Sve su brojniji objekti, naročito u gradskim vikend-naseljima i izletištima, čiji krovovi su prekriveni solarnim panelima iz kojih „izlazi” električna energija. Doktor Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta za specijalizovani portal „Klima 101” objašnjava rezultate velike nove studije o prozjumerima (kupcima-proizvođačima struje) u Srbiji i nudi odgovor na pitanje da li se ugradnja solara isplati.
– Isplativost ulaganja u solarne sisteme za domaćinstva u velikoj meri zavisi od potrošnje električne energije. Korisnici sa većom potrošnjom, naročito oni koji redovno prelaze u crvenu zonu, kada je cena električne energije najviša, najbrže osete ekonomske koristi od sopstvene proizvodnje. U njihovom slučaju, period otplate investicije može biti kraći od tri godine, čak i bez dodatnih subvencija ili podsticaja. S druge strane, kod manjih potrošača, posebno onih čija se potrošnja kreće oko proseka, povraćaj investicije može trajati znatno duže, čak i više od deset godina – kaže Stojković Terzić.
Ipak, i za ovu grupu korisnika računica postaje sve povoljnija. Naime, dodatni vetar u leđa, navodi, dolazi s dva pravca: cena električne energije u Srbiji je u porastu, a očekuje se da će taj trend biti nastavljen usled tržišnih, klimatskih i regulatornih faktora. Istovremeno, cena solarnih sistema konstantno opada – u poslednjih 15 godina smanjena je za više od 90 odsto.
Međutim, da bi investicija zaista bila isplativa, ključno je pravilno dimenzionisanje sistema. Elektrana treba da bude projektovana tako da pokriva sopstvenu potrošnju, bez značajnih viškova. Ukoliko je sistem predimenzionisan, višak proizvedene električne energije koji domaćinstvo ne potroši predaje se snabdevaču bez ikakve finansijske nadoknade. U tom slučaju, deo uloženog novca ne donosi stvarnu korist, što produžava vreme otplate investicije, ističe dr Jelena Stojković Terzić.
– Zamislimo, recimo, vreli letnji dan u Srbiji. Potrošnja električne energije je velika zbog velikog broja uključenih klima-uređaja. U tim trenucima, kada je mreža veoma opterećena, hiljade malih solarnih elektrana na krovovima širom zemlje proizvode električnu energiju upravo tamo gde se i troši. To rasterećuje prenosnu i distributivnu mrežu, smanjuje tehničke gubitke i dodatno produžava životni vek opreme – navodi ona.
Srbija danas značajan deo svojih energetskih potreba zadovoljava uvozom, posebno fosilnih goriva. Iako se domaći lignit i dalje koristi u velikim količinama, zbog njegove niske kalorijske vrednosti sve više se uvozi ugalj višeg kvaliteta. U poslednjim godinama beleži se primetan rast uvoza uglja, što dodatno povećava energetsku zavisnost i izloženost cenovnim oscilacijama na međunarodnim tržištima. A upravo razvoj lokalnih, distribuiranih izvora energije, poput solarnih elektrana na krovovima, direktno doprinosi smanjenju ove zavisnosti.
Svaki kilovat-sat proizveden iz solarne elektrane znači jedan kilovat-sat manje iz termoelektrane, a to, između ostalog, znači manje emisija ugljen-dioksida.
Za mnoge građane, i pored subvencija, startna investicija je i dalje visoka.
– Ako se pitate šta koči veće širenje prozjumera u Srbiji – odgovor je višeslojan. Niska platežna moć građana, složena administracija i nedostatak stabilne, predvidive podrške čine ulaganje u solarne sisteme izazovnim za većinu domaćinstava. Srbija ima dobar potencijal, ali to nije dovoljno da se tranzicija zaista ubrza. Možda ne možemo sami rešiti sve energetske izazove, ali svaki solarni panel na krovu je korak ka čistijoj i održivijoj energiji – zaključuje dr Jelena Stojković Terzić za portal „Klima 101”.
Domaćinstva prednjače, ali učinak ‒ nedovoljan
Od 5.071 kupca-proizvođača, većinu čine domaćinstva, njih 3.667, ali je udeo domaćinstava u ukupnoj snazi daleko manji. Pored domaćinstava, kupci-proizvođači su i pet stambenih zajednica i 1.399 javnih ustanova, poslovnih zgrada i drugih objekata.
Na osnovu pomenutih podataka i broja stambenih objekata prema popisu stanovništva iz 2022. godine, može se zaključiti da svega 0,16 odsto stambenih kuća i 0,0045 procenata stambenih zgrada ima status kupca-proizvođača. Složićemo se – rezultati nisu na zavidnom nivou, zaključuje „Klima 101”.
U Crnoj Gori bez početnog troška
Velike su razlike između Crne Gore i Srbije u modelima subvencionisanja izgradnje solarnih elektrana. U Crnoj Gori postoje široko razvijene šeme podsticaja za kupce-proizvođače kroz projekte „Solari plus”, dok Srbija subvencioniše samo izgradnju solarnih elektrana do šest kilovata za domaćinstva, pri čemu finansira polovinu potrebnih sredstava.
U Crnoj Gori korisnici subvencija nemaju nikakav početni investicioni trošak (izuzev administrativnih taksi), a foto-naponski sistem otplaćuju kroz mesečne rate čiji je iznos u visini prosečnog mesečnog korisnikovog računa sa popustom iz prethodnog perioda, navodi se na portalu „Klima 101”.
Broj krovova sa panelima sve veći
Kako pokazuje baza „Elektrodistribucije Srbije”, broj kupaca-proizvođača (prozjumera) u Srbiji nastavlja da raste: u julu ove godine broj krovova sa solarnim panelima prešao je 5.000, a ukupni kapacitet prozjumera sada je veći od 100 megavata. Portal „Klima 101” navodi da je i broj prozjumera i ukupni kapacitet solarnih elektrana na krovovima u poslednjih godinu dana u Srbiji porastao za oko 50 odsto. Solarne panele na svoje krovove u Srbiji ugrađuju domaćinstva, privredna društva, škole i druge javne ustanove, pa i manastiri.
Kupci-proizvođači priključuju se na distributivni sistem po posebnim pravilima: pored potrošnje struje koju sami proizvode, oni kupuju struju kao i svi drugi korisnici kada im je potrošnja veća od proizvodnje (kupci), a prodaju je kada je manja (proizvođači).
