Izgradnja aerodroma, ali i kompleksa Zlatni grad na Zlatiboru trebalo bi da počne u drugoj polovini godine. Reč je o veoma ozbiljnim projektima za koje će biti potrebna značajna finansijska sredstva, pa će Opština Čajetina nakon završetka projekata i pribavljanja građevinske dozvole krenuti u progovore o ovim investicijama – bilo sa državom, bilo sa privatnim prtnerima.
To je u razgovoru za eKapiju kazao predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović, navodeći da za realizaciju oba projekta već postoji interesovanje inostranih investitora.
– Zlatni grad se nalazi na potezu Ribničkog jezera, a za njegovu gradnju rezervisana je ukupna površina od oko 500 hektara. U prvoj fazi plan je da se urade i solarni paneli, jer će biti potrebno mnogo energije za grejanje i za sadržaje koji su planirani – kazao je Stamatović.
U okviru kompleksa planirana su dva golf terena, rezidencijalne vile, hoteli visoke kategorije i brojni prateći sadržaji.
– Trenutno radimo na konceptualnom rešenju. Zapravo, već imamo koncept kako bi sve trebalo da izgleda i raspored lokacija. Sada je potrebno je da se radi plan posebne namene, jer se jedan deo ovog projekta nalazi u zoni parka prirode. Taj plan je neophodan da bi se stvorili uslovi da sutra možemo da izdajemo građevinske dozvole – navodi predsjednik Opštine Čajetina.
Stamatović se osvrnuo i na prigovore da žele da pretvore Ribničko jezero u komercijalne sadržaje i na taj način ugroze životnu sredinu i vodu za piće.
– Ti prigovori apsoulutno ne stoje. Mi trenutno radimo alternativno vodosnabdevanje, cevovod u dužini od 17 kilometara za Zlatibor i šire područje opštine Čajetina. Kada se sve to završi, Ribničko jezero može da se stavi u komercijalnu funkciju i da se razvijaju sadržaji na vodi – poručuje.
Kako navodi, Zlatni grad predstavlja avangardan projekat i nešto potpuno novo za Zlatibor, ali i za celu Srbiju.
– Projekat će se raditi u skladu sa savremenim trendovima, uz korišćenje prirodnih i novih materijala. Posebno je značajno što je arhitekta sa naših prostora i što razume potrebe ovog mesta, kao i ono što se danas radi u savremenim turističkim centrima širom sveta – kaže Stamatović.
Navodi da sada predstoje ozbiljni poslovi na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, utvrđivanju javnog interesa, izradi plana posebne namene, dovršetku projekata i pripremi infrastrukture, kao i planske i projektne dokumentacije.
Slična situacija je, kaže Stamatović, i sa izgradnjom aerodroma na Zlatiboru.
– Tamo su već započeti pripremni radovi, jer je pre trideset godina započeta izgradnja aerodroma za male avione, ali se od toga odustalo. Sada smo ponovo krenuli u tu investiciju, svesni da se aerodrom Ponikve još neko vreme neće staviti u punu funkciju. Nemamo vremena da čekamo, pa paralelno krećemo sa izradom studije početkom godine, predstoji nam i izrada projekta, ali uporedo sa tim polako pripremamo teren uz angažovanje javnog komunalnog preduzeća i izvođača radova na obilaznici oko Zlatibora. Tu smo, dakle, već započeli pripremne radove – poručuje.
Aerodrom će se prostirati na oko 200 hetara. U prvoj fazi radova pista će biti duga oko 700 metara, u drugoj 1.200, a konačna dužina iznosiće 2,5 kilometra. Prva i druga faza aerodroma trebalo bi da budu završene u narednih pet godina, pri čemu je tu obuhvaćena i izgradnja aerodromske zgrade, u kojoj će se nalaziti fri šop, tržni centar, restorani – svi oni sadržaji koje treba da ima jedan aerodrom.
Kako je kazao, očekuje se da uskoro budu završeni projekti i obezbeđene građevinske dozvole, nakon čega slede razgovori o investicijama, bilo sa ministarstvima – ako prepoznaju značaj, bilo sa privatnim partnerima.
– Radi se o veoma ozbiljnim projektima. Mi sami nemamo dovoljno novca, ali smo dosad uložili značajna sredstva i možemo biti partneri ili akcionari. Da li će to prepoznati i nadležne institucije Republike Srbije, ostaje da se vidi, ali za sada postoje pozitivne naznake. Svakako, za oba projekta, i za aerodrom i za Zlatni grad, već postoje zainteresovani inostrani investitori – navodi Stamatović.
Kada je reč o vrednostima projekata, sagovornik eKapije ističe da je reč o velikim iznosima i da sve može razvijati fazno.
– U početnoj fazi izgradnje aerodroma bilo bi potrebno oko 50 mil EUR da projekat zaživi, a dalje sve zavisi od potencijalnog partnera i obima ulaganja. Zlatni grad je još ozbiljniji projekat i u punom smislu će biti grad kada dođe do realizacije, ali sa potpuno novim i drugačijim Zlatiborom. I jedan i drugi projekat mogli bi da krenu u drugoj polovini naredne godine, ukoliko ne bude opstrukcija i problema kakve smo imali kod ranijih velikih investicija poput Gondole. Nadam se da će sve proteći uredno – kazao je Stamatović, dodajući da će u narednom periodu biti raspisivani tenderi i konkursi u vezi sa oba projekta.
Stamatović se osvrnuo i na primedbe da se centar Zlatibora do sada razvijao pomalo stihijski.
– Dobar deo Zlatibora je ranije u planskoj dokumentaciji tretiran kao seosko područje i na njega su se primenjivala takva pravila. Sada smo planskim dokumentima to promenili i ovo je gradsko urbano područje, koje zahteva da se u budućnosti, koliko je moguće, sanira ono što je narušeno i da se za ovo što je novo ne ponavljaju te greške – zaključio je Stamatović u razgovoru za eKapiju.
