlatiboru pružiće mogućnost da se, na organizovan način iz svakog domaćinstva, odloži otpad kao što su: automobilske gume, stolice, razne vrste nameštaja, ali i opasan otpad (dijalice, baterije…). Na reciklažnom dvorištu će se nalaziti mesto gde građani mogu doneti taj otpad na propisan način, a on će se dalje prosleđivati operaterima koji se bave njihovom preradom ili izvozom. Za građane će ova usluga biti besplatna, ali pravna lica su u obavezi da sama, o svom trošku, zbrinjavaju svoj komercijalni otpad.
Radionice su obuhvatile prezentaciju zakonodavnog i strateškog okvira za razvoj cirkularne ekonomije u Republici Srbiji, kao i njegovih glavnih principa, dobrih praksi i koristi koje može doneti lokalnoj zajednici. Predstavljeni su i nacrti delova Mape puta za cirkularnu ekonomiju (analiza trenutnog stanja i zaključci), a učesnici su kroz diskusiju identifikovali ključne prednosti i prepreke za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, kao i prioritetne oblasti na koje bi Mapa puta trebalo da se fokusira.
Prema oceni Miloša Radojevića, iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Opština Čajetina beleži iskorake u upravljanju otpadom i otpadnim vodama što je izdvaja kao lokalnu samoupravu koja razume važnost tih pitanja. Opština Čajetina je, kako kaže, opština broj jedan u regionu i primer drugim lokalnim samoupravama u oblasti održivog upravljanja životnom sredinom.
On ističe da je upotreba otpada kao energenta u cementnoj industriji jedan od pozitivnih primera kako se mogu iskoristiti resursi koji su već upotrebljeni sa ciljem da očuvanja prirodnih resusra.
„To je praksa koja se primenjuje već duži niz decenija u razvijenoj Evropi. To je način da se određene količine otpada koje imaju kalorijsku vrednost (izvdvojene frakcije papira, kartona, kože, plastike, drveta…) da se iskoristi za proizvodnju alternativnih goriva id a se kao takvui upotrebe u postupku proizvodnje cementa. Najveći kvalitet takvog rešenja da se pepeo iz tog procesa ugrađuje u cement. Nema ostatka iza takvog jednog procesa sagorevanja. Po svim analizama I istrađivanjima, to je jedan od najbezbednijih načina da se određene količine otpada zbrinu.”, rekao je Radojević dodajući da je region Zlatiborskog okruga trenutno u najtežoj situaciji zato što opštine nemaju lokaciju na koju će deponovati otpad.
Zainteresovane strane na lokalnom i regionalnom nivou se, kroz radionice, uključuju u pripremu ovog dokumeta. Komentari i zajednički zaključci će biti pregledani i verifikovani sa lokalnom radnom grupom za pripremu Mape puta, kao osnov za akciono planiranje, odnosno formulaciju ciljeva i predlog mera i aktivnosti za razvoj cirkularne ekonomije u opštini Čajetina.
Projekat „EU za cirkularnu ekonomiju u Srbiji“ , koji finansira Evropska unija, je usmeren na podršku srpskim preduzećima, lokalnim samoupravama i građanima u prelasku na prakse cirkularne ekonomije. Očekivanja su da će preduzeća biti ojačana kako bi usvojila modele efikasnog korišćenja resursa i ekološke održivosti. Lokalne samouprave dobiće podršku u razvoju planova za integraciju principa cirkularne ekonomije u opštinsko planiranje i usluge.
