Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostala je nepromenjena i osmi mesec zaredom. Izvršni odbor NBS odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatu zadrži na nivou od 5,75 odsto, a bez promena ostaju i kamate na depozitne olakšice – 4,5 odsto i na kreditne olakšice – 7,0 odsto.
Prilikom donošenja ovakve odluke istaknuto ke da je, i pored znatnog smanjenja inflacije i njenog kretanja u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike. Domaća inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja trenutno karakteriše visok stepen volatilnosti pod uticajem neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.
„Preovlađuju ocene da će u takvim okolnostima globalna inflacija verovatno opadati nešto sporije nego što se očekivalo, dok će privredni rast biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima, lancima proizvodnje i slabostima u ključnim pokretačima rasta, kao što su spoljna trgovina, investicije i potrošnja. Iako je očekivani sporiji rast svetske ekonomije uticao na pad svetskih cena primarnih proizvoda, pre svega sirove nafte na svetskom tržištu, neophodna je opreznost jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno“, ističu iz centralne banke.
Izvršni odbor je takođe imao u vidu očekivanja tržišnih učesnika da će Evropska centralna banka verovatno nastaviti da ublažava monetarnu politiku, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas.
„Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi biti oprezniji u ublažavanju monetarne politike, jer će se najverovatnije suočiti s pojačanim inflatornim pritiscima usled carina, što bi se moglo odraziti na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i prošlogodišnja lošija domaća poljoprivredna sezona, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone“, zaključio je Izvršni odbor NBS.
U skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, inflacija se tokom prvog tromesečja ove godine kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i u martu je iznosila 4,4 odsto. U odnosu na kraj 2024, u martu je smanjen doprinos cena energije i usluga za po 0,1 procentni poen, dok je doprinos cena hrane povećan za 0,3 procentna poena, u velikoj meri zbog efekta i dalje visokih svetskih cena kakaoa i kafe.
Na postepeno popuštanje cenovnih pritisaka ukazuje bazna inflacija, koja se spustila na 5,1 odsto u martu, što je njen najniži nivo od jula 2024. godine.
„Izvršni odbor očekuje da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja, s tim da će od polovine godine usporiti i do kraja godine se približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Tome bi pre svega trebalo da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivane niske cene naftnih derivata u skladu s fjučersima. Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti, što bi trebalo da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji“, navodi se u saopštenju.
Kada su u pitanju kretanja u realnom sektoru, prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod u prvom tromesečju ove godine realno je porastao za dva procenta. Niži rast od očekivanog, prema oceni Izvršnog odbora, beleži se i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i posledica je i dalje niske eksterne tražnje, problema u evropskoj automobilskoj industriji i povećane averzije prema riziku na globalnom nivou, ali i blokada i protesta, koji su uticali na smanjenje potrošnje i investicija na domaćem tržištu.
„Izvršni odbor NBS očekuje da će u nastavku godine ekonomska aktivnost ipak ubrzati, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje u automobilskoj industriji, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija Expo 2027”. Podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke“, ocenjuju iz centralne banke.
Izvor: Biznis.rs
