Studija sugeriše da veštačko svetlo tokom noćnih sati remeti uobičajene reakcije organizma na stres, što može dovesti do hroničnih upala. Izvor svetlosti koji dopire do spavaće sobe može poticati iz drugih prostorija u stanu ili sa ulice. Zbog toga stručnjaci preporučuju smanjenje nepotrebne rasvete u gradovima i domovima kako bi se zaštitilo kardiovaskularno zdravlje.
Noćno svetlo i zdravlje srca
Istraživači su veštačko svetlo tokom noći nazvali i noćnim svetlosnim zagađenjem, koje je gotovo neizbežno u savremenim urbanim sredinama.
Ova studija, prva te vrste, kombinovala je CT snimanje mozga i PET skeniranje koje beleži metaboličke procese u ćeliji, kako bi se istražio biološki put koji može povezati noćnu osvetljenost sa kardiovaskularnim rizikom.
„Znamo da faktori životne sredine, poput zagađenja vazduha i buke, mogu dovesti do srčanih oboljenja tako što izazivaju stres koji utiče na naše nerve i krvne sudove. Svetlosno zagađenje je danas uobičajena pojava; međutim, ne znamo mnogo o tome kako utiče na srce“, naglašava viši autor studije, dr Šejdi Abohashem, predavač na Medicinskom fakultetu Harvard u Bostonu.
Svi učesnici su imali isto kombinovano skeniranje pozitronskom emisijom tomografijom/kompjuterizovanom tomografijom (PET/CT). Studija je obuhvatila 450 odraslih, svi bez srčanih oboljenja i aktivnog raka. „Korišćenje obe tehnike snimanja omogućava merenje aktivnosti stresa mozga i arterijske upale u jednom skeniranju“, napominje dr Abohashem.
Veća izloženost svetlu – veći rizik
Ljudi koji su tokom noćnih sati bili izloženi veštačkom svetlu imali su veću moždanu aktivnost, povećan nivo stresa, zapaljenje krvnih sudova i veći rizik od ozbiljnih srčanih problema. Što je duže i intenzivnije izlaganje svetlu tokom noći, to je veći rizik od razvoja srčanih bolesti.
Rizici su bili izraženiji kod učesnika koji žive u područjima sa dodatnim socijalnim ili ekološkim stresom, poput velike saobraćajne buke. Tokom desetogodišnjeg perioda praćenja, 17 odsto učesnika razvilo je ozbiljne srčane probleme.
„Istraživanja su pokazala linearnu vezu između izlaganja noćnom svetlu i rizika od srčanih bolesti: što je veća izloženost svetlu tokom noći, to je veći rizik. Čak i umerena povećanja nivoa noćnog svetla bila su povezana s većim stresom u mozgu i arterijama. Kada mozak percipira stres, aktivira signale koji mogu izazvati imunološki odgovor i upalu krvnih sudova“, naveli su istraživači.
Stručnjaci predlažu da se u gradovima smanji uticaj veštačkog svetla tokom noći – da se ulične svetiljke opreme zaštitnim maskama i da se koriste svetla sa senzorima za pokret. U domu, ljudi mogu sami da regulišu i ograniče količinu i izvor svetla tokom noćnih sati.
Preporučuje se da se u spavaćim sobama smanji izvor svetla i izbegava upotreba ekrana, poput televizora, računara i mobilnih uređaja.
Cirkadijalni ritam
Američko udruženje za srce objavilo je studiju o ulozi cirkadijalnog ritma u kardiometaboličkom zdravlju i riziku od bolesti. Svetlosno zagađenje remeti unutrašnje telesne časovnike, može potisnuti lučenje melatonina, odložiti početak sna i povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Studija koristi PET/CT snimke za merenje moždanog stresa i upale arterija, u kombinaciji sa satelitskim podacima o svetlu i dugoročnim praćenjem učesnika. Ipak, ima ograničenja – radi se o opservacionoj studiji sa uzorkom ograničenim na deo populacije lečen u bolničkim kompleksima.
