Mladi su svesni značaja zdravih navika, ali se suočavaju sa različitim izazovima kada je u pitanju uspostavljanje balansa između fizičkog, mentalnog i emocionalnog zdravlja.
To pokazuju rezultati najnovijeg nacionalnog istraživanja o percepciji zdravlja i zdravim navikama mladih u Srbiji platforme Zdravo dvadesete, kompanije Galenika.
Čak 62 odsto dvadesetogodišnjaka se povremeno prejeda, a najčešće su kao uzrok navodili stres. Devojke su navele da se prejedaju kada su u PMS-u ili kada se osećaju tužno i neraspoloženo.
Istraživanje je obuhvatilo 600 mladih u Srbiji, starosti od 19 do 25, i od 26 do 30 godina iz urbanih i ruralnih područja.
Na pitanje da li su trenutno na specifičnom režimu ishrane, njih 14 odsto je odgovorilo pozitivno. Pod posebnim režimom ishrane najveći broj njih podrazumeva redukcionu dijetu, kao i autofagiju.
Iako postoji sklonost ka brzim i kaloričnim obrocima, ispitanici su ipak pokazali da imaju svest i volju za promenom i žele da primene zdrave navike u ishrani, ali nisu zadovoljni svojom doslednošću u toj nameri. Navike koje žele da promene se prvenstveno odnose na to da jedu više voća i povrća, da generalno jedu manje količine hrane, kao i da ne jedu ili manje jedu slatkiše.
Kada se radi o fizičkoj aktivnosti, više od polovine mladih je izjavilo da redovno vežba, a na to ih podstiče želja za boljim zdravstvenim stanjem, dobrom formom i fizičkim izgledom. Najčešći izbor su teretana i timski sportovi, dok je šetnja češći izbor za starosnu grupaciju od 25 do 30 godina, a pilates, jogu i ples više praktikuju žene. Trening se kod mladih, osim kao fizička aktivnost, doživljava i kao način da se “oslobode stresa, napetosti” i generalno “psihički rasterete”.
Ovogodišnje istraživanje je pokazalo i to da fizički izgled i dalje ima veliki uticaj na samopouzdanje dvadesetogodišnjaka, naročito kod devojaka. Iako se objektivno nalaze u zdravim granicama telesne mase, devojke često izražavaju nezadovoljstvo i žele da izgube koji kilogram više.
Muškarci se čak i kada imaju prekomerenu težinu, osećaju komfornije u svom telu, racionalizuju svoju težinu i usredsređuju se na snagu i mišićnu masu.
Da je fizički izgled nedvosmisleno povezan sa samopouzdanjem, govori i podatak da je 54 odsto ispitanika odgovorilo kako im izgled veoma ili delimično utiče na raspoloženje i mentalno zdravlje. S druge strane, 67 odsto njih kaže da fizički izgled nema uticaj na kvalitet njihovog društvenog života. Mladi takođe prepoznaju da izgled nije jedini faktor koji utiče na samopouzdanje, već i životna faza u kojoj se nalaze – samopouzdanje nije nešto što se gradi samo kroz telo, ali smatraju da se izgledom svakako može narušiti.
Istraživanje o percepciji zdravih navika i načina života ukazuje na to da mladi žele da brinu o sebi, ali im je potrebna dodatna podrška – informacije, motivacija i praktični alati.
