„Ako ti neko nešto pokloni ili ti nečim pomogne, ne treba da se upinješ da mu to na sličan način, ili što pre uzvratiš, jer ćeš ti, negde i nekad, pomoći nekom ,drugom , a taj drugi će to učiniti nekom trećem, te će se tako u beskrajnom nizu ljudska dobrota ovaplotiti u jedno opšte ljudsko….DOBROČINSTVO“.
U ovim umnim rečima našeg nobelovca Ive Andrića i te kako se prepoznaju Kola srpskih sestara širom Srbije, regiona ali i dijaspore gde Srbi žive i rade. Jer, svima njima zajednički cilj je kako širiti dobrotu, , kako pomoći nemoćnima, jednostavno svima onima kojima je pomoć neophodna, pojedncima, porodicama, institucjama…Bolje rečeno gde god se vide teškoće i nevolje, gde god nekoga zadesi zla sudbina, gde god su nemoćni, siromašni i da je svima njima potrebno pokazati da nisu sami. Onda dobrota pokuca na njihova vrata, lepom rečju i poklonom izmami osmeh reč zahvalnosti.
Humanitarnih akcija kola srpskih sestara širom Srbije je uistinu puno, i svako kolo ima čime da se pohvali, ima brojne aktivnosti obogaćene željom da pomoć stigne tamo gde je zaista potrebno.
Tako je bilo i prošlog vikenda kada je oko 80 članica kola srpskih sestara iz Srbije, Republike Srpske, Makedonije i Austrije, posetilo manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Srpskom Kovinu u Madjarskoj gde su uručile novčanu pomoć monaštvu za njihov rad i obnovu manastira.
Pored toga posetile su i više drugih svetinja i srpskih institucija, ispraćene velikom zahvalnošću Srba koji žive u Madjarskoj oko Budimpešte.
Duhovna lepota
Na prošlogodišnjem Saboru KSS Srbije u Požaarevcu, a i uz saglasnost Koordinacionog odbora, donesena je odluka da u aktivnosti Sabora za ovu godinu bude uvrštena i poseta manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Srpskom Kovinu u Madjarskoj kao i Budimpešti i okolnim mestima gde žive Srbi sa svojom istorijom, tradicijom, kulturom i identitetom.
-Ovoga puta KSS iz Požaarevca, koje ove godine predsedava Saborom, preuzelo je ulogu organizatora ove posete i drago nam je što je interesovanje Kola iz Srbije, RS, kao i Austrije bilo značajno , ističe Jasmina Živković, predsednica KSS Požarevca.
– Dogovorili smo se da se okupimo i posetimo ovu svetinju koja je značajna ne samo kao srpska i pravoslavna svetinja, već i za KSS jer je posevećena Uspenju Presvete Bogorodice, a to je dan kada je osnovano KSS u Beogradu 28. oktobra 1903. godine. A kako smo od monaštva čuli ovo je jedan od najstarijih srpskih pravoslavnih manastira izvan granica Srbije osnovan u 12. veku i tokom proteklih vekova bio je ne samo duhovni centar već i mesto i utočište Srba u burnim istorijskim periodima. Pošto su nužne i brojne popravke nadamo se da će i naša skromna pomoć doprineti radovima koji se očekuju naredne godine.
Ujedno, dodala bih, da smo uručili i stotinu evra srpskoj pravoslavnoj crkvi u Kalazu, jer smo u časopisu „Vardar“ pronašli da je KSS Srbije 1920. godine pomagalo tu crkvu uručivši im tadašnjih 1000 dinara. Sveštenik je bio iznenadjen ovim gestom, ali ih je priča i te kako ganula jer je do sada nisu čuli.
Sve ovo što činimo i što ćemo ubuduće raditi ima za cij da se što više okupimo, ujedinimo u zajednicu dobročinstva KSS i dijaspore, zajednicu humanosti, plemenitih akcija, jer jedino tako možemo da delujemo kao faktor kohezije na prostorima gde je mnogo podela. A lepeza aktivnosti je široka – osim humanitarnog rada radićemo i na prosvetnim i kulturnim delatnostima, edukativnim radionicama, kako bi privukli mlade da shvate značaj naše aktivnosti i uključe sa dobrim željama da pomažu drugima, ističe Jasmina Živković.
Snaga i dobrota
Mirjana Mladenović, sekretar Sabora KSS i sekretar KSS u Nišu ne krije zadovoljstvo što je prikupila novac od članica, što je odziv bio zaista nesebičan i što je sa zadovoljstvom uručen namenjenoj svetinji.
– Zajedništvo je, zaista, iznad svega. Vidite kako je 80 žena pokazalo jedinstvenu snagu i dobrotu i zato sam puna utisaka, ali koje ću slagati tek narednih dana. Zaista medju nama je neka divna pozitivna energija i duhovna lepota, to je pravo bogatstvo. Tu energiju i zajedništvo pokazale smo bezbroj puta kada su bile razne elementarne nepogode, problemi dece i porodica, nestašice i siromaštvo pojedinaca. Uvek bismo se tu našle, rekle dobru reč, pomogle koliko se ima i može. Tako ćemo i dalje činiti,pokazujući ugroženima da nisu sami. U tome je naša veličina i moć, skoro u jednom dahu naglašava Mirjana.
Humanost i zajedništvo
O saborskim akcijama sa zadovoljstvom priča i Slobodanka Mira Stanković Ćirković iza koje je preko tri decenije humanitarnog rada u KSS u Užicu. Kako se zalaže za lokalne humanitarne akcije, tako ima posebnu volju i za saborsko angažovanje jer zaajedništvo ceni iznad svega.
– Saborom se ne gubi identitet već se stvaraju nove vrednosti. Sabor ima duhovnu moć i stvara osnov za neke važne odluke. Takvim oblikom povezanosti Kola u Srbiji, regionu i dijaspori je povezivanje medju ljudima gde se dobrovoljno i iz ljubavi postiže jedinstvo koje nam je i te kako potrebno. Otuda s ponosom gledam i na ovu akciju koju smo organizovali za Srbe u Madjarskoj, kad smo ih posetili, popričali o tome kako žive, posetili njihove institucje i uživali u lepotama Budimpešte i okoline. Pomoć koju smo uručili manastiru u Srpskom Kovinu nije samo novčana, ona je izraz ljubavi i naše dobrote. To je i želja da od njih čujemo da su dobro, da neguju svoje zajedništvo i napredak na svim poljima, iako ih nije veliki broj na tim prostorima. Zahvalnost i toplina s kojom su nas dočekali i ispratili mora da se pamti, a zasigurno i ova naša poseta ostaće dugo i u njihovom sećanju,naglašava Mira.
A kad već govori o saborskim akcijama, predsednica KSS iz Užica ističe da će Užice ove godine biti domaćin učesnicima literarnog konkursa „Snaga dobrote“ koji se realizujre na nivou KSS iz Srbije, regiona i dijapore i što će biti prilika za susreete mladih, njihovih roditelja, profesora i članica KSS na zajedničkom zadatku pisane reči i dobrote. Pominje i druge saborske akcije na kojima su sestre iz Užica učestvovale proteklih godina, a to će činiti i ove godine.
Članice KSS iz Republike srpske, Prijedora i Banja Luke, bile su posebno uzbudjene što su imale priliku da dodju tako daleko da vide kako žive Srbi, kako se medjusobno čuvaju iako ih je malo.
– Svima nam je cilj da se čuva srpstvo i pravoslavlje, mi smo te teškoće i te kako osetili na našim prostorima, Ali, mogu istaći da Kola srpskih sesstara na našim prostorima dobro rade, imaju dobru saradnju sa crkvom i lokalnim zajednicama. Istina u Kolima su još uvek starije populacije i zato moramo nastojati da privučemo mlade, da sopstvenim primerom i aktivnostima pobudimo još veće interesovanje na očuvanju tradicije i naših istorijskih vrednosti. Zato su nam u planu pored humanitarnih akcija i razne sekcije na očuvanju tradicije. Pre svega reč je o ručnim radovima, tradicionalnim jelima, kako bismo ih mogli poklanjati deci, školama,vrticima, bolnicama, domovima za stare, sve u cilju da nekoga makar na trenutak obradujemo. Već za Vaskrs nas očekuje jedna takva akcija , ističe Jadranka Mijić, predsednica KSS iz Prijedora.
Osvrćući se na put i druženje do Budimpešte naglašava da joj je puno srce, zbog svega što su videle, što su imale priliku da se druže sa sestrama sa svh prostora Srbije, što su čule i razgovarale sa Srbima iz Madjarske. Posebno im je srce puno što su videle srpske svetinje u Madjarskoj, dotakle se istorije i tradicije Srba na ovim prostorima.
– Odlazimo punog srca sa željom da opet ovde dodjemo , dodaje Jadranka.
Liturgija arhiepiskopa Budimskog Lukijana
Manastir Srpski Kovin jedan dogadjaj od prošlog vikenda, svakako, da će zabeležiti u istorijske spise. U Srpskom Kovinu u kome živi svega desetak Srba, prošle nedelje manastir je ipak bio pun. Sestre iz Srbije bile su pozvane na jedan izuzetno svečan čin koji otac Metodije, arhimandrit i iguman manastira Presvete Bogorodice, objašnjava:
– Ovo je najstariji pravoslavni srpski manastir i jedini muški manastir u Madjarskoj. Danas je u ovom manastiru služio svoju arhijerejsku liturgiju njegovo preosveštenstvo arhiepiskop i mitropolit Budimski Lukijan i tom prilikom izvršio čin rukopoloženja sabrata manastira, monaha Nestora Džavrića. Monah Nestor Džavrić je monah od prošle godine i njegovo monašenje kao i današnje rukopoloženje u djakona, prvi čin je posle dva i po veka. Zbog toga danas je naša velika radost što je manastir bio pun, što ste i vi bili sa nama, jer ovde je mali broj Srba pa ponekad i na pričešće nema ko da dodje. Zaista današnji dogadj je pravo bogatstvo i nezmerno raspoloženje s neskrivenom radošću govori iguman Metodije Marković.
Za sve goste usledilo je posluženje, a i mitropolit Lukijan je s radošću prihvatio da popriča sa sestrama, da se zahvali što smo baš ovog dana imali priliku da se sretnemo i budemo svedoci jednog divnog svečanog čina.
Uručili smo rukopoloženom djakonu stotinu evra, a on je obećao da će to priložiti manastiru.
Pored posete crkvama i manastirima, nismo propustili priliku da vidimo i Tekelijanum, zadužbinu koju je osnovao Sava Popovića Tekelija 1838. godine u Pešti sa ciljem da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski djaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Nakon tri restauracije ova palata u centru Budimpešte zasijala je pravim sjajem i postala najvažnija srpska zadužbina izvan granica Srbije. Inače, kroz Tekelijanum je prošao veliki broj pitomaca medju kojima su bili Nikola Tesla, Laza Kostič, a upravnik Tekelijanuma dugo godina bio je Jovan Jovanović Zmaj.
Zanimljiva je bila i poseta Sent Andreji, gradu poznatom po muzejima, galerijama i umeticima, čime je postao i poznata turistička destinacija. Tu smo posetili Srpski pravoslavni muzej gde se nalazi veliki broj sačuvanih ikona i drugih crkvenih prdmeta. A izmedju ostalog tu je i više porodičnih fotografija, crteža i nekoliko slika Uroša Predića.
U Sent Andreji nalazi se kuća Jakova Ignjatovića, trg Vuka Karadžića, srpska kafana „Korner“, prva srpska učiteljska škola, esnafski krst na trgu Fo, Etnografski muzej na otvorenom, Muzej marcipana, Saborna odnosno Beogradska crkva, kao i Blagoveštenska crkva, jedan od hramova Srpske pravoslavne crkve.
Plovili smo brodom Dunavom ispod mostova, bili na Trgu slobode, šetali glavnom ulicom Vaci, ali i srpskom ulicon gde se nalazi crkva posvećena Svetom Djordju.
Naravno, Budimpešta nudi još mnogo toga, ali i ono što smo videli i doživeli u ova dva dana u ovom gradu i okolini, samo znači jedno, potrebno je doći opet.
Autorka: Milica Turudić
