Istakli su da su zaposleni u prethodnom periodu radili u teškim uslovima, uz propuste bivšeg rukovodstva, te da je najveći izazov i dalje složena zakonska regulativa u oblasti javnih nabavki.
Odbornici opozicije ukazali su na potrebu da se izvrši reprogram duga i da grad pruži podršku ustanovi kako bi u 2026. godinu ušla likvidna. Naglasili su da je važno da se, u meri u kojoj je to zakonski moguće, izjednače uslovi poslovanja sa privatnim apotekama. Takođe, poručili su da se mora pronaći model kojim će se Apotekarska ustanova sačuvati, bez ulaska u javno–privatno partnerstvo.
Odbornici pozicije i opozicije saglasni su da se mora pronaći rešenje za Apotekarsku ustanovu Užice i pozvali su građane da podrže rad Apotekarske ustanove kupovinom u gradskim apotekama. Istakli su i da imaju puno poverenje u v.d. direktorku, Anu Perišić.
„Važno je da se zna da otkada je apoteka pod okriljem lokalne samouprave, sama zarađuje sredstva za plate i nabavku lekova, i pri tom obavljamo jako važnu funkciju za celo stanovništvo“, naglasila je Stamenković.
Podsetila je da se i prošle godine na sednici Skupštine pojavila tačka koja se ticala apoteke, kada je predloženo donošenje odluke o mogućnosti raspisivanja javno–privatnog partnerstva zbog teškog finansijskog stanja u kome se ustanova nalazi. Formirana je i radna grupa za realizaciju te odluke. „I to je sve što se tiče priče o javno–privatnom partnerstvu“, rekla je ona.
Nakon Radoice Nišavića, za v.d. direktorku je postavljena Ana Perišić, farmaceutkinja iz same ustanove.
Stamenković je naglasila da je apoteka nelikvidna duži niz godina, uz ocenu da se „ništa nije preduzimalo da se finansijski kolaps reši“. Dodala je da se „ne zna kada je počeo pad, ali se zna ko je tada bio na čelu i ko je bio u upravnim i nadzornim odborima“, te da nije jasno kakvi su izveštaji tada pisani i šta je Skupštini predočeno.
„Problem postoji, dugotrajan je, i očito se nije rešavao“, istakla je.
Navela je da grad ranije nije učestvovao u funkcionisanju apoteke, ali da se situacija menja od trenutka kada je Ana Perišić preuzela rukovodjenje: „Grad se uključio maksimalno, naročito većnik Petković i gradonačelnica, i od tada je više od 40 miliona dinara uloženo u Apotekarsku ustanovu.“
Prema njenim rečima, dve plate kasne već tri godine, zaposleni još nisu primili platu za oktobar, radnici čekaju na otpremnine, neki prete tužbama, a pojedini su već tužili ustanovu. „Dosta ljudi je napustilo ustanovu zbog trenutne situacije“, dodala je.
Ukupan dug iznosi oko 200 miliona dinara, a dodatni problem predstavlja to što Republički fond za zdravstveno osiguranje „ne isplaćuje redovno ono što nam duguje“, pri čemu je to dug od tri profakture između 110 i 120 miliona dinara. „Oni kasne i pomerili su rok na još tri meseca, a za to vreme treba snabdevati građane lekovima“, istakla je Stamenković, dodajući da zakoni obavezuju lokalnu samoupravu da obezbedi dostupnost lekova stanovništvu. „Primarna zdravstvena zaštita u našoj zemlji je zapostavljena“, poručila je.
Govoreći o tržištu lekova, ocenila je da je „uvođenje stranog kapitala i stranih kompanija na tržište naše zemlje, što se tiče farmaceutskog sektora, velika greška“.
„Napravili ste konkurenciju svojim građanima i svom školovanom kadru. Doveli ste strane kompanije kojima je jedini motiv profit. Cenu lekova ne mogu da diktiraju privatnici, niti sa njome sme da se kalkuliše“, rekla je.
Stamenković je zaključila da država mora imati jasan standard kada je reč o farmaceutskoj delatnosti.
Ukazala je da Apotekarska ustanova pokriva čitav Zlatiborski okrug, zbog čega smatra da je neophodno da rukovodstvo apoteke stupi u kontakt sa svim lokalnim samoupravama na tom području. „Treba da razgovarate sa svim lokalnim samoupravama da vam pomognu u ovom trenutku, da iz svojih budžeta vezanih za zdravstvo za narednu godinu planiraju određena sredstva kako bi se dug umanjio“, navela je Vasiljević.
Ocenila je i da se u skladištu nalazi „mnogo onoga što opterećuje apoteku — kozmetike, igračaka i drugih artikala koji nisu neophodni u ovom momentu“.
Uputila je apel svim sindikatima, ustanovama i firmama koje planiraju kupovinu novogodišnjih paketića za decu da se obrate Apotekarskoj ustanovi Užice i otkupe veću količinu odgovarajuće robe.
„Apotekarska ustanova Užice ima najbolji kadar, dobru energiju, i zajedničkim entuzijazmom moramo pokušati da vratimo Užičane u naše apoteke“, zaključila je Vasiljević.
Bojan Mitrović (Narodni pokret Srbije):
Glišo Vidović (GG Sloga):
„Za ovaj problem mora da se traži sistemsko rešenje, a to je izmena zakonske regulative. Grad je kasno reagovao, tek kad se prestalo sa isplaćivanjem plata. Treba da radimo na tome da kupujemo vreme za apoteku, ali i grad kao osnivač mora da podnese inicijativu za promenu zakonskog okvira – da se izjednače uslovi poslovanja javnog i privatnog sektora. Sve do tada je samo kupovina vremena.“
– dužna je da obezbedi dodatna sredstva kako bi apoteka mogla da funkcioniše i obavlja delatnost od javnog interesa,
– u slučaju nelikvidnosti, lokalna samouprava mora da izvrši preraspodelu ili obezbedi sredstva iz budžetske rezerve radi normalnog funkcionisanja ustanove,
– u situaciji finansijske krize, grad ima zakonsku obavezu da reaguje i obezbedi uslove za kontinuiran rad – nabavku lekova, isplatu plata zaposlenima i pokrivanje troškova poslovanja. – rekla je Trifunović.
Odbornik Radovan Novaković naglasio je da je strateški interes grada Užica da Apotekarska ustanova ostane u vlasništvu grada.
Istakao je da su zalihe lekova daleko ispod nivoa koji bi jedna apotekarska ustanova trebalo da ima. Naveo je i da Republički fond duguje ustanovi oko 110 miliona dinara, te da je to iznos kojim Apotekarska ustanova raspolaže tek nakon što sredstva budu uplaćena.
Petković je podsetio i da ustanova ima:
– obaveze prema dobavljačima,
– obaveze prema zaposlenima, kojima se duguju dve zarade i druga prava iz radnog odnosa,
– kao i dugovanja po osnovu materijalnih troškova.
„Država treba da čuva delatnosti koje su vitalne za građane, ali od 2000. godine doneta su neka rešenja koja nisu išla u prilog apotekarskoj delatnosti u javnom sektoru, pa su naše apoteke u neravnopravnom položaju“, rekao je Petković.Dodao je da ne želi da ulazi u to ko je upravljao ustanovom prethodnih godina, ali se saglasio da je „potrebno utvrditi da li je neko naneo štetu koja sada dolazi na naplatu“.
Petković je takođe naveo da je od 1. januara najavljena izmena zakonske regulative koja se odnosi na nabavku lekova i dodao: „Videćemo koliko će i da li će to značiti našim apotekama.“
Govoreći o pomoći grada, istakao je da je 41,2 miliona dinara obezbeđeno u budžetu i usmereno kao dotacija Apotekarskoj ustanovi. „Za grad je to veliki novac, ali za apotekarsku ustanovu samo deo onoga što im je potrebno“, rekao je Petković.
Najavio je da će grad i naredne godine finansijski pomagati ustanovu i da je lokalna samouprava već uputila inicijative državnim organima i nadležnim ministarstvima, kako bi se obezbedila dodatna sredstva, postigla tekuća likvidnost, dopunili rafovi i sustigle isplate zaposlenima.
Dodao je da je u budžetu za narednu godinu „za početak obezbeđeno 20 miliona dinara“ namenjenih pomoći Apotekarskoj ustanovi Užice.
„Zadnjih dve i po godine kod veleprodaja su prekoračeni kreditni limiti i mi smo u situaciji da lekove možemo dobiti samo avansnom uplatom. Kod nekih nabavljača, ako uplatimo pet miliona, dobićemo lekova u vrednosti od dva i po miliona dinara.“
Istakla je da apoteka i dalje sprovodi primarnu zdravstvenu zaštitu 24 sata dnevno, 365 dana u godini, te da, ako se već sve to realizuje, „onda smo svi zajedno odgovorni da preduzmemo nešto da sačuvamo Apotekarsku ustanovu“.
Navela je specifičnosti u radu Apotekarske ustanove Užice:
– noćna dežurstva,
– izdavanje lekova sa D liste,
– izdavanje citostatika i narkotika, koji su ključni za pacijente obolele od karcinoma i nalaze se isključivo u javnim apotekama,
– izdavanje medicinskih pomagala za osetljive grupe pacijenata.
Dodala je i da ne može da preskoči magistralnu izradu lekova, rad laboratorija i izradu podeljenih praškova za bebe.
„Sve ovo navedeno nas obavezuje da zajedno pronađemo rešenje“, naglasila je ona.
Perišić je rekla da su, uz podršku gradonačelnice i većnika Miodraga Petkovića, rešeni dugovi od 3–4 miliona dinara prema pojedinim veleprodajama, ali da postoje i veleprodaje prema kojima dug iznosi oko 50 miliona dinara.
„Ako bi ta veleprodaja pokrenula tužbu, trenutna cifra od 200 miliona duga koju pominjemo porasla bi na 400 miliona (sudski troškovi, zatezne kamate). Toga moramo biti svesni.“Ona je navela da 80 odsto ukupnog duga otpada na pet najvećih veleprodaja. One su uputile opomene pred utuženje, ali je, kako kaže, dogovoreno odlaganje plaćanja kako bi se sprečio sudski postupak. „Sada očekuju konkretna i direktna delovanja.“
Perišić je istakla da nije nemoguće da ustanova ponovo posluje uspešno. Od 1. januara Apotekarska ustanova će moći samostalno da naručuje lekove, a pripreme za ulazak u proces javnih nabavki već su završene.
Međutim, upozorila je:
„Ako ne budemo svi zajedno odgovorno našli način da sprovedemo reprogram duga, ono što bi usledilo bilo bi duplo skuplje za naš grad.“Podsetila je da je od 1. januara najavljeno povećanje plata u zdravstvu, koje apoteka mora da ispoštuje.
„Radnicima poslednje tri godine kasne dve plate. Poslednja isplaćena plata je za septembar, i to zahvaljujući pomoći grada i gradonačelnice. Krajnje je vreme da se nađe način da se isplate i ove dve zaostale plate koje docne već tri godine.“Perišić je naglasila da je realno i moguće da grad Užice tokom 2026. godine „čvrsto stane uz apotekarsku ustanovu“ finansijskim sredstvima značajnim na mesečnom nivou —ono što je izračunato kao minimum je 24 miliona dinara mesečno, kako bi ustanova 2027. godinu dočekala bez duga.
Na kraju je dodala da je sa četiri predsednika opština od 9 opština pored grada Užica na čijoj teritoriji Apotekarska ustanova posluje, već razgovarala i da su svi imali pozitivan stav u vezi sa pružanjem podrške ustanovi.
