Prijepolje – U miru sela smeštenog pod zidinama srednjovekovne tvrđave Mileševac, u dvorištu džamije iz osmanskog perioda, čuva se pravo duhovno i kulturno blago jedan od najstarijih primeraka Kurana na Balkanu.
Efendija Ensar Beširović, u džamiji u Hisardžiku, sa velikim poštovanjem govori o ovom dragocenom rukopisu.
– U samom Kuranu piše da je napisan 1116. godine po Hidžri, što prema gregorijanskom kalendaru odgovara 1706. godini. Međutim, kada smo 2006. godine poslali ovaj primerak u Narodnu biblioteku Srbije na konzervaciju, stručnjaci su na osnovu vrste pergamenta i stila pisanja procenili da je rukopis zapravo star više od 400 godina, rekao je za RINU efendija Beširović.
Ovaj Kuran je ručno pisan, što dodatno pojačava njegovu vrednost i jedinstvenost. Za vernike, on ima neprocenjiv značaj, jer, kako efendija kaže:
– Kuran je svetinja. On je poslednja Božija objava vernicima i predstavlja završnu poruku. Ovaj primerak je poseban ne samo zbog svoje starosti, već i zato što se čuva ovde, u našoj zajednici, kao simbol vere, tradicije i istorije.
Na početku rukopisa zabeleženo je da je Kuran pisao Nuh, sin Inajtulaha, u Mahmudovoj džamiji, upravo u ovom mestu.
– Prema predanju, Nuh i njegova porodica, Inajtulah, poreklom su iz Sirije. Naselili su ove krajeve i tu ostali. Tokom boravka u ovom kraju, Nuh je napisao ovaj Kuran, koji i danas vekuje među nama, objasnio je efendija.
Na pitanje šta ovaj Kuran znači za nove generacije, efendija Beširović ističe važnost očuvanja:
– Ovo je blago koje imamo. Delić istorije koji možemo i danas držati u rukama. To je privilegija i odgovornost. Na nama je da, kao i generacije pre nas, sačuvamo ovu svetu knjigu za potomstvo. To je naša dužnost i čast.
U vremenu brzih promena, primerak Kurana iz Hisardžika stoji kao svedok trajne vere i mudrosti. Njegovo očuvanje je više od kulturne misije, to je čuvanje identiteta, korena i svetlosti jedne duhovne baštine.
