Osnaživanje žena u preduzetništvu predstavlja jedan od ključnih faktora održivog ekonomskog razvoja i društvene ravnopravnosti. Iako žene čine približno polovinu ukupne populacije, njihov potencijal u oblasti preduzetništva i dalje nije u potpunosti iskorišćen. Razvoj ženskog biznisa ne doprinosi samo ekonomskom osnaživanju pojedinki, već ima šire pozitivne efekte na zapošljavanje, inovacije, lokalni razvoj i socijalnu koheziju.
Prema podacima međunarodnih organizacija, žene danas čine oko 30–35% ukupnog broja preduzetnika na globalnom nivou, dok je u mnogim zemljama njihov udeo u vlasništvu nad malim i srednjim preduzećima znatno niži od muškog. U Srbiji, procenjuje se da su žene vlasnice ili suvlasnice oko jedne trećine registrovanih preduzetničkih radnji, dok je njihov udeo među vlasnicima većih privrednih subjekata još manji. Ovi podaci ukazuju na postojanje sistemskih prepreka koje ograničavaju puni razvoj ženskog preduzetničkog potencijala.
Ekonomsko osnaživanje žena kroz preduzetništvo ima direktan uticaj na smanjenje siromaštva i ekonomskih nejednakosti. Istraživanja pokazuju da žene u većoj meri reinvestiraju prihod u porodicu, obrazovanje dece i lokalnu zajednicu, čime se ostvaruju dugoročni razvojni efekti. Razvijen ženski biznis doprinosi stabilnijim lokalnim ekonomijama, posebno u manjim sredinama i ruralnim područjima, gde preduzetništvo često predstavlja jedan od retkih izvora zapošljavanja.
Pored ekonomskih koristi, preduzetništvo ima snažnu ulogu u jačanju samopouzdanja i društvene vidljivosti žena. Pokretanjem i vođenjem sopstvenog biznisa, žene stiču veću kontrolu nad sopstvenim vremenom, prihodima i profesionalnim razvojem, ali i veću pregovaračku moć unutar porodice i zajednice. Time se preduzetništvo nameće kao važan alat za prevazilaženje tradicionalnih rodnih uloga i stereotipa koji žene često vezuju isključivo za privatnu sferu.
Ipak, žene se u preduzetništvu suočavaju sa brojnim izazovima. Među najčešćim preprekama ističu se otežan pristup finansijskim sredstvima, nedostatak početnog kapitala, slabija povezanost sa poslovnim mrežama, ali i nedovoljna institucionalna podrška. Statistike pokazuju da žene ređe dobijaju kredite za pokretanje biznisa i da, kada ih dobiju, oni često iznose manje sume u poređenju sa kreditima odobrenim muškarcima. Takođe, neplaćeni rad u domaćinstvu i briga o porodici i dalje u najvećoj meri padaju na žene, što dodatno ograničava njihovo vreme i resurse za razvoj biznisa.
Zbog toga je od izuzetnog značaja kreirati politike i programe koji ciljano podržavaju žensko preduzetništvo. To podrazumeva finansijske podsticaje, edukacije i mentorstvo, razvoj mreža podrške, ali i promociju uspešnih primera ženskog biznisa. Posebno je važno ulagati u preduzetničko obrazovanje žena i devojaka, kako bi se još u ranim fazama razvoja karijere podsticala preduzetnička inicijativa i inovativno razmišljanje.
Osnaživanje žena u preduzetništvu nije samo pitanje rodne ravnopravnosti, već i pitanje pametne ekonomske politike. Društva koja sistematski ulažu u razvoj ženskog biznisa ostvaruju veći privredni rast, otpornije ekonomije i viši stepen socijalne stabilnosti. Razvoj ženskog preduzetništva stoga treba posmatrati kao stratešku investiciju u budućnost, koja donosi koristi ne samo ženama, već i celokupnoj zajednici i društvu u celini.
