Zapadni Balkan voli da se hvali svojim velikim potencijalima i u oblasti obnovljivih izvora energije koje zaista i ima, ali je i dalje jako daleko od energetske tranzicije, a svoj najveći potencijal – solarnu energiju, gotovo uopšte ne koristi, piše Frankfurter rundschau (FR).
“Iznurena čekaonica za ulazak u Evropsku uniju deluje kao stvorena za dobijanje struje iz obnovljivih izvora. U dubokim balkanskim dolinama huče i žubore potoci i reke. Na uzvisinama, ponajpre blizu obala, gotovo uvek duva vetar, a zbog klimatskih promena sunce sija sve jače i duže iznad krovova i polja”, piše nemački dnevnik.
Međutim, iako je udeo struje iz obnovljivih izvora energije u zemljama kandidatima Albaniji i Crnoj Gori gotovo dvostruko veći od proseka u EU, “Zapadni Balkan je i dalje jako daleko od održive energetske tranzicije, a pre svega potencijal solarne energije se jedva, ili uopšte ne koristi”, piše FR.
List navodi da je slika u regionu vrlo neujednačena i da se, dok Albanije igra na kartu svojih vodnih potencijala i uz Island važi za jedinu zemlju u Evropi koja izlazi na kraj bez fosilnih goriva, mnoge zemlje regiona i dalje oslanjaju na svoje velike rezerve uglja i svoje “zastarele termoelektrane koje prljaju”.
Kosovo tako 95 odsto zavisi od termoelektrana, Srbija 62,7 odsto, a Bosna i Hercegovina 62,2 odsto, piše list dodajući da je, ako ništa drugo, zbog zagađenja vazduha i “ozloglašenog zimskog smoga” rastanak sa ugljem neizbežan čak i za one koji se bore da dobiju duži rok za tranziciju.
Takođe, neke zemlje zemlje regiona planiraju izgradnju novih velikih hidroelektrana, pa i Albanija koja već sada 96,7 odsto struje dobija iz tog izvora, ali ne samo što jača otpor ekologa, nego su ti projekti u sukobu sa “Zelenim planom” EU koji predviđa obnovu, a ne dodatno kanalisanje evropskih reka.
FR dodaje da, zbog nesrazmera između relativno male energetske koristi i ogromne ekološke štete koju nanose male hidroelektrane, u regionu posustala njihova izgradnja, jako forsirana do pre deset godina.
“Za razliku od alpskih država, vodni resursi su na Balkanu čak i u brdovitim predelima ograničeni. Kada tokom leta opadne nivo vode, često čitavi paninski potoci nestanu u cevima mini hidrocentrala, a ostaju isušeni rečni tokovi, sela zabrinuta za svoju pijaću vodu i poljoprivrednici koji istrahuju za osnovu svoje egzistencije”, piše FR.
Nemački dnevnik piše da pre svega primorske države, poput Hrvatski ili Crne Gore pokušavaju sve više da koriste snagu vetra, a da slične planove za izgradnju vetroparkova imaju i druge susedne zemlje, ali da vetar u energetskom miksu regiona jedva da igra nekakvu veću ulogu.
“Potencijal koji gotovo uopšte nije iskorišćen stručnjaci vide pre svega u solarnoj energiji. Na Zapadnom Balkanu je u naporima da je iskoristi najdalje, sa 5,5 odsto, odmakla Severna Makedonija”, piše FR.
Ipak, iako je sve više projekata u vezi sa solarnom energijom, “zbog nepostojanja subvencija i mogućnosti da se višak struje ubaci u mrežu, solarni paneli na krovovima privatnih kuća i dalje su redak izuzetak”, ukazuje list.
FR konstatuje da su na Zapadnom Bakanu ogromni gubici struje u prenosnim mrežama, kuće su energetski slabo izolovane, upotreba zastarelih uređaja za grejanje zimi i vremešnih klima-uređaja leti su “dodatni razlozi zašto proizvodnja struje često jedva drži korak sa rastućom potražnjom”.
