U godišnjem izveštaju o napretku Srbije i drugih zemalja kandidata, Evropska komisija ocenila je da je u oblasti vladavine prava u Srbiji došlo do zastoja i nazadovanja. Komisija je u izveštaju zadržala svoju ocenu, donetu još 2021. godine, da Srbija ispunjava tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3.
U izveštaju Evropske komisije se navodi da srpske vlasti nastavljaju da članstvo u EU proglašavaju za strateški cilj, ali da su uprkos određenom nedavnom napretku, potrebne kredibilne reforme u svim oblastima.
“Očekujemo da Srbija prevaziđe zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i hitno preokrene nazadovanje u pogledu slobode izražavanja i erozije akademskih sloboda, kao i da unapredi izborno zakonodavstvo. To je ono što zahtevaju i građani Srbije“, poručila je Evropska komisija u izveštaju koji je danas predstavila komesarka za proširenje Marta Kos.
Komisija ocenjuje da se polarizacija u srpskom društvu produbila u kontekstu masovnih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine, što, po oceni Brisela “odražava razočaranje građana, između ostalog, korupcijom i uočenim nedostatkom odgovornosti i transparentnosti, zajedno sa slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo“.
Komisija smatra da je takva situacija dovela do sve težeg okruženja u kojem je “razdorna retorika” uzrokovala ozbiljnu eroziju poverenja među društvenim akterima i posledično do značajnog usporavanja reformi i procesa pristupanja.
Uvažavajući neke nedavne događaje, kao što je ponovno pokretanje postupka izbora novog Saveta regulatornog tela za elektronske medije (REM) i napredak u zakonodavnom procesu o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, Komisija navodi da je potrebno učiniti više.
Spremnost za otvaranje klastera 3
Ipak, u svom izveštaju Komisija je ponovila identičnu ocenu o spremnosti za otvaranje klastera 3 (konkurencija i inkluzivni rast) koju je iznela i u prethodna četiri godišnja izveštaja.
“Preporuke Komisije iz prethodnih godina, po kojima Srbija ispunjava tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3 i dalje su validne“, navodi se u izveštaju.
Evropska komisija od Srbije u izveštaju traži da učini više na postepenom usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ocenjujući da je u tom pogledu Srbija na poslednjem mestu u regionu.
“Sve zemlje regiona usklađene su u potpunosti sa EU, dok je nivo Srbije, iako bolji nego ranije, sada na 62 odsto usklađenosti“, izjavila je komesarka Marta Kos.
Izveštaj ukazuje i na problem anti-EU narativa u Srbiji, ne samo u medijima, već i kod “nosilaca političkih funkcija, uključujući i na najvišem nivou”.
“Srpske vlasti treba hitno da preuzmu odgovornost za objektivniju i proaktivnu komunikaciju o pristupnom procesu Srbije i da se suprotstave dezinformacijama i manipulacijama“, navodi izveštaj.
Dijalog o normalizaciji Beograda i Prištine je nastavljen, ali unutrašnji politički problemi na obe strane su sprečili odlučujuće korake u pravcu primene Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o implementaciji iz 2023. godine, navodi Evropska komisija u godišnjem izveštaju.
