Ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Bajinoj Bašti i okolnim selima.
Glavni cilj istraživanja „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” je da se, na naučnim temeljima, ispitaju činjenice o tome, kada i kako je krenuo da se razvija običaj proizvodnje šjivovice I rakije, kako je to baš to tako razvijeno u kraju Bajine Bašte.
Kako je proizvodnja rakije (pre svega šljivovice) postala običaj, porodična tradicija, kako su se prenosila znanja, veštine, umeće, porodične vrednosti sa generacije na generaciju, kako je taj običaj i porodična vrednost sve više rastao iz generacije u generaciju (i kako se u ponekim slučajevima nestajao).
Ustanovljeno je da porodica Bogdanović, poreklom iz Krivaje, a koja danas u Kostojevićima proizvodi Staru Sokolovu, to radi najduže. Iako je, u istoriji Sokolskog kraja bilo još pokušaja da se sa porodične proizvodnje krene u osvajanje tržišta, Stara Sokolova je najdalje otišla.
U trideset godina svog postojanja osvojili su sve moguće nagrade, a evo pre manje od mesec dana i četiri najveće nagrade na američkom tržištu USA ratings 2025 i nagradu za najbolju voćnu rakiju.
– Sokolski kraj i sela Bajine Bašte su bogom dana za proizvodnju šljivovice i rakije, rekao je Radisav Bogdanović, osnivač i predsednik RB Global / Stara Sokolova, čovek koji je nakon šest generacija svojih predaka odlučio da krene da, kako sam kaže pravi izvozni proizvod Srbije Staru Sokolovu. U Sokolskom kraju raste za rakiju najbolja šljiva, ali tu žive i potomci onih koji su krajem početkom 19. veka krenuli da sade šljivu i proizvode rakiju. Tako je i moj navrv deda Savo Boganović to započeo, a tako je i nakon njega to činilo još šest generacija Bogdanovića, istakao je Radisav Bogdanović, osnivač Stare Sokolove, koja ove godine slavi 30 godina od početka rada.
– UNESCO je pre nešto više od dve ipo godine proglasio tradicionalnu proizvodnju rakije svetskim nematerijalnim kulturnim nasleđem i mi, možemo sada da kažemo da je rakija kulturno dobro, a ne samo voćna rakija. U svakoj čaši rakije ja ne vidim piće, već tradiciju, porodične vredcnosti i sve moje pretke, završio je Radisav Bogdanović.
Predsednik opštine Bajina Bašta Milenko Ordagić istakao je značaj ovog projekta za razvoj turizma u Bajinoj Bašti i rekao je:
– Proizvodnja rakije je deo kulturnog identiteta Bajine Bašte, zato će Opština i Turistička organizacija biti nosioci više aktivnosti u promociji ove kulturne vrednosti Bajine Bašte, rekao je na susretu sa novinarima u Kostojevićima, Milenko Ordagić, predsednik opštine Bajina Bašta.
Dr Nevena Milanović Minić i dr Bogdan Dražeta, sa Katedre za antropologiju i etnologiju, Filozofskog fakulteta su istakli da će u istraživanju koje sprovode, ispitanici biti članovi porodica koji najduže proizvode rakiju, pre svih, šljivovicu.
– Jedan od ciljeva istraživanja, istakla je dr Nevena Milanović – Minić, je da se antropološkim metodama ispričaju i narativi, priče o starim predmetima koji su služili, možda i služe još, u proizvodnji rakije.
– Ovo istraživanje je deo šireg projekta koji ima krajnji cilj da u Etnografskom muzeju u oktobru 2026. ima izložbu o tradicionalnoj proizvodnji rakije u Srbiji, rekao je direktor Projekta dr Predrag Vujović iz P.R.A. Tako da ćemo na Izložbi predstaviti i mnogo narativa i priča koje ćemo pronaći tokom istraživanja za svaki stari predmet koji će biti izložen u Muzeju.
