Posledice klimatskih promena već su naterale milione ljudi širom sveta da napuste svoje domove, piše u novom izveštaju koji je objavila Agencija UN-a za izbeglice (UNHCR) uoči 30. godišnje Konferencije UN-a o klimatskim promjenama (COP30) u Brazilu.
Izveštaj će biti zvanično predstavljen tokom 30. godišnje Konferencije UN o klimatskim promenama koja je počela u Brazilu.
Izveštaj upozorava da klimatski šokovi potkopavaju šanse za oporavak, povećavaju humanitarne potrebe i pojačavaju rizike od ponovnog raseljavanja.
“Tokom protekle decenije, katastrofe povezane s vremenskim prilikama uzrokovale su interna raseljavanja 250 milijuna ljudi, tj. više od 70.000 raseljenih dnevno”, navodi se u izveštaju.
Agencija govori o začaranom krugu sukoba i klimatskih kriza.
Tri četvrtine ljudi raseljenih zbog sukoba žive u zemljama koje su posebno osetljive na posledice klimatskih promena.
UNHCR navodi, između ostalog, poplave u Južnom Sudanu i Brazilu, rekordne vrućine u Keniji i Pakistanu te nestašice vode u Čadu i Etiopiji.
“Klimatske promene pogoršavaju i umnožavaju izazove s kojima se suočavaju oni koji su već raseljeni, kao i zemlje koje su ih primile, posebno u nestabilnim i sukobima pogođenim okruženjima”, navodi se.
Novi podaci u izveštaju pokazuju da tri četvrtine afričkog zemljišta propada i da se više od polovine naselja tamo za izbeglice i interno raseljena lica nalazi u područjima pod ozbiljnim “ekološkim stresom”, zbog čega je smanjen pristup hrani, vodi i prihodina.
“Slabe i sukobima pogođene zemlje koje primaju izbeglice dobijaju samo četvrtinu klimatskih finansiranja koja su im potrebna, dok velika većina globalnog finansiranja klimatskih promena nikada ne stigne do raseljenih zajednica ili njihovih domaćina”, navedeno je.
Uprkos izazovima, UNHCR naglašava da su rešenja moguća. Raseljene i zajednice domaćini mogu biti moćni agenti otpornosti, ali samo ako su uključene u nacionalne planove za klimu, podržane kroz ciljana ulaganja i ako im se da glas u odlukama koje utiču na njihovu budućnost.
Pa ipak, većina nacionalnih planova za klimu i dalje zanemaruje izbeglice i druga raseljena lica, kao i zajednice koje ih ugošćuju.
Još se navodi da se 1,2 miliona izbeglica vratilo kući početkom 2025. godine, polovina u područja osetljiva na klimatske promene.
Do 2040. godine, broj zemalja koje se suočavaju sa ekstremnim klimatskim opasnostima mogao bi da poraste sa tri na 65, piše na sajtu UNHCR-a.
