Knjiga Iskrica sreće Milene Petković posvećena je njenoj kćerki Luciji koja je dve godine provela na lečenju u Holandiji. U selu Zaist gde su majka i ćerka boravile, nedaleko od Utrehta, Milena je pisala da bi preživela, a pet godina kasnije knjiga je ugledala svetlo dana i predstavljena je Užičanima u Gradskom kulturnom centru.
Iako iskrica u nazivu simbolizuje nešto sitno i malo, Milena zapravo objašnjava da je to nešto što bismo svi trebalo da imamo.
–To je ono što bi svako od nas u svakom danu trebalo da ima, jer nije bitno da li je bolest tu ili nije, ako nije dobro je, ali trebalo bi da budemo zahvalni što je nema. Ta iskrica sreće bi trebalo da nas podseća na to, kaže Milena.
Sećanja na selo Zaist u Holandiji još uvek su živa, jer upravo odatle potiče i naziv knjige.
–To mesto je prilično sneno i sivo, Holandija je prilično kišovita zemlja. U našoj ulici bila je radnja, gde su muž i žena pleli džemper i bilo je puno drečavih boja. To je bila jedina boja koja mi je dolazila kad sam sedela na svojoj terasi. Spakl hepines ili Iskrica sreće se zvala radnja. Rekla sam sebi da ako napišem roman, tako će se zvati, navela je Petković.
Iskrica sreće je njena prva knjiga, nastala tokom lečenja kćerke u Holandiji. Petković je objasnila da je Lucija na rođenju dobila dijagnozu mukolopisaharidoza tip jedan i da je postojao jedan način izlečenja, a to je bio odlazak u Holandiju.
-Ja sam pisala da bih preživela. Bilo je mnogo teško, ali bukvalno sam pisala da bih preživela. To je bio moj način da se izborim sa svim odlascima na vađenje krvi, kontrole i da sav taj stres, sve to što je teško pobedim i da svaki dan izguram dalje, rekla je Petković.
Recezent doktor spskog jezika i književnosti Nataša Trnavac Ćaldović je na promociji istakla da je dobro što postoje okvake knjige da nas na neki način trgnu i pokažu sa čim se sve ljudi bore i pobeđuju.
–Samo jedna nevina dečija suza je dovoljna da dovede u pitanje čitav koncept Boga da parafraziram junaka Dostojevskog. Zaista u ovo vreme praznika kad se trudimo da budemo što bolji ljudi, dobro je došla ovakva knjiga da nam skrene pažnju na problem dece sa retkim bolestima, jer nama smrtnicima ne ide baš u glavu kako je moguće da u društvu koje se naziva humanim, zdravlje bude roba i to veoma, veoma skupa roba. Milena Petković je pobednica zajedno sa svojom ćerkom i neke priče zaista vrede da budu ispričane. Ovo je jedna od njih, rekla je Trnavac Ćaldović.
Knjiga je napisana kao bajka sa vremenskim planovima koji se poklapaju u sadašnjem vremenu. Milena navodi da je uporedo sa pisanjem knjige vodila i dnevnik, da je u knjizi izmestila radnju na saturn i tu je pristuna borba sa dobrim i zlim junacima.
–Oni koji pročitaju knjigu u njoj će pronaći ljubav, veru i nadu. Tri bastiona za ono što bi trebalo da bude nekakav uspeh u životu. Bilo je jako teško otići u Holandiju, a to je bio tek prvi korak. Odlazak tamo nije gotova priča, tek početak priče. Celokupan proces izlečenja je smešten u tih 135 strana, rekla je Petković.
Knjiga je posvećena Luciji, ali i borbi jedne majke za svoje dete.
–Lucija je svesna da je knjiga posvećena njoj. Mislim da je dobro da to naglasim da kada se neka majka nađe u situaciji u kojoj sam ja bila da treba da priča sa detetom, bez obzira da li je dete beba. Lucija je bila beba, imala je manje od dve godine. Ja sam njoj sve vreme pričala, ti si bolesna, mi sada vadimo krv, idemo da se lečimo, idemo na transplataciju matičnim ćelijama. Mislim da je jako važno da se priča detetu, vi kada pričate sa biljkom ona lepše raste. Lečenje dalo rezultat. Mi sada imamo devojčicu koja je zdrava, krenula je u prvi razred osnovne škole, navela je Petković.
Milena je radila u medijima, a na pitanje da li je lakše biti pisaac ili novinar kaže da je lakše biti novinar.
–U novinarstvu ne morate da dajete toliko sebe, autorska reč je mnogo teža. U novinarstvu se prepriča, a kada pišete knjigu dajete svoj lični pečat, nemate sagovornika preko puta vas, nego samo vi i papir i olovka, mislim da je to teže, rekla je Milena i dodala da rad u medijima pamti kao divno iskustvo i da je zahvaljujući tome bogatija za ljude koje je upoznala i da je to nešto neprocenjivo.
