Korisnici psihijatrijskih usluga u Užicu predstavljaju jednu od najranjivijih društvenih grupa za koju često izostaje pravovremena i ciljana podrška u zajednici, budući da na nivou grada ne postoje razvijene usluge specifične za ovu ciljnu grupu, istaknuto je 26. maja na tribini „Podrška a ne stigma – za dostojanstven život korisnika psihijatrijskih usluga“, u organizaciji Centra za unapređenje mentalnog zdravlja CeUM.
„Jedina usluga koja im je dostupna je u okviru zdravstvenog sistema i podrazumeva medicinski tretman i hospitalizaciju u okviru odeljenja urgentne psihijatrije pri Zdravstvenom centru Užice. Osobe koje imaju poteškoće sa mentalnim zdravljem zahtevaju nadzor i podršku drugih članova porodice, a ako je nema, onda se rešenje vidi u institucionalnom zbrinjavanju, umesto razvoja usluga u zajednici i decentralizacije“, napomenuo je psiholog Nikola Tanasković iz CeUM-a.
Istraživanje: Analiza položaja i potreba korisnika psihijatrijskih usluga u Užicu
Analizirajući položaj i potrebe korisnika psihijatrijskih usluga u Užicu, CeUM je došao do saznanja da oni žele više komunikacije sa lekarima i da im fale dnevne aktivnosti.
„Prepoznaju potrebu za promenama koji bi im omogućile kvalitetniji život“, predočio je Tanasković ukazavši i da se nakon institucionalnog zbrinjavanja ljudi sa mentalnim poteškoćama suočavaju sa stigmom i socijalnom izolacijom, sa malim šansama za osamostaljivanjem ili zaposlenjem.
„Osnivanje Centra za mentalno zdravlje u zajednici bi obezbedilo kontinuiranu podršku zajednice“, jedna je od preporuka i zaključka terenskog istraživanja u kom su učestvovali korisnici psihijatriskih usluga, članovi njihovih porodica i profesionalci iz oblasti mentalnog zdravlja.
Nedostaje podrška u lokalnoj zajednici
Perspektiva Centra za socijalni rad
Jelena Filipović, socijalna radnica zaposlena u službi za zaštitu odraslih i starih u Centru za socijalni rad Užice, naglasila je da je neophodna prihvatna stanica za urgentno zbrinjavanje ljudi sa mentalnim poteškoćama.
„Odgovor je uvek da to mnogo košta, a da se ne isplati, dok mi čupamo kosu sa glave dok ne nađemo mesto da smestimo onog kome je urgentno“, napomenula je Filipović dodavši da korisnici psihijatrijskih usluga nisu dovoljno vidljivi ni u javnim politikama, a da ih je veliki broj.
Kako je predočila, sve je veći broj ljudi sa bipolarnim poremećajem, sa bolešću zavisnošću (alkoholizam) i sve je više starijih sa demencijom.
„Raste i iscrpljenost neformalnih negovatelja da brinu o obolelim članovima porodice bez dodatne podrške sistema i zajednice. Prisutna je i briga roditelja kako i šta dalje, kad ne budu više mogli da brinu o članovima pordice“, ukazala je Filipović objasnivši da nadležni navode nedostatak novca kao prepreku za unapređenje usluga socijalne zaštite za korisnike psihijatrijskih usluga i njihove porodice. Pomogla bi i usluga pomoć u kući, koja u Užicu inače postoji, ali ne i za korisnike psihijatrijskih usluga i njihove porodice.
Sa tribine je predočeno da nije redovna ni revizija lišenja poslovne sposobnosti lica sa dijagnozom mentalne bolesti, a da je predviđeno da sud po službenoj dužnosti to čini na svake tri godine.
„Zadnja revizija je bila 2015. godine“, navela je Filipović objasnivši da ima ljudi koji su „ostali zarobljeni“ u tom institutu lišenja poslovne sposobnosti iako funkcionišu sa boljitkom.
Prema navodima Filipović, u Užicu nedostaje dnevni boravak ili dnevni klub za lica sa mentalnim teškoćama u kojem bi mogli da se druže umesto da se institucionalno zbrinjavaju (protivno svojoj volji i u ustanove u kojima uslovi nisu najbolji).
Primeri dobre prakse – iskustva iz Beograda u radu sa korisnicima psihijatrijskih usluga
Grupa entuzijasta u udruženju Prostor u Beogradu od 2009. godine, projektnim finansiranjem, nudi besplatne psihosocijalne usluge korisnicima psihijatrijskih usluga u prostoru kojeg iznajmljuju.
„To je mesto za povratak u društvo“, rekla je Anđela Jovanović iz udruženja Prostor, pojasnivši da se, uz podršku volontera i profesionalaca, u Prostoru nedeljno odvijaju likovne i radionice engleskog jezika, radionice kompjutera koje vode sami korisnici usluga, radionice grupne podrške sa stručnjakom i radionice životnih veština.
„Važna je uključenost u zajednicu da bi stvorili novi način funkcionisanja. Ideja je da je oporavak moguć“, naglasila je Jovanović iz udruženja kojeg trenutno posećuje oko 40 ljudi sa mentalnim poteškoćama.
„Iz ličnih primera, vidimo da ovo pomaže. Imamo korisnika koji, nakon decenije hospitalizacije, nije bio sposoban za komunikaciju kad je došao kod nas, a sad je stend ap komičar u udruženju“, istakla je Jovanović.
Udruženje CeUM je najavilo da će zagovarati veću vidljivost korisnika psihijatrijskih usluga i njihovih porodica u loklanim javnim politikama, te da će tražiti načine i sredstva za razvoj usluga prilagođenih toj osetljivoj grupi.
CeUM
Udruženje CeUM, Centar za unapređenje mentalnog zdravlja, osnovali su profesionalci 2023. godine sa ciljem da zagovaraju unapređenje sistema zaštite mentalnog zdravlja, doprinesu razvoju novih usluga i jačanju kapaciteta profesionalaca koji pružaju psihosocijalnu psihološku podršku i druge usluge u domenu mentalnog zdravlja.
