„Ne želimo sukobe, želimo promene“, poručeno je večeras sa zbora prosvetnih radnika Zlatiborskog okruga pod nazivom „Stojimo uz našu decu i na ulici i u učionici“.
„Država ignoriše zahteve mesecima. Školska godina počinje, a problemi se ne rešavaju“, napomenuo je tokom govora Aleksandar Aleksić, profesor u Užičkoj gimnaziji, poručivši da su prosvetni radnici uz učenike i u borbi za njihovo pravo na dostojanstven život.
„Staćemo uz našu mladost ili ćemo u tišini sahraniti našu budućnost“, rekao je Aleksić.
Profesorka Ružica Marjanović poručila je sa skupa da će okupljeni „pumpati dok ne pukne“.
„Za 30 godina radnog staža, već drugi put doživljavam da mi hapse đake. Šta nam je raditi? Da pokušamo da nam deca i sledeće generacije ne prolaze kroz ovo“, navela je.
Ukazavši da poslednjih godina iz Srbije godišnje odlazi oko 50 000 ljudi, među kojima i više desetina hiljada dece, profesor Branko Nikolić je ocenio da prosvetni radnici ne žele da školuju kadrove za zapadnu Evropu ili prekomorske zemlje.
„Mali Srbi treba da rastu ovde, a mi smo ti koji treba da ih izvedu na pravi put. A da li se to može pendrekom i hapšenjima u školama, pred školama i pred fakultetima? Ne može“, konstatovao je Nikolić.
Matija Sretenović, student Fakulteta političkih nauka, nekadašnji maturant Užičke gimnazije, Njegoševim citatom poručio je vlasti da „kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“.
„Prosvetni radnici danas su gurnuti u ćošak, a njihova uloga je mnogo veća nego što ova vlast to hoće da prizna. Ako prosvetni radnik padne, u tom trenutku pada i student. Ako prosveta ćuti, onda će zaćutati i narod. Ako prosvetu slome, onda se slomio i poslednji oslonac ovog društva. Zato, dok oni ulaze u škole, mi izlazimo na ulicu“, rekao je Dragan Radić, student Pedagoškog fakulteta, istakavši da će ostati upamćeno da je tokom ovih vremena „prosveta držala živom nadu u dostojanstvo“.
